https://sputnikportal.rs/20261114/milu-lomparu-i-zlati-kocic-urucena-velika-nagrada-ivo-andric-foto-1205592507.html
Милу Ломпару и Злати Коцић уручена Велика награда „Иво Андрић“ /фото, видео/
Милу Ломпару и Злати Коцић уручена Велика награда „Иво Андрић“ /фото, видео/
Sputnik Србија
Данас имамо ситуацију у којој се од културе брани на сличан начин у читавом свету – колосеумом, социјалном ареном у коју упада све и свашта, у којој су кликови... 14.11.2026, Sputnik Србија
2026-11-14T18:59+0100
2026-11-14T18:59+0100
2026-11-14T20:06+0100
култура
култура
култура – вести
андрићград
награда "иво андрић"
мило ломпар
злата коцић
емир кустурица
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/0b/0e/1205589237_0:120:1280:840_1920x0_80_0_0_4d94b853b4f66db91f7486b2c6039196.jpg
У Андрићевом инситуту у Вишеграду данас је одржано свечано уручење Велике награде „Иво Андрић“, која је додељена песникињи Злати Коцић, за животно дело и укупан допринос књижевности и култури, и књижевном теоретичару и професору Милу Ломпару, за студију „О самозванцу: Његош и модерна“, објављену прошле године у издању „Информатике“.Говорећи о лауреатима, Емир Кустурица, који је и директор Андрићевог института, истакао је да ствараоци попут Мила Ломпара и Злате Коцић стоје насупрот „узорцима из недавног политичког обрта који се догодио у Србији, у којем су социјални модели присутни у нашим домовима били проститутке, криминалци и све оно што не чини једну земљу културном“.„Зато би, када се саберемо, у будућности требало да се осећамо као ловци на мамуте, јер ретке вредности које се код нас откривају вреде много више од популистички наметнутих типова, који свакако врло брзо оду у запећак, у заборав, а прави узорци, као што су наши данашњи лауреати, остају задуго не само у нашем памћењу, него и у архивама исписани“, рекао је Кустурица.Злата Коцић је, према оцени жирија, у којем су били Желидраг Никчевић, Владимир Димитријевић и Весна Тријић (председник), песникиња која је „дубоко зарањајући у језик – у саму лексику и њена етимолошка изворишта, али и у начине на које се мелодијско-интонационе линије извијају, кроз садејство звука и значења – на човека научила да гледа као на одраз лица Божијег“.Према речима председнице жирија, у универзуму Злате Коцић спојено је оно што се често разуме кроз супротстављање: лично је преплетено с колективним, а национално с универзалним.У надахнутом говору, посвећеном Андрићу и његовом делу, а посебно његовој „ћуприји“ која је одавно постала део колективне свести и наслеђа, односно архетип, Злата Коцић је свој осећај поводом доделе признања описала сопственим стихом „Моје је срце веће од мене“.Мило Ломпар је награђен за студију „О самозванцу“, која се развила из тумачења Његошеве драме „Лажни цар Шћепан Мали“, а којој је аутор посвећен још од студентских дана.Ломпар је, како је указао жири у образложењу, на рецепцију овог Његошевог дела гледао као на огледало српске културе, не показујући притом интерес за оно с чим се та култура радо идентификује, колико за оно што бира да прикрије или потисне створивши „научно и литерарно путовање у којем су описани начини на које, у самом средишту савременог света, делују механизми лажи о обмане“.„На тај начин, Ломпар је разумевање 'Лажног цара Шћепана Малог' развијао истовремено на два плана: унутар Његошевог опуса – где је, уочавањем знакова трансформације метафизичког у нихилистичко и херојског у гротескно, детектовао ране знаке модерности – и унутар српске културе – где је указивањем на актуелност Његошевих тема и начина мишљења, његовој фигури вратио животност коју би она, као класична, и требало да има“, оценио је жири.Говорећи о самозванцу као друштвеном феномену, али и као књижевној појави, Ломпар је упоредио књижевне јунаке и мотиве Његоша и Андрића, наводећи као пример роман нашег нобеловца „Проклета авлија“ и једног од његових јунака, управника затвора Карађоза.Ломпар је подсетио на то да је Иво Андрић, бавећи се ликом самозванца, био обдарен и искуством и мудрошћу човека који није био само писац, него и човек зароњен у свет политике, између два светска рата.У наставку свечаности, у великој сали биоскопа „Доли Бел“ изведена је историјска монодрама „Флора Санденс“ у извођењу глумице Татјане Кецман, посвећена животу британске болничарке и одликоване припаднице српске војске у Првом светском рату.Погледајте и:
андрићград
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Валентина Булатовић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112070/02/1120700245_0:187:1001:1187_100x100_80_0_0_37170fb301eb063b5225adce9fa586e9.jpg
Валентина Булатовић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112070/02/1120700245_0:187:1001:1187_100x100_80_0_0_37170fb301eb063b5225adce9fa586e9.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Валентина Булатовић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112070/02/1120700245_0:187:1001:1187_100x100_80_0_0_37170fb301eb063b5225adce9fa586e9.jpg
култура, култура – вести, андрићград, награда "иво андрић", мило ломпар, злата коцић, емир кустурица
култура, култура – вести, андрићград, награда "иво андрић", мило ломпар, злата коцић, емир кустурица
Милу Ломпару и Злати Коцић уручена Велика награда „Иво Андрић“ /фото, видео/
18:59 14.11.2026 (Освежено: 20:06 14.11.2026) Данас имамо ситуацију у којој се од културе брани на сличан начин у читавом свету – колосеумом, социјалном ареном у коју упада све и свашта, у којој су кликови важнији од онога што се зове мисао. Зато су они који штите културу и њене вредности као ловци на мамуте, рекао је редитељ Емир Кустурица на свечаној додели Велике награде „Иво Андрић“.
