Народ у БиХ страдао у шест нацистичких офанзива, а Сарајеву смета резолуција против величања нацизма
© Фото : Слика генерисана вештачком интелигенцијом / Министратсво спољних послова БиХ
Пратите нас
Амбасадор БиХ при УН Златко Лагумџија одавно спроводи спољну политику која штети Србима и РС у БиХ тако да ни одлука да БиХ не гласа за резолуцију која се противи величању фашизма само јер је предлагач Русија а Србија подржала није изненађење али јесте разочарење, ако се има у виду страдање народа у БиХ под нацистима, каже Анђелко Козомара.
Резолуција под називом „Борба против величања нацизма, неонацизма и других пракси које доприносе савременим облицима расизма, расне дискриминације, ксенофобије и повезане нетолеранције“ усвојена је 10. новембра у Трећем комитету Генералне скупштине УН-а, са 117 гласова за, 53 против и девет уздржаних. Међу онима који су гласали против је била и Босна и Херцеговина, што је изазвало оштре политичке реакције у Републици Српској.
Не говоре у име Срба
Посебно се поставља питање ко је донео одлуку да Мисија БиХ при УН-у гласа против документа који је предложила Русија, а подржала Србија.
Директорка Канцеларије за међународну сарадњу Републике Српске Ана Тришић Бабић упитала је на основу чијих инструкција и уз чију сагласност је Мисија БиХ при УН-у гласала против ове резолуције. Истакнуто је и да спољна политика Босне и Херцеговине не може бити приватна политика једног политичког центра нити искључиво одраз ставова бошњачких политичких кругова.
Међутим, амбасадор БиХ при Уједињеним нацијама Златко Лагумџија бранио је овакво гласање позивајући се на обавезу усклађивања спољне политике БиХ са политиком Европске уније, као и на чињеницу да су европске државе гласале против резолуције.
Политика једног човека
Политички аналитичар из Бањалуке Анђелко Козомара указује на континуитет спорне спољне политике Сарајева и манипулације у представљању ставова Босне и Херцеговине на међународној сцени. Козомара сматра да је јавност одавно упозната са манипулацијама Златка Лагумџије, подсећајући на његову улогу у припреми и спровођењу резолуције о Сребреници, о којој се својевремено гласало у Генералној скупштини УН.
„Откако је, као шеф Мисије БиХ при Уједињеним нацијама, заједно са Немачком учествовао у спровођењу резолуције о Сребреници и њеном довођењу на гласање у Генералној скупштини УН-а, Лагумџија наставља са истом политиком. И ова резолуција о борби против величања нацизма и фашизма прошла је по његовом. Тврдио је да је Босна и Херцеговина гласала за, а званични резултати показују да је гласала против. Тиме је и сам себе демантовао,“ истиче Козомара.
Он указује да је посебно проблематично образложење да БиХ није могла да подржи резолуцију зато што су је предложиле Русија, Белорусија и Северна Кореја.
„Код сваког разумног човека требало би да буде важније шта пише у резолуцији, а не ко је њен предлагач. Русија је предложила документ од 17 страница, како Лагумџија каже, густо куцаног текста, али суштинско питање је његов садржај. Не можете одбацити документ само зато што долази од држава са којима политички не делите исте ставове,“ наглашава Козомара.
Најстрадалнија република СФРЈ
Наш саговорник посебно оспорава позивање Лагумџије на Споразум о стабилизацији и придруживању као оправдање за обавезно преузимање свих спољнополитичких ставова Европске уније.
„Није тачно да Споразум о стабилизацији и придруживању изричито захтева да БиХ у свему води спољну политику у складу са Европском унијом. Ако је тако, онда нам Министарство спољних послова и не треба. Испада да Европска унија треба да води нашу спољну политику. Подсећам да БиХ није ушла у НАТО нити је увела санкције Русији, иако су то бошњачки политички представници снажно заговарали. То нису учинили зато што су представници Републике Српске у заједничким институцијама такве одлуке блокирали,“ истиче Козомора.
Према његовим речима, позивање на европско усклађивање не може бити оправдање за занемаривање сопствених историјских интереса и страдања.
„Босна и Херцеговина је једна од најстрадалнијих република бивше Југославије у Другом светском рату. Од седам непријатељских офанзива, шест се одиграло на територији Босне и Херцеговине. Зато би управо БиХ требало да буде међу најзаинтересованијим земљама Западног Балкана да се у Уједињеним нацијама усвоји резолуција која се односи на борбу против величања нацизма и фашизма. Садржај резолуције мора да буде важнији од политичког идентитета оних који су је предложили,“ закључује Козомара.
РС је у праву
Одлука Мисије БиХ при УН тако је поново отворила питање ко заиста креира спољну политику Босне и Херцеговине и у чије име њени дипломатски представници наступају на међународној сцени.
Зато с правом из Републике Српске стижу поруке да се тиме занемарују ставови једног конститутивног народа, али и историјско искуство земље која је током Другог светског рата поднела огромне жртве у борби против фашизма.
Иначе, Поред Русије и Белорусије, међу предлагачима документа биле су и Северна Кореја, Куба, Никарагва, Судан и Туркменистан.
Против су, поред БиХ, гласале и Сједињене Америчке Државе, Велика Британија, Канада, Аустралија, Јапан и све чланице Европске уније. Србија је, заједно са већином држава Африке, Азије и Јужне Америке, подржала резолуцију. Коначно гласање о документу предвиђено је на пленарној седници Генералне скупштине УН у децембру.
