Четири дана рада, три дана одмора: Да ли је Србија спремна за овај експеримент
20:06 15.11.2026 (Освежено: 20:26 15.11.2026)
© Фото : Слика генерисана вештачком интелигенцијом
Пратите нас
Један радни дан недељно мање, а иста плата. За једне утопија у нашим околностима, за друге циљ ка коме треба ићи, за треће промена која се одмах може остварити бољом организацијом рада. Предлог Студентске листе о четвородневној радној недељи отворио је велику полемику у српском друштву, у времену глоблне кризе. Предлог је испит и за наш менталитет.
У делу програма који се односи на рад и социјална питања, односно ограничено радно време и сигурне приходе током одсуства, политичка групација која је однела победу на парламентарним изборима обећала је да ће послодавцима који се за то определе омогућити да, уз очување зарада запослених, уведу четвородневну радну недељу са пуним радним временом од 32 часа.
У дебати о овом предлогу највише су се оглашавали домаћи економисти и представници привредних удружења, који су углавном опрезни или скептични према брзом увођењу овог модела. Поједини сматрају да није одржив ни у земљама које су економски много развијеније.
Нема продуктивности за краћу радну недељу
Љубодраг Савић, професор Економског факултета Универзитета у Београду, истиче да српска привреда, која се у великој мери ослања на прерађивачку индустрију и стране инвеститоре са нижим степеном аутоматизације, тренутно нема ниво продуктивности који би поднео скраћење радне недеље, без пада производње:
„Неколико година сам био саветник у једном синдикату, тада сам сазнао да је овај систем у Немачкој једно време функционисао, неколико година. Али то је систем у коме заправо постоји норма коју радник треба да испуни, па да ли ће за пет или четири дана... Србија није Немачка, ти људи тамо су дисциплиновани. За Србију, мислим да је то заиста нешто што овај систем не може да поднесе, не може да издржи.“
Савић додаје да се четвородневна радна недеља фиксно не примењује нигде у свету, да је реч о пилот пројектима који нигде нису до краја заживели, а кроз њега су прошле развијене економије западне Европе, земље севера.
У свету је ово експеримент
Он додаје да би се пре свега требало позабавити радничким правима која се у нашем домаћем капитализму углавном не поштују:
„Приватни сектор, често неће да плати ни оно колико си радио сада. Ово је идеја која у свету суштински не постоји, то је више експеримент, јер то није могуће. Посебно данас, у времену жестоке глобалне кризе. Могуће је, у периоду када нема проблема са ценама нафте, гаса, са кинеском конкуренцијом. Поготово када узмемо у обзир кинеску конкуренцију, они тамо раде седам дана. Фигуративно речено, али они тамо раде много више него што ради Европа. И сад замислите европску продуктивност, каква би била да човек ради четвородневно радно време.“
Савић ипак додаје да је идеја спроводљива у јавном сектору, јер, како каже, постоје његови делови у којима има посла који може да се заврши и за три дана.
Вештачка интелигенција мења рачуницу
Иако четвородневна радна недеља у Србији није законски стандард, неколико домаћих и страних компанија које послују на нашем тржишту већ је успешно применило овај модел у пракси. Реч је о фирмама из сектора информационих технологија и телекомуникација, па су они који навијају за овај предлог сигурни да је применљив у ИТ сектору.
Синиша Љубојевић, генерални директор компаније Сага д.о.о. Београд, једне од водећих ИТ компанија, која деведесет одсто посла ради на домаћем тржишту, за Спутњик каже да у овом тренутку не размишљају о радној недељи од четири дана:
„Наша одлука о томе зависи од тога како ћемо пратити клијенте који нису из ИТ индустрије. Ако је код њих стандард да се ради пет дана, тешко да ћемо ми моћи да скраћујемо радну недељу, а да то не утиче на продуктивност и очекивања клијената.“
Вештачка интелигенција, Србији су потребни људи да би достигла њен развој, кад се то догоди, неће јој бити потребни
© Sputnik / Mikhail Voskresenskiy
/ Љубојевић упозорава да би код аутсорсинг фирми, које раде за стране клијенте и изнајмљују нашу радну снагу страним компанијама, увођење четвородневне радне недеље могло да утиче на конкурентност наше ИТ привреде, која остварује више од три милијарде евра годишњих прихода из иностранства. С друге стране, додаје, питање продуктивности није само питање радног времена.
