https://sputnikportal.rs/20261113/stambeni-krediti-bezbedni-odluka-nbs-nece-uticati-na-njih-1205549375.html
Стамбени кредити безбедни, одлука НБС неће утицати на њих
Стамбени кредити безбедни, одлука НБС неће утицати на њих
Sputnik Србија
Одлуку Народне банке да повећа каматне стопе осетиће они који имају динарске кредите индексиране уз белибор, што је нека врста пандана еурибору. На сву срећу... 13.11.2026, Sputnik Србија
2026-11-13T17:01+0100
2026-11-13T17:01+0100
2026-11-13T17:01+0100
економија
србија – економија
референтна каматна стопа
кредити
нбс
инфлација
банке
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/09/1d/1130256661_0:9:3073:1737_1920x0_80_0_0_3d4ca34998c737cca0b3cd95c912d9b7.jpg
Овако финансијски консултант и некадашњи генерални секретар Удружења банака Србије, Владимир Васић, објашњава утицај одлуке Народне банке да повећа каматне стопе.Извршни одбор Народне банке Србије одлучио је да заоштри монетарне услове, повећавајући референтну каматну стопу за 25 базних поена, односно са 5,75 на 6,0 одсто, објавила је централна банка. Повећана је и стопа на депозитне олакшице са 4,50 на 4,75 одсто, као и стопа на кредитне олакшице са 7,00 на 7,25 одсто.„Имајући у виду остварено и очекивано кретање инфлације у наредном периоду, као и ризике из међународног и домаћег окружења који могу утицати на њено кретање, Извршни одбор је закључио да је повећање референтне каматне стопе адекватна и правовремена мера у циљу спречавања знатнијих секундарних ефеката енергетског шока на остале цене и обезбеђења ценовне стабилности у средњем року“, наводе из НБС.Резултат инфлацијеВасић објашњава да грађанима, разумљиво, не одговара пораст каматних стопа, али да се ту заправо ради о резултату пораста инфлаторних притисака, цена енергената и свега онога што нам на директан начин долази из Европске уније. ЕУ се бори са инфлацијом и, следствено томе, све што увозимо одатле добијамо по вишим ценама. Степен увоза у нашу земљу износи око 60 одсто, док око 55 одсто различите робе извозимо из ње. То је један од елемената који су утицали на ову одлуку, објашњава наш саговорник и додаје као друге поводе за овакву одлуку енергетски шок који је потресао Европу, уз инфлацију која прелази 4,4 одсто.Ово је уједно и порука привреди да буде опрезна са инвестицијама и трошењем, каже наш саговорник, јер Народна банка Србије има улогу да одржава монетарну стабилност и да инфлацију држи у коридору од три одсто, плус-минус 1,5 процентних поена.А стамбени кредити?Иако већина грађана Србије узима краткорочне готовинске кредите са фиксном ратом, ту су и они који су се обавезали на плаћање стамбених кредита. Васић тврди да они немају за шта да се брину, будући да се ова одлука уопште и не односи на њих.Подизање референтне каматне стопе за циљ има смиривање притиска на инфлацију. Већа референтна камата значи скупљи кредит за оне који имају динарски кредит са варијабилном каматном стопом. Скупљи кредити значи мање потрошње и успоравање цена раста. Васић подсећа да је само цена горива порасла за 17 одсто, што је такође један од примера притиска на инфлацију.Хоће ли бити даљих повећањаНаш саговорник сумња да ће бити даљих монетарних кретања ове врсте у будућности и сматра да нема разлога за неку посебну бригу. Он подсећа да то, на крају крајева, зависи од инфлаторних притисака и од тога како ће привреда и грађани реаговати на ову сада меру.Резлтати ове мере, која је донета пре неколико дана, биће видљиви тек за два до три месеца, будући да има карактер одложеног дејства, закључује Васић.Погледајте и:
https://sputnikportal.rs/20261110/ne-veruj-britancu-ni-kad-nudi-mir-dimna-zavesa-londona-iza-koje-se-krije--poziv-na-rat-1205445742.html
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Милица Тркља
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0c/08/1147578765_566:0:2614:2048_100x100_80_0_0_d7db9fb3c09340c6e25dcf3fc21b5327.jpg
Милица Тркља
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0c/08/1147578765_566:0:2614:2048_100x100_80_0_0_d7db9fb3c09340c6e25dcf3fc21b5327.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Милица Тркља
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0c/08/1147578765_566:0:2614:2048_100x100_80_0_0_d7db9fb3c09340c6e25dcf3fc21b5327.jpg
србија – економија, референтна каматна стопа, кредити, нбс, инфлација, банке
србија – економија, референтна каматна стопа, кредити, нбс, инфлација, банке
Стамбени кредити безбедни, одлука НБС неће утицати на њих
Одлуку Народне банке да повећа каматне стопе осетиће они који имају динарске кредите индексиране уз белибор, што је нека врста пандана еурибору. На сву срећу, већина наших грађана, можда чак и 80 одсто њих, грађана узима краткорочне кредите, готовинске, са фиксном ратом и они неће бити погођени овом одлуком.
