Приштину не занима шта мисле њени спонзори – гура своје максималистичке циљеве
© Фото : Косово онлајн/јутјуб/скриншот
Пратите нас
Mеђународна заједница до сада није могла да се увери у то колико је тешко разговарати са албанском страном, која има своје максималистичке циљеве и често не жели да иде испод тога, нити да постигне неко компромисно решење. Одлука Приштине да не послуша ЕУ око Закона о специјализованим судовима сада то показује, каже политиколог Никола Перишић.
Седница Скупштине у Приштини која је започета данас на чијем је дневном реду поновно гласање о Закону о Специјализованим већима и Специјализованом тужилаштву у Хагу, праћена је политичким и институционалним спорењима, а прекинута је јер се посланици после паузе нису вратили у салу.
Приштини је национално испред свега
Измене закона враћене су у скупштину упркос упозорењима критикама западних амбасада и упозорењима да би такав потез могао да наруши односе Приштине са међународним партнерима.
Политиколог Никола Перишић напомиње да је јасно да питање ОВК представља једно од ретких питања око којих различити албански политички актери на простору КиМ могу да се уједине.
„Видимо да ће, осим Демократске партије Косова, која је формални покретач и предлагач ових измена које се односе на Специјални суд, то највероватније подржати и посланици Самоопредељења и Алијансе за будућност Косова. То представља значајну идентитетску тему на којој се заснива постојање албанске заједнице на простору Косова и Метохије. Због тога не треба да нас изненађује што је ова тема и даље значајна у албанској јавности, поготово имајући у виду све политичке поделе међу актерима албанских политичких странака, а и генерално институционалну кризу кроз коју се пролазило у претходном периоду, као и чињеницу да постоје проблеми и када је у питању економско стање, али и жеља да се оствари пуна државна самосталност,“ наводи Перишић.
На ЕУ је да ли ће деловати
Из тих разлога, додаје он албанска страна у Приштини покушава да кроз различите иницијативе, попут ове законске, покаже читавој светској јавности да не постоји међународни утицај и да постоји аутономија у одлучивању и деловању.
„Видели смо и одговоре различитих европских званичника и због тога читава ова замисао, која је произашла из иницијативе албанских политичких странака, представља и једну врсту теста у овом тренутку – како ће се западне силе односити према свему ономе што се тренутно дешава. Да ли ће конкретније деловати када је у питању једна врста непоштовања и неусклађености одређених судских и других институционалних елемената на простору тзв. Косова са оним што јесте, не само тенденције у европском законодавству већ и један од најзначајнијих стандарда у поштовању људских права,“ наводи наш саговорник.
Тако да, каже Перишић, целокупна ова ситуација може додатно да покаже западним актерима колико у овом тренутку албанска страна није конструктивна и не жели да пронађе решење, компромис ни када је реч о преговорима са Београдом.
Може и нама да иде у корист
„Такође је јасно да управо албанска страна жели да искористи неку врсту вакуума када је у питању све оно што се дешава у Србији – ситуацију у којој долази до промене власти, у којој још увек нису конституисане институције – и да на тај начин изврши притисак и на Србију, али и на читаву међународну јавност. Из тог разлога треба бити опрезан, треба пратити на који начин ће се доносити одлуке и указивати на парадоксалну ситуацију да албанска страна, која је несумњиво имала подршку одређених западних партнера у претходним годинама, сада иде против онога што је њихов став,“ упозорава Перишић.
Перишић чак сматра да би у некој догледној будућности управо све ово може да се искористи и за преговарачким столом, како би се показало на који начин албанска страна перципира стварне проблеме, и све оно што се дешавало у претходном периоду, као и наслеђе таквог насилног односа према свима који етнички нису Албанци.
Шта закон предвиђа
Измене Закона о специјализованим већима које је предложио ДПК усаглашене су у тексту 6. октобра у косовском парламенту ове године, а Европска комисија, али и појединачни партнери из држава ЕУ упозорила су Приштину да га „не дирају“.
Сам закон има за циљ сужавање временске надлежности Специјализованих већа на период од 1. јула 1999. до 31. децембра 2000, ограничавање надлежности суда на одређене категорије кривичних дела, пребацивање предмета који не потпадају под нову надлежност на правосуђе у Приштини. Затим, ограничење максималне затворске казне на 15 година и могућност председничког помиловања правоснажно осуђених.