У Андрићевом инситуту у Вишеграду данас је одржано свечано уручење Велике награде „Иво Андрић“, која је додељена песникињи Злати Коцић, за животно дело и укупан допринос књижевности и култури, и књижевном теоретичару и професору Милу Ломпару, за студију „О самозванцу: Његош и модерна“, објављену прошле године у издању „Информатике“.
Говорећи о лауреатима, Емир Кустурица, који је и директор Андрићевог института, истакао је да ствараоци попут Мила Ломпара и Злате Коцић стоје насупрот „узорцима из недавног политичког обрта који се догодио у Србији, у којем су социјални модели присутни у нашим домовима били проститутке, криминалци и све оно што не чини једну земљу културном“.
„Зато би, када се саберемо, у будућности требало да се осећамо као ловци на мамуте, јер ретке вредности које се код нас откривају вреде много више од популистички наметнутих типова, који свакако врло брзо оду у запећак, у заборав, а прави узорци, као што су наши данашњи лауреати, остају задуго не само у нашем памћењу, него и у архивама исписани“, рекао је Кустурица.
Злата Коцић је, према оцени жирија, у којем су били Желидраг Никчевић, Владимир Димитријевић и Весна Тријић (председник), песникиња која је „дубоко зарањајући у језик – у саму лексику и њена етимолошка изворишта, али и у начине на које се мелодијско-интонационе линије извијају, кроз садејство звука и значења – на човека научила да гледа као на одраз лица Божијег“.
Према речима председнице жирија, у универзуму Злате Коцић спојено је оно што се често разуме кроз супротстављање: лично је преплетено с колективним, а национално с универзалним.
„На споју паганских и православних традиција, садржаји српске културе се, стога, у овој поезији етеризују, делујући попут прелудија за славословље које ће тек доћи у Царству небеском“, закључио је жири у образложењу које је прочитала Весна Тријић.
У надахнутом говору, посвећеном Андрићу и његовом делу, а посебно његовој „ћуприји“ која је одавно постала део колективне свести и наслеђа, односно архетип, Злата Коцић је свој осећај поводом доделе признања описала сопственим стихом „Моје је срце веће од мене“.
Мило Ломпар је награђен за студију „О самозванцу“, која се развила из тумачења Његошеве драме „Лажни цар Шћепан Мали“, а којој је аутор посвећен још од студентских дана.
Ломпар је, како је указао жири у образложењу, на рецепцију овог Његошевог дела гледао као на огледало српске културе, не показујући притом интерес за оно с чим се та култура радо идентификује, колико за оно што бира да прикрије или потисне створивши „научно и литерарно путовање у којем су описани начини на које, у самом средишту савременог света, делују механизми лажи о обмане“.
„На тај начин, Ломпар је разумевање 'Лажног цара Шћепана Малог' развијао истовремено на два плана: унутар Његошевог опуса – где је, уочавањем знакова трансформације метафизичког у нихилистичко и херојског у гротескно, детектовао ране знаке модерности – и унутар српске културе – где је указивањем на актуелност Његошевих тема и начина мишљења, његовој фигури вратио животност коју би она, као класична, и требало да има“, оценио је жири.
Говорећи о самозванцу као друштвеном феномену, али и као књижевној појави, Ломпар је упоредио књижевне јунаке и мотиве Његоша и Андрића, наводећи као пример роман нашег нобеловца „Проклета авлија“ и једног од његових јунака, управника затвора Карађоза.
Ломпар је подсетио на то да је Иво Андрић, бавећи се ликом самозванца, био обдарен и искуством и мудрошћу човека који није био само писац, него и човек зароњен у свет политике, између два светска рата.
„Самозванац постоји и може изазивати и осмех, каткад и подсмех, симпатију и антипатију, али прва је опасност када се појави у окриљу политике која нема слуха за више људских тонова“, рекао је Мило Ломпар.
У наставку свечаности, у великој сали биоскопа „Доли Бел“ изведена је историјска монодрама „Флора Санденс“ у извођењу глумице Татјане Кецман, посвећена животу британске болничарке и одликоване припаднице српске војске у Првом светском рату.
