Банкарски сектор је стабилан, нема места паници /видео/
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Пратите нас
Банкарски и финансијски сектор су стабилни и Србија има довољно капацитета да превазиђе тренутно стање. Грађани могу да буду спокојни и немир који је код већине проузроковало затврање Алта банке ће ускоро проћи јер реално за то нема разлога.
На то је у емисији Енергија Спутњика указао економиста Топлица Спасојевић, члан председништва Савеза економиста Србије који напомиње да су економски губитници и добитници увек реланост тектонских политичких промена каква се десила са победом Студентске листе на недавним изборима. Оне фирме које су биле блиске властима и на неки начин имале брзе пролазе кроз институције су са променом власти у већини случајева економски губитници, напомиње Спасојевић.
Руси губитници и споредни ефекти
Он каже да је Алта банка била једна девијација у систему Народне банке, који иначе добро функционише. Народна банка Србије је, како истиче, озбиљна институција која има озбиљне протоколе и контроле који су очигледно изостали у случају Алта банке када је из њеног трезора изнета огромна сума новца и за западне банке, а камоли за једну мању домаћу банку која је имала испод три одсто учешћа на нашем банкарском тржишту.
Највећи губитници у овом случају су, како истиче, велике штедише те банке са депозитима већим од 50.000 евра, јер ће они који имају до тог износа бити обештећени.
„То су, пре свега, грађани Русије који су се овде преселили да живе, да раде, и за мене је то један велики проблем, јер тих десетак или двадесетак хиљада руских фирми у Србији су донели једну нову живост, једну нову енергију у наш привредни систем, пре свега у ИТ сектор,а и другде. Око 6.500 руских фирми је било у Алта банци, од укупно 12.000, колико их има регистрованих, за које се види да су руске. И између 30.000 и 40.000 грађана је имало рачуне“, напомиње Спасојевић.
Мимо тих директних последица, затврање Алта банке је, додаје он, донело и споредне ефекте.
Најгоре је извлачење новца
„То је, нажалост, подстакло друге спекулације па се прва на мети нашла Поштанска штедионица као једина банка у државном власништву, јер се претпоставило да можда и ту има неких махинација. Ја нисам склон тим верзијама. Мислим да је Поштанска банка једна озбиљна и стабилна институција. Немамо још увида у конкретне податке из ове године, али ја претпостављам да нема разлога за панику, и видели смо да је остатак банкарског сектора стабилан, да се тамо не дешавају неке ствари које би иницирале бег из банкарског сектора. Најгоре што може да се деси је да се извлачи новац, да се држи по кућама, уместо да буде активан у привреди и за добробит целог друштва“, оценио је овај економиста.
Он је, међутим, уверен да нема разлога за панику, да је систем стабилан и да то што је виђено са Алта банком екстремни случај који код других банака не може да се деси.
Да постоји поверење грађана у банкарски сектор које је тешком муком стицано после турбулентних деценија за нама, најбоље, како каже, говори никада већа штедња у банкама где су грађани депоновали што у динарима, што у девизама близу 20 милијарди евра.
Не мењати курс
„Србија има довољно капацитета да превазиђе ово стање које имамо, које је пре свега иницирано политичким изборима који су били пре две недеље. И видимо да је Дејан Шошкић, бивши гувернер, по некима сада кандидат за премијера, а по некима за министра финансија, врло чврст у томе да је банкарски сектор добро капитализован и да нема потребе за променом курса“, напомиње Спасојевић.
По оцени овог економисте промена курса динара је могућа и потребна само ако је српска привреда извозно оријентисана и постоје толики потенцијали за извоз да ви можете да жртвујете неке негативне ефекте који ће се десити тим падом курса на друге области, пре свега на стандард грађана. Али само уколико та извозна привреда толико профитира из тог пада курса, подвлачи он.
Курс динара је, како каже, на неки начин учвршћен и то има своје објашњење.
„То се десило пре свега због концепта који смо имали и довођења страних инвеститора. И они су дошли у великом броју, преко 250 фирми је основало своје подружнице, предузећа, фабрике овде, и то је 2012-2013. био један добар концепт, јер смо запослили људе, јер смо имали преко 28 одсто незапослених, од тога 45 одсто незапосленост младих. На тај начин смо успели да их запослимо“, напомиње он.
Нису то били најбољи послови, али нешто се дешавало, функционисало, код већине тих фирми се плаћао порез, неке су биле и ослобођене пореза на профит, а неке чак и пореза на доходак радника. Тај модел је био заснован на јефтиним сировинама и јефтиној радној снази, што, како каже, данас више није случај , јер је цена и једног и другог порасла. То се све одражава на извозно оријентисану привреду која углавном није заснована на српским сировинама и производима, тако да обарање курса не би имало ефекта, објашњава Спасојевић.
Обарањем курса бисмо, сматра он, само нанели штету грађанима и предвидивост која је постојала у прошлом периоду би се драматично умањила. Мишљења је да ће такву оцену делити и нова влада и да ће „када неко седне на место министра финансија или министра економије, то бити преовладајући концепт“.
Нови модел
Саговорник Енергије Спутњика је уверен да је пређашњи модел привлачења инвестиција превазиђен и да се треба окренути новом који подразумева форсирање улагања у нове технологије, роботику, ИТ сектор који је у међувремену доста напредовао, технологије и знања базирана на вештачкој интелигенцији, биотехнологији, новим еколошким стандардима у производњи електричне струје, пољопривреди базираној на здравој храни и системима за наводњавање како бисмо имали две жетве. И да се, како подвлачи, иде ка формирању развојне банке која би могла да подржи такве ствари које комерцијалним банкама нису интересантне, али су нама као држави и друштву важне на дуги рок.
Да бисмо имали основ за такво функционисање, по мишљењу Спасојевића, први услов је оно што смо ми формално имали, али се баш није спроводило до краја, а то је пре свега владавина закона, како у друштвеној тако и економској сфери.
Не можете ви да водите предузеће, да дате некоме робу, он да вам не плати и да га ви тужите и да спор траје пет или десет година,сликовито објашњава овај економиста.
Уз ефикасан правни систем који ће да штити имовину и права, други предуслов је равноправност домаћих и страних предузећа.
„Те ствари када се поставе како треба, када се увеже знање из иностранства, знање у земљи, када су конкурси за јавна предузећа отворени и транспарентни, када прави људи дођу на права места, мислим да ће се отворити све те могућности и да ће се тражити квалитет, а не партијска припадност“, нагласио је саговорник Енергије Спутњика.
Погледајте и:
