https://sputnikportal.rs/20261113/kakva-se-sudbina-ukrajine-kroji-u-kremlju-i-vasingtonu-rusija-olivera-ikodinovic-1205550933.html
Каква се судбина Украјине кроји у Кремљу и Вашингтону
Каква се судбина Украјине кроји у Кремљу и Вашингтону
Sputnik Србија
После састанка Владимира Путина са америчким представницима Стивом Виткофом и Џаредом Кушнером у Кремљу, постоји разлог за уздржани оптимизам, оцењује Антон... 13.11.2026, Sputnik Србија
2026-11-13T22:36+0100
2026-11-13T22:36+0100
2026-11-13T22:36+0100
русија
русија
русија – политика
анализе и мишљења
сад
специјална војна операција у украјини – вести
украјина
европска унија (еу)
преговори
безбедност
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/0c/1f/1181179781_515:596:2590:1763_1920x0_80_0_0_a8c9b975cff26bf48c051d2edcf2f660.jpg
Према његовим речима, најважнији помак односи се на питање будуће европске безбедности и све израженије схватање да се нова безбедносна архитектура Европе не може градити без учешћа Русије.Он сматра да европска помоћ Украјини представља једну од главних препрека за окончање сукоба.„Чињеница је да је Европа главни подстрекач рата у Украјини. Да нема европског финансирања и европског наоружања, ратна дејства у Украјини одавно би била завршена. Скоро две године је прошло откако су Американци готово одустали од подршке Украјини. Европа то ради како би до 2030. године успела да се пренаоружа. Зато жели да утиче на овај процес, да оствари директан утицај на њега и, штавише, да забија ‘клинове у точкове’ мирном решавању сукоба, односно мировним иницијативама администрације Доналда Трампа“, објашњава експерт.Орлов такође указује на то да Европа настоји да обезбеди учешће у преговорима, јер би евентуални договор Русије, САД и Украјине постигнут без њеног учешћа представљао озбиљан политички ударац за европске лидере и довео у питање њихов досадашњи ангажман у украјинском сукобу.„Ако сви договори буду постигнути мимо Европе, очигледно је да ће европски лидери изгледати веома лоше пред својим бирачима. Замислите ситуацију, САД, Русија и Украјина постигле су договор о свему, а Европу нико није ни питао. Тада ће европски бирачи поставити питање: ‘Зашто смо онда давали свој новац? Зашто сте новац пореских обвезника усмеравали на подршку Украјини ако на крају нико не узима Европу за озбиљно и нико је ништа не пита?’. Зато Европа, сасвим природно, грчевито покушава да ускочи у одлазећи воз. То је такође посредан показатељ да је ситуација у Украјини прилично лоша. Енергетска инфраструктура је уништена, а зима још није ни почела. Хладноће тек долазе. САД су одустале од подршке, па се европски лидери питају шта да раде…“, каже експерт.У том контексту, Орлов оцењује да би европски лидери, суочени са падом куповне моћи и растом трошкова живота европских грађана, окончање рата у Украјини могли да искористе као политички капитал и представе га грађанима као сопствени успех, надокнађујући тиме изостанак конкретних резултата на економском плану.„На пример, могли би да кажу да су успели да заштите Украјину од велике и страшне Русије, јер је та велика и страшна Русија желела да је у потпуности освоји, што, наравно, није тачно. Управо зато мировни споразум између Русије и Украјине, уз посредовање Европе и САД, може да постане нека врста политичког капитала који ће европски лидери представити својим бирачима као успех", наводи Орлов.Шта је Путин ставио на сто пред Виткофа и КушнераРусија остаје доследна својој политици и ставовима о решавању украјинског сукоба, инсистирајући на јасном територијалном разграничењу, при чему државну границу сматра једином линијом разграничења са Украјином. Москва се противи присуству страних трупа у Украјини и залаже се за нову европску безбедносну архитектуру која ће уважавати њене интересе. Путин је истакао да би присуство страних трупа на територији Украјине представљало претњу националној безбедности Русије, те да би такве снаге биле сматране легитимном метом руских оружаних снага.