Један ,,обичан" амерички дан који нам је показао да у секунди може да стане – све
© Фото : Слика генерисана вештачком интелигенцијом / Контрола лета
Пратите нас
Други пут после рушења Кула близнакиња, небо над Америком је било потпуно затворено. Десет хиљада летова је отказано. Истовремено, најпознатија компјутерска кућа на свету, Мајкрософт, почела је да „багује“. Земље широм света осетиле су последице, јер државни апарати користе њихове алате. Ипак, све ово није довољно да нам се упали „црвена лампица“.
Оног тренутка када је прекину сав авиосаобраћај изнад Америке и када је Мајкрософт привремено престао да ради, последице је осетио читав свет. Оно што везује оба случаја, наравно поред неприлика које су искусили грађани и корисници тих услуга, јесте потпуна парализа државних институција услед дигиталне препреке.
Забрана полетања донета је због проблема у комуникацији контроле лета. Важила је за сваки аеродром у Америци, око десет хиљада летова је отказано, а милиони људи су се нашли „ни на небу, ни на земљи“, будући да су сатима седели на пистама у затвореним авионима. У тренутку, више од 3000 међународних авиона, предодређених да слете у Америку, налазило се у ваздуху. Ова мера први пут је уведена након напада на Светски трговиснки центар у Њујорку 2001. године, након чега је дошло само до једне обуставе полетања на нивоу читаве земље. То је било 2023. године, када је дошло до пада система за обавештавање пилота.
Обустава рада Мајкрософта можда не звучи претерно драстично у поређењу са обуставом летења над читавом Америком, међутим, она је изазвала прекид или потешкоће у раду многих институција широм света. Школе и болнице биле су погођене, судови такође, као и супермаркети, а не само велике корпорације које читав дан одржавају онлајн састанке.
Научна сарадница на Институту за филозофију при Филозофском факултету Универзитета у Београду Вања Суботић каже за Спутњик да све ово неће бити довољно да нас подстакне да озбиљније поразмислимо о својој дигиталној будућности. Биће потребно још инцидената и све док не дође до нечег много критичнијег, неће се ни размишљати о напуштању дигитализације и инсистирања на вештачкој интелигенцији. Ово је, тврди она, само један пробни балон који служи за наук како управљати таквом кризом.
Државе зависе од Бил Гејтса
Званична верзија догађаја дата од стране Мајкрософта каже да је обустава рада последица преоптерећености сервера, која се не догађа први пут, те да ни на који начин није реч о сајбер нападу. Из Управе за цивилно ваздухопловство Америке кажу да је грешка у комуникацији произишла из тога што су нису ,,апгрејдовали“ технологију.
Вања Суботић подсећа такође да је у последњих неколико месеци долазило до великог броја отпуштања у Мајкрософту, делом због потребе компаније да људски рад замени вештачком интелигенцијом, како због продуктивности, тако и због профита.
Уколико прихватимо званичну верзију да није био у питању сајбер напад, онда долазимо до питања шта се дешава када државне администрације и друге гране индустрије превише зависе од страних компанија, пре свега инфраструктурно. Пад Мајкрософта утицао је на више од 70 земаља, као и на стотине хиљада приватних корисника чија је продуктивност тог дана на послу била угрожена, будући да нису имали приступ дигиталним алатима. Отворило се питање шта државе треба да раде у погледу сајбер-безбедности, када готово читава њихова државна администрација зависи од Мајкрософта, рекла је Суботићева за Спутњик.
Експеримент
Наша саговорница каже да се на ове догађаје може гледати из неколико перспективе – као на одређену врсту управљачко-политичког експеримента који испитује колико су заправо такве институције отпорне на неки будући сајбернапад, колико је могуће да таква дигитална инфраструктура опстане и како се управља таквим ризицима, односно како се понашати у таквим условима.
Ове догађаје бисмо могли назвати и неком врстом безбедносно-ризичног тестирања, што би у многоме објснило зашто Мајкрософт уопште није био толико узнемирен због читавог инцидента. С друге стране, оно што се овим открило јесте да постоји врло забрињавајући ниво индивидуалног ослањања на овакав вид дигиталних алата. Оно што је примећено на нивоу појединачних корисника јесте паника и страх, где запослени једноставно нису знали како да обаве своје послове без одређених дигиталних алата.
Читаво искуство је врло релевантно, поготово за земље које немају сопствени дигитални суверенитет и које можда планирају да се у будућности више ослоне на неку од великих компанија. Показало се да је неопходно имати много озбиљнији национални план сајбер-безбедности за овакве ситуације.
Повратак на дискете
У оба случаја, и код авиона и код чувене компјутерске компаније, људи су остали беспомоћни пред пропалим апдејтима, старим софтверима, грешкама у комуникацији. Наравно да повратак на папир и оловку не представља реалну могућност, али би се нека врста равнотеже можда и могла успоставити. Кључ за ово питање, објашњава наша саговорница, лежи у физичким, опипљивим ,,чуварима“ информација.
Нисам сигурна да ће ови догађаји бити довољни да нас подстакну на озбиљније размишљање у том правцу. Биће потребно још неколико инцидената док се не замислимо над будућношћу. Ово је за сада била нека врста теста. Уколико се криза добро превазиђе, а према ономе што видимо, систем се релативно брзо опоравља, мислим да ово још увек неће упалити црвену лампицу. С друге стране, дугорочно гледано, могуће је да ће доћи до не нужно папира и оловке, али неке врсте диверсификације начина чувања података.
Парадоксално, дискете и даље представљају врло сигуран начин чувања одређених података, каже наша саговорница. Оно што је физички сачувано на дискети остаје ту. Уз то, додаје она, треба узети у обзир да је то старија технологија коју данас ретко ко може да отвори, будући да је за то потребна озбиљна хардверска машинерија из прошлости које је све мање и мање. Примера ради, данашњи лаптопови немају више чак ни читач за CD, а камоли могућност скидања података са „антиквитета“ попут дискете.
Такав вид чувања, односно похрањивања података, можда се може испоставити као дигитално сигурнији, иако је у физичком смислу крхак. Наша фасцинација вештачком интелигенцијом, чак и у овом контексту државне администрације, потиче из жеље да податке чувамо на другачији начин, на начин који није физички пропадљив. То нам отвара могућност да се подаци чувају практично неограничено дуго. Самим тим се од почетка осећамо сигурније, али овакви инциденти показују да је тај осећај сигурности врло често лажан.
Наша саговорница каже да је увек помало скептична кад прочита да је некоме негде у данашњем свету „пукао сервер“, поготово када је реч о америчкој контроли лета или најпознатијој рачунарској компанији на свету. Она каже да је не би чудило да је заиста била реч о сајбер нападу, али да надлежни органи то негирају како не би изазвали општу панику. Такође, ниједан државни орган, било где у свету, не би се јавно хвалио како га је неко хаковао. Наравно, све ове приче представљају спекулацију, званичан одговор на питање шта се десило дат је јавности, али остаје чињеница да је човек данашњице везан за дигиталу у сваком аспекту свог живота и, било да је искреном грешком или хакерским нападом, свако „баговање“ може га скупо коштати.
Погледајте и:
