https://sputnikportal.rs/20261114/1205578543.html
Софка, јунакиња наших дана
Софка, јунакиња наших дана
Sputnik Србија
Да ли нагли раст броја објављених преведених наслова прати и адекватан развој преводилачке професије, како се у условима масовне продукције одржавају квалитет... 14.11.2026, Sputnik Србија
2026-11-14T10:00+0100
2026-11-14T10:00+0100
2026-11-14T10:13+0100
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/0b/0e/1205578385_0:3:1036:586_1920x0_80_0_0_a47e30a7b298028d8f3f16f75f791e40.jpg
Софка, јунакиња наших дана
Sputnik Србија
Да ли нагли раст броја објављених преведених наслова прати и адекватан развој преводилачке професије, како се у условима масовне продукције одржавају квалитет превода и професионални стандарди, какав је стварни положај књижевних преводилаца у савременом издаваштву и какви су услови у којима раде – питања су на која је покушала да одговори трибина „Хиперпродукција превода и хипопродукција преводилаца“, организована у оквиру јесењег трибинског програма УКПС, чији су учесници гости „Орбите културе“ Владимир Јанковић, потпредседник Удружења књижевних преводилаца Србије и Јована Раденковић, класични филолог и књижевни преводилац.
Због чега и са колико добрих разлога о Милораду Бати Михаиловићу и данас говоримо као о светском сликарском мајстору, зашто је његов париски период посебно важан за разумевање уметниковог стасавања у сликарску елиту – о томе на свој начин говори изложба у галерији Рима у којој су изложене слике из париског периода (од 1962. до 1975. године), о којој разговарамо са ауторком изложбе Софијом Ж. Миленковић.
Од Андреја Звјагинцева и Мајка Лија до нових ауторских гласова, 32. Фестивал ауторског филма доноси приче које у средиште враћају породицу, блискост и емоције, али и филмове који непосредно реагују на актуелна друштвена питања. О овогодишњем програму, новој селекцији „Југосфера“, награди „Беким Фехмиу“ и месту ауторског филма у данашњем друштву разговарамо с уметничким директором фестивала Срђаном Вучинићем.
А како је позоришна представа „Софка“ не само поново вратила Бору Станковића у театар, него и објединила судбине многих Бориних женских ликова у једну – чиме прича о Софки постаје прича о женској снази и борби за достојанство, како се у преиспитивању образаца нешто од тога може препознати и данас – питамо редитеља представе Ирфана Менсура.
Да ли нагли раст броја објављених преведених наслова прати и адекватан развој преводилачке професије, како се у условима масовне продукције одржавају квалитет превода и професионални стандарди, какав је стварни положај књижевних преводилаца у савременом издаваштву и какви су услови у којима раде – питања су на која је покушала да одговори трибина „Хиперпродукција превода и хипопродукција преводилаца“, организована у оквиру јесењег трибинског програма УКПС, чији су учесници гости „Орбите културе“ Владимир Јанковић, потпредседник Удружења књижевних преводилаца Србије и Јована Раденковић, класични филолог и књижевни преводилац.Због чега и са колико добрих разлога о Милораду Бати Михаиловићу и данас говоримо као о светском сликарском мајстору, зашто је његов париски период посебно важан за разумевање уметниковог стасавања у сликарску елиту – о томе на свој начин говори изложба у галерији Рима у којој су изложене слике из париског периода (од 1962. до 1975. године), о којој разговарамо са ауторком изложбе Софијом Ж. Миленковић.Од Андреја Звјагинцева и Мајка Лија до нових ауторских гласова, 32. Фестивал ауторског филма доноси приче које у средиште враћају породицу, блискост и емоције, али и филмове који непосредно реагују на актуелна друштвена питања. О овогодишњем програму, новој селекцији „Југосфера“, награди „Беким Фехмиу“ и месту ауторског филма у данашњем друштву разговарамо с уметничким директором фестивала Срђаном Вучинићем.А како је позоришна представа „Софка“ не само поново вратила Бору Станковића у театар, него и објединила судбине многих Бориних женских ликова у једну – чиме прича о Софки постаје прича о женској снази и борби за достојанство, како се у преиспитивању образаца нешто од тога може препознати и данас – питамо редитеља представе Ирфана Менсура.
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
аудио
Да ли нагли раст броја објављених преведених наслова прати и адекватан развој преводилачке професије, како се у условима масовне продукције одржавају квалитет превода и професионални стандарди, какав је стварни положај књижевних преводилаца у савременом издаваштву и какви су услови у којима раде – питања су на која је покушала да одговори трибина „Хиперпродукција превода и хипопродукција преводилаца“, организована у оквиру јесењег трибинског програма УКПС, чији су учесници гости „Орбите културе“ Владимир Јанковић, потпредседник Удружења књижевних преводилаца Србије и Јована Раденковић, класични филолог и књижевни преводилац.
Због чега и са колико добрих разлога о Милораду Бати Михаиловићу и данас говоримо као о светском сликарском мајстору, зашто је његов париски период посебно важан за разумевање уметниковог стасавања у сликарску елиту – о томе на свој начин говори изложба у галерији Рима у којој су изложене слике из париског периода (од 1962. до 1975. године), о којој разговарамо са ауторком изложбе Софијом Ж. Миленковић.
Од Андреја Звјагинцева и Мајка Лија до нових ауторских гласова, 32. Фестивал ауторског филма доноси приче које у средиште враћају породицу, блискост и емоције, али и филмове који непосредно реагују на актуелна друштвена питања. О овогодишњем програму, новој селекцији „Југосфера“, награди „Беким Фехмиу“ и месту ауторског филма у данашњем друштву разговарамо с уметничким директором фестивала Срђаном Вучинићем.
А како је позоришна представа „Софка“ не само поново вратила Бору Станковића у театар, него и објединила судбине многих Бориних женских ликова у једну – чиме прича о Софки постаје прича о женској снази и борби за достојанство, како се у преиспитивању образаца нешто од тога може препознати и данас – питамо редитеља представе Ирфана Менсура.