У духу хуманитарне сарадње, руски председник је предложио покретање нове хуманитарне мисије у Константиновки, уз претходно разминирање терена и укључивање омбудсмана Русије и Украјине у њену организацију.Преко америчких преговарача послао је јасну поруку Европи да се одлучи шта жели, мир или рат, и подсетио је да Москва никада није одбијала контакте са Европом о питањима безбедности — до прекида дијалога дошло је управо на иницијативу ЕУ.Орлов се осврнуо и на изјаву Зеленског, који је након састанка америчких представника са Путином у Москви, а током разговора са Виткофом и Кушнером у Даблину, поручио да би будуће чланство Украјине у НАТО-у могло да послужи као безбедносна гаранција у оквиру мировног споразума. Такву поруку Орлов тумачи пре свега као део преговарачке тактике Кијева и политичку реторику.Орлов оцењује да европске земље, упркос најавама о безбедносним гаранцијама Украјини, неће бити спремне да ризикују директан војни сукоб са Русијом слањем регуларних трупа на украјинску територију. Према његовој процени, могуће је присуство инструктора и наставак војне сарадње, али не и распоређивање регуларних европских војних снага, чему би се Москва одлучно противила.
https://sputnikportal.rs/20261106/dok-oruzari-broje-milijarde-evropski-gradjani-placaju-cenu-militarizacije-rusija-olivera-ikodinovic-1205318235.html
сад
украјина
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Оливера Икодиновић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Оливера Икодиновић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Оливера Икодиновић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
русија, русија – политика, анализе и мишљења, сад, специјална војна операција у украјини – вести, украјина, европска унија (еу), преговори, безбедност, мировни споразум, владимир путин, џаред кушнер, стивен виткоф, владимир зеленски
русија, русија – политика, анализе и мишљења, сад, специјална војна операција у украјини – вести, украјина, европска унија (еу), преговори, безбедност, мировни споразум, владимир путин, џаред кушнер, стивен виткоф, владимир зеленски
Каква се судбина Украјине кроји у Кремљу и Вашингтону
После састанка Владимира Путина са америчким представницима Стивом Виткофом и Џаредом Кушнером у Кремљу, постоји разлог за уздржани оптимизам, оцењује Антон Орлов, директор руског Института за проучавање проблема савремене политике.
Према његовим речима, најважнији помак односи се на питање будуће европске безбедности и све израженије схватање да се нова безбедносна архитектура Европе не може градити без учешћа Русије.
„O успеху преговора посредно сведоче и изјаве руске и украјинске стране. Подсетићу да је чак и Зеленски рекао да постоји нада за брзо решавање сукоба. Поновићу да је и руска страна такође изразила уздржани оптимизам, што много говори. Али најважнији је темпо по којом се догађаји одвијају, као и жеља европске стране да се укључи у преговарачки процес и добије своје место за преговарачким столом, као и да изабере представника ЕУ који ће, заправо, заступати европски глас за тим столом. Тако да се, на основу свих посредних показатеља, вероватно може рећи да се ствари покрећу са мртве тачке и да постоји разлог за уздржани оптимизам“, каже Орлов.
Он сматра да европска помоћ Украјини представља једну од главних препрека за окончање сукоба.
„Чињеница је да је Европа главни подстрекач рата у Украјини. Да нема европског финансирања и европског наоружања, ратна дејства у Украјини одавно би била завршена. Скоро две године је прошло откако су Американци готово одустали од подршке Украјини. Европа то ради како би до 2030. године успела да се пренаоружа. Зато жели да утиче на овај процес, да оствари директан утицај на њега и, штавише, да забија ‘клинове у точкове’ мирном решавању сукоба, односно мировним иницијативама администрације Доналда Трампа“, објашњава експерт.
Орлов такође указује на то да
Европа настоји да обезбеди учешће у преговорима, јер би евентуални
договор Русије, САД и Украјине постигнут без њеног учешћа представљао озбиљан политички ударац за европске лидере и довео у питање њихов досадашњи ангажман у украјинском сукобу.