„На ИТ тржишту већ се осећа све већи притисак на радна места, па би краћа радна недеља можда могла да допринесе томе да више људи остане запослено, јер би се смањио укупан број радних сати. Дугорочно гледано, са вештачком интелигенцијом постајаћемо све продуктивнији, а многа радна места за „беле крагне“ биће под великим притиском. Можда ће, да би се сачувала радна места, бити потребно да се смањи радна недеља. То се не односи само на ИТ, већ и на многа друга занимања на која утиче вештачка интелигенција“, објашњава.
Овај стручњак додаје да се наша ИТ индустрија већ две године суочава са изазовима. И даље бележи раст, али је он успорио у односу на претходних пет до седам година. Један од разлога је управо вештачка интелигенција.
„Инвестиције све више одлазе у развој вештачке интелигенције, а не у развој софтвера, у коме је наша ИТ индустрија годинама највише учествовала радећи са страним компанијама. У наредних неколико година биће нам потребни додатни напори и већа улагања да бисмо почели шире да примењујемо вештачку интелигенцију. Ту постоји баланс; морамо да уложимо додатни напор да бисмо повећали продуктивност, али када је повећамо, поставља се питање, шта ћемо са вишком запослених".
Љубојевић ипак каже да дугорочно гледано, предлог Студентске листе има смисла. Он верује да је изводљив:
„Само је питање динамике и начина на који ћемо до тога доћи. Ако будемо једина привреда која ради четири дана недељно, пашће нам конкурентност. Зато је потребан озбиљан дијалог и план. То се не може урадити преко ноћи".
У фабрикама могуће радити четири дана
Већина економиста који коментаришу предлог о четири радна дана за пуну плату сматра да се овај предлог пре свега односи на раднике запослене у производним погонима. Отуд и закључак да је више утопија, јер је наша привреда, иако бележи стабилан раст, с обзиром на глобалне околности, нестабилна.
Међутим, менаџер Владан Ковач, примарно запослен у Центру за ваздухопловно моделарство, који се бави трговином, али и производњом школских учила, сматра да би послодавцима требало, како у предлогу стоји, омогућити да пређу на 32 радна сата.
Ковач је и менаџер у још две компаније, у Фабрици мерних трансформатора Зајечар и Минел-ФЕПО Зрењанин, које заједно запошљавају 350 људи. Производни погони су веома специфични, роба се производи, али и тестира, а у једном делу, где се намотaва танка бакарна жица, раде искључиво жене, чије су јагодице прстију осетљивије од мушких.
„У данашњој ситуацији, односно од короне, наше фабрике су искључиво извозно оријентисане. Трансформаторе извозимо у преко 60 земаља света, од Јужне Америке, Африке, па до северне Европе, Шведске. Готово сам сигуран да је четвородневна радна недеља у нашим погонима изводљива“, каже Ковач.
Упитан шта би на овај предлог рекли радници, да ли би пристали на то да четири дана раде пуним гасом, за још једна слободан, наш саговорник каже:
„Верујем да би били веома расположени, с обзиром на то да су фабрике у местима која живе мало споријим темпом него Београд и други велики градови. Сигурно би били ради да пристану на четвородневну радну недељу. Требало би радити јачим темопом, али би три преостала дана могли добро да искористе. Пре свега за пољопривреду, али и остале кућне радиности којима се баве или да једноставно, одмарају.“
Ковач каже да ће, ако нови закон о радном времену буде усвојен, предлог дати радницима на разматрање.
„Било би добро да смо у ову садашњу ситуацију ушли прилично богати, да бисмо могли да издржимо кризу која нам следи. Али с обзиром да је Србија, чини ми се, огледна земља у овом делу Европе када су у питању политичке промене, што да не пробамо 32 радна сата недељно. Боље је бити први у свему, него последњи“, закључује менаџер Ковач.
Погледајте и:
