https://sputnikportal.rs/20261114/sve-veca-opasnost-od-gomile-otpada-u-orbiti-1205565458.html
Све већа опасност од гомиле отпада у орбити
Све већа опасност од гомиле отпада у орбити
Sputnik Србија
Свемир је огроман, али у Земљиној орбити гужва је све већа. Од првог лансирања сателита 1957. човечанство је нагомилало у орбити скоро 50.000 објеката који се... 14.11.2026, Sputnik Србија
2026-11-14T13:30+0100
2026-11-14T13:30+0100
2026-11-14T13:30+0100
наука и технологија
наука и технологија
свемир
свемирски отпад
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/05/04/1198839973_0:80:1536:944_1920x0_80_0_0_d992bfcf80627801a8f6b079571b6262.png
То укључује угашене сателите, истрошена тела ракета и крхотине настале фрагментацијом летелица.Према новообјављеним подацима Европске свемирске агенције (ЕСА), процењује се да има 1,5 милиона фрагмената средње величине, од 1 цм до 10 цм (0,38 до 3,8 инча), а још алармантније је то што око планете кружи процењених 230 милиона још мањих комада отпада. Њихова величина креће се од 1 мм до 1 цм (0,038 до 0,38 инча).У орбити се налази и приближно 100 милиона микроскопских љуспица боје, метала и честица чврстог погонског горива. Величина је важна, јер ти објекти и даље могу да се крећу хипербрзинама до 56.000 километара на сат. Упркос њиховој наизглед малој величини, кинетичка енергија расте са квадратом брзине. То значи да чак и микроскопска љуспица боје, зрнце прашине или фрагмент метала има огромну ударну снагу приликом судара, ударајући силом много тежег објекта који се на Земљи креће брзином вожње на ауто-путу.У најгорем случају, отпад може да направи удубљења, пукотине или окрзнућа на прозорима свемирских летелица и сателита (као што је био случај са ранијим ударима у прозоре куполе Међународне свемирске станице). Међутим, микроскопски објекти такође изазивају сталан ефекат пескарења на летелицама, временом трошећи термоизолационе прекриваче, соларне панеле и спољашња кућишта.Удари при великим брзинама могу и да претворе честицу у високотемпературни облак плазме, што на сателитима може изазвати кратке спојеве, радио-фреквенцијске аномалије или системске кварове.Иако су објекти у орбити суштински у бестежинском стању, укупна тежина свих материјала које је створио човек а који се сада налазе у Земљиној орбити процењује се на више од 6.600 тона. Из агенције ЕСА напомињу да већина тог материјала потиче од 19.610 сателита који се тренутно налазе у орбити, од којих приближно 15.800 и даље функционише.Преосталих неколико хиљада наставља да кружи око Земље, где би могли да их погоде мањи објекти, што би само повећало количину свемирског отпада.Постоји опасност од неконтролисане ланчане реакције, познате као Кеслеров синдром, при којој један судар у ниској Земљиној орбити разбија сателит у хиљаде нових делова. Ако би се такав катастрофални Кеслеров сценарио одиграо, то би паралисало савремене глобалне комуникације, временску прогнозу, ГПС и мреже за научна посматрања, одсекло би човечанство од приступа свемиру и технологија које зависе од сателита, потенцијално чинећи ниску Земљину орбиту неупотребљивом за генерације које долазе.Свакако не мањка отпада који би могао да представља озбиљан проблем и опасност.Проблем свемирског отпада може се упоредити са пластиком која данас загађује Земљине океане. Више од осам милиона тона пластике доспева у океане сваке године, придружујући се процењеној количини од 170 билиона пластичних честица које тренутно круже морима. Штета је већ дубоко присутна у живим организмима, дубокоморским рововима и људским телима широм света, што представља озбиљан проблем.Ипак, напори за чишћење океана могли би да послуже као смерница за то како се и орбита може очистити.Мисија КлирСпејс-1 агенције ЕСА, коју развија стартап основан у Швајцарској, КлирСпејсСА, прва је активна мисија за уклањање свемирског отпада на свету. Она предвиђа сусрет у орбити, затим хватање и извођење напуштеног објекта из Земљине орбите, тако да и отпад и летелица-ловац безбедно сагоре приликом поновног уласка у атмосферу. Лансирање мисије КлирСпејс-а планирано је за 2029. годину, са циљем уклањања два мртва сателита из орбите до 2032. године.И НАСА има сопствену иницијативу за чишћење свемирског отпада. Америчка свемирска агенција представила је своју Стратегију одрживости свемира у априлу 2024. године, признајући да свемирски отпад постаје један од највећих изазова за будућност свемирских летова. НАСА се обратила јавности путем такмичења „Откриј, прати и уклони: Изазов малог свемирског отпада“, позивајући иноваторе из целог света да осмисле системе за проналажење и чишћење ситног отпада (од 1 мм до 10 цм).Погледајте и:
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
наука и технологија, свемир, свемирски отпад
наука и технологија, свемир, свемирски отпад
Све већа опасност од гомиле отпада у орбити
Свемир је огроман, али у Земљиној орбити гужва је све већа. Од првог лансирања сателита 1957. човечанство је нагомилало у орбити скоро 50.000 објеката који се могу пратити. Више од 32.000 њих су довољно велики, имају пречник већи од 10 центиметара, а редовно их индексира Америчка мрежа за надзор свемира, преносе медији.