„Ако сви договори буду постигнути мимо Европе, очигледно је да ће европски лидери изгледати веома лоше пред својим бирачима. Замислите ситуацију, САД, Русија и Украјина постигле су договор о свему, а Европу нико није ни питао. Тада ће европски бирачи поставити питање: ‘Зашто смо онда давали свој новац? Зашто сте новац пореских обвезника усмеравали на подршку Украјини ако на крају нико не узима Европу за озбиљно и нико је ништа не пита?’. Зато Европа, сасвим природно, грчевито покушава да ускочи у одлазећи воз. То је такође посредан показатељ да је ситуација у Украјини прилично лоша. Енергетска инфраструктура је уништена, а зима још није ни почела. Хладноће тек долазе. САД су одустале од подршке, па се европски лидери питају шта да раде…“, каже експерт.
У том контексту, Орлов оцењује да би европски лидери, суочени са падом куповне моћи и растом трошкова живота европских грађана, окончање рата у Украјини могли да искористе као политички капитал и представе га грађанима као сопствени успех, надокнађујући тиме изостанак конкретних резултата на економском плану.
„На пример, могли би да кажу да су успели да заштите Украјину од велике и страшне Русије, јер је та велика и страшна Русија желела да је у потпуности освоји, што, наравно, није тачно. Управо зато мировни споразум између Русије и Украјине, уз посредовање Европе и САД, може да постане нека врста политичког капитала који ће европски лидери представити својим бирачима као успех", наводи Орлов.
Шта је Путин ставио на сто пред Виткофа и Кушнера
Русија остаје доследна својој политици и ставовима о решавању украјинског сукоба, инсистирајући на јасном територијалном разграничењу, при чему
државну границу сматра једином линијом разграничења са Украјином. Москва се противи присуству страних трупа у Украјини и залаже се за нову европску безбедносну архитектуру која ће уважавати њене интересе. Путин је истакао да би
присуство страних трупа на територији Украјине представљало претњу националној безбедности Русије, те да би такве снаге биле сматране легитимном метом руских оружаних снага.
У духу хуманитарне сарадње, руски председник је предложио покретање нове хуманитарне мисије у Константиновки, уз претходно разминирање терена и укључивање омбудсмана Русије и Украјине у њену организацију.
Преко америчких преговарача послао је јасну поруку Европи да се одлучи шта жели, мир или рат, и подсетио је да Москва никада није одбијала контакте са Европом о питањима безбедности — до прекида дијалога дошло је управо на иницијативу ЕУ.
Орлов се осврнуо и на изјаву Зеленског, који је након састанка америчких представника са Путином у Москви, а током разговора са Виткофом и Кушнером у Даблину, поручио да би будуће чланство Украјине у НАТО-у могло да послужи као безбедносна гаранција у оквиру мировног споразума. Такву поруку Орлов тумачи пре свега као део преговарачке тактике Кијева и политичку реторику.
„Подсетићу да је питање ненуклеарног и ванблоковског статуса Украјине од самог почетка било главно питање због којег је, заправо, Специјална војна операција и почела и због којег се и даље наставља. Дакле, проблем је управо у томе што је НАТО покушавао и покушава да увуче Украјину у свој војни блок, који се на папиру представља као одбрамбени, а у пракси је офанзивни. Чињеница да Зеленски и даље заступа такав став само показује непомирљивост његове позиције. Међутим, ја на то гледам као на прорачунату тактику, и то из два разлога. Прво, то је порука Украјинцима да имају снажног лидера који ће на све начине настојати да брани националне интересе своје земље. На пример, Украјина би могла да одустане од приступања НАТО-у у замену за одређене уступке Русије. То није ништа друго до дипломатска игра“, каже Орлов.
Орлов оцењује да европске земље, упркос најавама о безбедносним гаранцијама Украјини, неће бити спремне да ризикују директан војни сукоб са Русијом слањем регуларних трупа на украјинску територију. Према његовој процени, могуће је присуство инструктора и наставак војне сарадње, али не и распоређивање регуларних европских војних снага, чему би се Москва одлучно противила.