Овако финансијски консултант и некадашњи генерални секретар Удружења банака Србије, Владимир Васић, објашњава утицај одлуке Народне банке да повећа каматне стопе.
Извршни одбор Народне банке Србије одлучио је да
заоштри монетарне услове, повећавајући референтну каматну стопу за 25 базних поена, односно са 5,75 на 6,0 одсто, објавила је централна банка. Повећана је и стопа на депозитне олакшице са 4,50 на 4,75 одсто, као и стопа на кредитне олакшице са 7,00 на 7,25 одсто.
„Имајући у виду остварено и очекивано кретање инфлације у наредном периоду, као и ризике из међународног и домаћег окружења који могу утицати на њено кретање, Извршни одбор је закључио да је повећање референтне каматне стопе адекватна и правовремена мера у циљу спречавања знатнијих секундарних ефеката енергетског шока на остале цене и обезбеђења ценовне стабилности у средњем року“, наводе из НБС.
Васић објашњава да грађанима, разумљиво, не одговара пораст каматних стопа, али да се ту заправо ради о резултату пораста инфлаторних притисака, цена енергената и свега онога што нам на директан начин долази из Европске уније. ЕУ се бори са инфлацијом и, следствено томе, све што увозимо одатле добијамо по вишим ценама. Степен увоза у нашу земљу износи око 60 одсто, док око 55 одсто различите робе извозимо из ње. То је један од елемената који су утицали на ову одлуку, објашњава наш саговорник и додаје као друге поводе за овакву одлуку енергетски шок који је потресао Европу, уз инфлацију која прелази 4,4 одсто.
Један од лекова за овакво стање управо је подизање референтне каматне стопе и Народна банка је то заправо урадила. Дуго времена се није померала, али видимо да није могла да одоли свим овим притисцима. То је један од начина да ми, грађани, мање узимамо кредите, односно да се мање задужујемо и на тај начин индиректно кочимо инфлацију. То је, заправо, суштина, каже за Спутњик Владимир Васић.
Ово је уједно и порука привреди да буде опрезна са инвестицијама и трошењем, каже наш саговорник, јер Народна банка Србије има улогу да одржава монетарну стабилност и да инфлацију држи у коридору од три одсто, плус-минус 1,5 процентних поена.
Иако већина грађана Србије узима краткорочне готовинске кредите са фиксном ратом, ту су и они који су се обавезали на плаћање стамбених кредита. Васић тврди да они немају за шта да се брину, будући да се ова одлука уопште и не односи на њих.
Ово се, пре свега, односи на динарску ликвидност и динарске кредите. На евро-кредите ова одлука нема директног утицаја, зато што је 99 одсто стамбених кредита индексирано у еврима. Они имају везе са еурибором и референтном каматном стопом Европске централне банке. Ово се пре свега односи на динарске кредите са варијабилном каматном стопом. Значи, на привреду и грађане који користе такве кредите.
Подизање референтне каматне стопе за циљ има смиривање притиска на инфлацију. Већа референтна камата значи скупљи кредит за оне који имају динарски кредит са варијабилном каматном стопом. Скупљи кредити значи мање потрошње и успоравање цена раста. Васић подсећа да је само цена горива порасла за 17 одсто, што је такође један од примера притиска на инфлацију.
Хоће ли бити даљих повећања
Наш саговорник сумња да ће бити даљих монетарних кретања ове врсте у будућности и сматра да нема разлога за неку посебну бригу. Он подсећа да то, на крају крајева, зависи од инфлаторних притисака и од тога како ће привреда и грађани реаговати на ову сада меру.
Ово је један од лекова који се примењују када имате појачан инфлаторни притисак. Ништа ту није ново. Када се буде установило да се инфлација зауставила, онда ће и монетарно стезање, које се управо сада спроводи, попустити, па ће новац бити повољнији. То је класична мера коју примењују централне банке, па и наша Народна банка.
Резлтати ове мере, која је донета пре неколико дана, биће видљиви тек за два до три месеца, будући да има карактер одложеног дејства, закључује Васић.