То укључује угашене сателите, истрошена тела ракета и крхотине настале фрагментацијом летелица.
Према новообјављеним подацима Европске свемирске агенције (ЕСА), процењује се да има 1,5 милиона фрагмената средње величине, од 1 цм до 10 цм (0,38 до 3,8 инча), а још алармантније је то што око планете кружи процењених 230 милиона још мањих комада отпада. Њихова величина креће се од 1 мм до 1 цм (0,038 до 0,38 инча).
У орбити се налази и приближно 100 милиона микроскопских љуспица боје, метала и честица чврстог погонског горива. Величина је важна, јер ти објекти и даље могу да се крећу хипербрзинама до 56.000 километара на сат. Упркос њиховој наизглед малој величини, кинетичка енергија расте са квадратом брзине. То значи да чак и микроскопска љуспица боје, зрнце прашине или фрагмент метала има огромну ударну снагу приликом судара, ударајући силом много тежег објекта који се на Земљи креће брзином вожње на ауто-путу.
У најгорем случају, отпад може да направи удубљења, пукотине или окрзнућа на прозорима свемирских летелица и сателита (као што је био случај са ранијим ударима у прозоре куполе Међународне свемирске станице). Међутим, микроскопски објекти такође изазивају сталан ефекат пескарења на летелицама, временом трошећи термоизолационе прекриваче, соларне панеле и спољашња кућишта.
Удари при великим брзинама могу и да претворе честицу у високотемпературни облак плазме, што на сателитима може изазвати кратке спојеве, радио-фреквенцијске аномалије или системске кварове.
Иако су објекти у орбити суштински у бестежинском стању, укупна тежина свих материјала које је створио човек а који се сада налазе у Земљиној орбити процењује се на више од 6.600 тона. Из агенције ЕСА напомињу да већина тог материјала потиче од 19.610 сателита који се тренутно налазе у орбити, од којих приближно 15.800 и даље функционише.
Преосталих неколико хиљада наставља да кружи око Земље, где би могли да их погоде мањи објекти, што би само повећало количину свемирског отпада.
„Ако се садашње понашање и трендови у орбити наставе, кључне орбиталне области постаће потпуно неупотребљиве, док многи милиони комада отпада већ круже унаоколо“, упозорила је ЕСА.
Постоји опасност од неконтролисане ланчане реакције, познате као Кеслеров синдром, при којој један судар у ниској Земљиној орбити разбија сателит у хиљаде нових делова. Ако би се такав катастрофални Кеслеров сценарио одиграо, то би паралисало савремене глобалне комуникације, временску прогнозу, ГПС и мреже за научна посматрања, одсекло би човечанство од приступа свемиру и технологија које зависе од сателита, потенцијално чинећи ниску Земљину орбиту неупотребљивом за генерације које долазе.
Свакако не мањка отпада који би могао да представља озбиљан проблем и опасност.
Проблем свемирског отпада може се упоредити са пластиком која данас загађује Земљине океане. Више од осам милиона тона пластике доспева у океане сваке године, придружујући се процењеној количини од 170 билиона пластичних честица које тренутно круже морима. Штета је већ дубоко присутна у живим организмима, дубокоморским рововима и људским телима широм света, што представља озбиљан проблем.
Ипак, напори за чишћење океана могли би да послуже као смерница за то како се и орбита може очистити.
Мисија КлирСпејс-1 агенције ЕСА, коју развија стартап основан у Швајцарској, КлирСпејсСА, прва је активна мисија за уклањање свемирског отпада на свету. Она предвиђа сусрет у орбити, затим хватање и извођење напуштеног објекта из Земљине орбите, тако да и отпад и летелица-ловац безбедно сагоре приликом поновног уласка у атмосферу. Лансирање мисије КлирСпејс-а планирано је за 2029. годину, са циљем уклањања два мртва сателита из орбите до 2032. године.
И НАСА има сопствену иницијативу за чишћење свемирског отпада. Америчка свемирска агенција представила је своју Стратегију одрживости свемира у априлу 2024. године, признајући да свемирски отпад постаје један од највећих изазова за будућност свемирских летова. НАСА се обратила јавности путем такмичења „Откриј, прати и уклони: Изазов малог свемирског отпада“, позивајући иноваторе из целог света да осмисле системе за проналажење и чишћење ситног отпада (од 1 мм до 10 цм).
