Драгојевић: Распложење у репрезентацији је одлично
© Фото : ФСС
Пратите нас
Вања Драгојевић, српски репрезентативац, говорио је за сајт Фудбалског савеза Србије о атмосфери у националном тиму пред мечеве са Србијом и Немачком у Лиги нација и дотакао се уједно занимљивих детаља из каријере попут упознавања са Александром Митровићем.
После првих тренинга у склопу припрема за утакмице Лиге нација против Немачке и Грчке, утисци су били управо онакви какве увек носи са окупљања националног тима.
„Расположење је одлично, као и увек. Баш сам коментарисао са неким саиграчима колико сви једва чекамо да се окупимо овде. Целокупна атмосфера у центру и људи који су око нас, који воде рачуна о нама, стварно су сјајни. Мислим да сваки играч једва чека да дође и игра за репрезентацију", истиче на почетку разговора Вања Драгојевић.
Континуитет позива и рада са селектором Пауновићем Драгојевићу много значи, а сваки тренинг са искуснијим репрезентативцима доживљава као важан корак у свом развоју.
„Огромна је привилегија бити овде и тренирати са оваквим играчима и пре свега, оваквим људима. Веома је важно стицати искуство уз тако озбиљне фудбалере. Старији играчи су нас млађе баш добро прихватили. Много нам помажу и на тренинзима и ван њих, док смо у центру. Због тога се осећамо срећно, задовољно и осећамо припадност“, додаје Драгојевић.
Посвећеност стручног штаба, наглашава, не завршава се одласком репрезентативаца у клубове. Индивидуални разговори и подршка селектора присутни су и између окупљања.
„Селектор ме стално зове и брине о мени и док сам у клубу. То је јако битно. Уз одговорност коју осећамо зато што играмо за Србију, осећамо је и према њему, јер се у сваком тренутку труди да нам помогне. Увек жели да приђе, објасни, помогне у сваком сегменту игре, али и ван терена. Нама младима много значе његово искуство и савети, то што имамо некога ко стално мисли о нама, иако нисмо све време заједно“, рекао је српски репрезентативац.
Пред дуеле са Немачком и Грчком верује да повезаност унутар екипе представља добру основу за резултате које сви прижељкују.
„Мислим да се у претходном периоду видела повезаност у екипи и међу свим људима који су са нама. Све иде у позитивном смеру и верујем да ће доћи и позитивни резултати. Мислим да смо то заслужили“, рекао је Драгојевић.
Одлазак у Глазгов донео му је сусрет са другачијим фудбалом, али и средином у којој се посебна пажња посвећује историји клуба и односу играча према дресу који носе. Управо је тај осећај привржености оставио снажан утисак на младог репрезентативца.
„Глазгов је веома леп град, а у Шкотској се свуда осећа колико држе до традиције. Тако је и у Ренџерсу. Од првог дана потрудили су се да се осећам као да сам већ дуго тамо, да научим ствари о клубу и схватим колико су поносни на своју историју. Што више времена проводим тамо, све више осећам клуб. Посебна је енергија и много воде рачуна о томе да се сваки играч повеже са Ренџерсом, да развије емоцију“, истиче бивши играч Партизана.
Уверен је да је направио добар избор за наставак каријере.
„Мислим да је то био прави потез. Ренџерс је клуб са шампионским менталитетом, који увек тражи победу. Навијачи су ме лепо прихватили и драго ми је што су препознали моју жељу и енергију, која је слична енергији клуба“, додаје Драгојевић.
Посебно га је изненадило колико подршке добија и у тренуцима када нема жељену минутажу.
„Нисам могао да верујем колико сам добио порука подршке: да чекам своје време, да ће доћи, да будем стрпљив. Било ми је фасцинантно колико навијач жели да помогне играчу да настави да верује у себе. Они много воле клуб и фудбал и стварно гурају Ренџерс напред“, рекао је млади Вања-
Стрпљење, рад и вера за Драгојевића су ослонац и када ствари не иду жељеним током.
„Верујем да се све дешава са разлогом, да ће све доћи на своје. Треба да будем стрпљив и да, када дође шанса, будем најспремнији могући. Верујем у Бога и захвалан сам на привилегији да радим посао који највише волим. На нама је да сваког дана дамо све од себе.“
Говорећи о разликама између српског и шкотског првенства, издвојио је брзину игре и физичке захтеве.
„У Србији има много квалитетних екипа и играча, али шкотска лига је бржа и физички јача. Има много интензитета и то је била једна од ствари које су пресудиле да је изаберем као следећи корак. И у Партизану је моја позиција захтевала много трке, дуела и интензитета, тако да мислим да је ово права лига за мене“, рекао је Драгојевић.
Спремност да одговори потребама екипе показао је и када је добио задатак да заигра на десном беку.
„Драго ми је што ми је тренер против Хибернијана указао поверење и на тој позицији. Увек сам стављао екипу испред себе, тако сам учен одмалена. Стварно ми није проблем да за клуб или репрезентацију играм на којој год позицији је потребно“, објашњава српски репрезентативац.
Привикавање на живот у Шкотској лакше је уз Косту Недељковића. Познанство из омладинског фудбала прерасло је у блиско пријатељство у А репрезентацији, а потом добило наставак у Глазгову.
„Почели смо више да се дружимо у А селекцији, јер смо у том тренутку били најмлађи. Имамо доста сличности као особе и карактери и баш смо се поклопили. Велика је помоћ што је он ту за мене и ја за њега. Када имаш некога свог, из своје земље, много је другачије него када си сам. Коста ми много значи, прво као пријатељ, а онда и као саиграч. Велики је професионалац и свакодневно ме подстиче да радим више, да будем фокусиран и не запоставим ствари које морам да урадим. Мислим да и ја њега у неким сегментима гурам напред, да будемо бољи. То је јако важно за нас“, истиче Драгојевић.
Драгојевић је већ имао прилику да осети атмосферу Олд фирма. Иако је дерби Ренџерса и Селтика раније гледао на телевизији, тек је на терену схватио пуне размере тог ривалства.
„Атмосфера је нестварна. Покушао сам нешто да кажем нашем нападачу, био је на два метра од мене, а није ме ни чуо. Свих деведесет минута интензитет је невероватан. Када сте на терену, схватите зашто тај дерби сматрају једним од највећих на свету“, каже Вања.
Још једна слика остала му је посебно урезана у сећање, испраћај екипе на дерби, у недељу ујутру.
„Испред стадиона се окупило неколико хиљада људи. Родитељи са малом децом, старији, млади, сви су дошли да нас испрате. Када видиш да се толико људи пробудило рано у недељу само да би те подржало, не можеш да им не узвратиш тако што ћеш дати све од себе на терену“, рекао је Драгојевић.
Разговор се на крају вратио репрезентацији и сусрету са Александром Митровићем, коме се Вања, приликом доласка у национални тим, обратио са посебним поштовањем.
„Као и Митар, и ја сам дете Партизана. Када сам први пут дошао, персирао сам му из поштовања. Он се одмах нашалио и рекао ми да нема потребе да му се обраћам са ‘Ви’, да смо сада саиграчи. Мени је то било нестварно. Велика је част делити свлачионицу са таквим величинама. Старији нам много помажу, саветима и свакодневним разговорима подстичу нас да будемо бољи. Осећам се сјајно јер видим да имам њихову искрену подршку“, поручио је Драгојевић.
Драгојевић своје фудбалско одрастање описује кроз људе од којих учи и кроз поверење које жели да оправда. У кампу Србије наставља тај пут, спреман да сваку нову прилику дочека онако како и сам каже, што боље припремљен и увек у служби екипе.
