https://sputnikportal.rs/20261115/do-pet-stepeni-toplije-do-kraja-veka-lednici-se-povlace-aziji-preti-nestasica-vode-1205363266.html
До пет степени топлије до краја века: Ледници се повлаче, Азији прети несташица воде
До пет степени топлије до краја века: Ледници се повлаче, Азији прети несташица воде
Sputnik Србија
Пораст температуре ваздуха за три до пет степени до краја 21. века убрзаће смањивање ледника и утицати на доступност воде, што ће створити додатне ризике за... 15.11.2026, Sputnik Србија
2026-11-15T21:30+0100
2026-11-15T21:30+0100
2026-11-15T21:30+0100
друштво
друштво
свет
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/05/0e/1185749648_0:97:1024:673_1920x0_80_0_0_38f4bbfdd769438a402f5c04f713f1ff.jpg
Студија „Од ледника до фарми“ обухвата четири речна слива која се напајају водом из ледника – сливове Куре, Нарина, Панџа и Свата. Они су изабрани као пилот-подручја програма који обухвата девет земаља у развоју, чланица АРБ.У оквиру истраживања анализирани су метеоролошки подаци за 40 година. На основу њих процењене су промене температуре, количине падавина и стања криосфере, а израђене су и климатске пројекције за 2035, 2055, 2085. и 2100. годину.Према процени, од 1981. до 2020. године температура ваздуха у посматраном региону расла је у просеку за око 0,4 степена Целзијуса по деценији. Тај тренд је статистички значајан, а најизраженије загревање забележено је у западним областима и на Кавказу.До краја 21. века температура у четири испитивана слива могла би да порасте за око три до пет степени. То би убрзало повлачење ледника, смањивање снежног покривача и отапање трајно замрзнутог тла, а променило би и време топљења снега и период у којем реке достижу највећи проток. Више летње температуре повећаће ризик од суше и потребе за водом. Иако би у појединим областима зими могло бити више падавина, укупна доступност воде дугорочно ће опадати како се буде смањивао доток воде из ледника.Посебна пажња у истраживању посвећена је сливу реке Панџ, који се налази у области Памира и обухвата делове Таџикистана, Авганистана и Туркменистана. Ледници у том сливу заузимају око 4.000 квадратних километара, а распрострањени су и трајно замрзнуто тло и камени ледници.Према пројекцијама АРБ, до 2085. године зимска температура у сливу Панџа могла би да порасте за око пет степени, а пролећна и летња за четири до пет степени. Количина зимских падавина могла би да се повећа за до 50 одсто, док би се количина летњих смањила за око 30 одсто.Очекиване климатске промене убрзаће топљење ледника и повећати ризик од суше, наглог изливања ледничких језера, бујица блата и камења и других опасних појава на падинама. Смањени доток воде из ледника могао би дугорочно да ограничи количину воде за наводњавање и утиче на стабилност производње електричне енергије у хидроелектранама.Да би се повећала отпорност на климатске промене, АРБ препоручује изградњу нових и обнову постојећих акумулација, модернизацију мрежа за наводњавање, увођење система „кап по кап“ и наводњавања распрскивачима, као и употребу сорти пољопривредних култура отпорних на сушу.Предлаже се и проширење мреже високопланинских хидрометеоролошких станица, унапређење праћења ледника и снежног покривача, развој система за рано упозоравање на поплаве, лавине и бујице блата и камења, као и боља размена хидролошких и климатских података међу земљама региона.У АРБ истичу да прилагођавање климатским променама захтева комбиновање техничких мера и мера заштите природе, укључујући обнову шума и мочварних подручја, боље управљање пашњацима и смањење ерозије земљишта.Истраживање је спроведено уз подршку Зеленог климатског фонда, који је АРБ пружио подршку преко Механизма за припрему пројеката (Project Preparation Facility).
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/05/0e/1185749648_0:0:1024:768_1920x0_80_0_0_de9b46f2f9ecf19e6a2237c6ab24b09f.jpgSputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
друштво, свет
До пет степени топлије до краја века: Ледници се повлаче, Азији прети несташица воде
Пораст температуре ваздуха за три до пет степени до краја 21. века убрзаће смањивање ледника и утицати на доступност воде, што ће створити додатне ризике за пољопривреду, енергетику и становништво у речним сливовима централне и западне Азије, наводи се у истраживању Азијске развојне банке (АРБ).
Студија „Од ледника до фарми“ обухвата четири речна слива која се напајају водом из ледника – сливове Куре, Нарина, Панџа и Свата. Они су изабрани као пилот-подручја програма који обухвата девет земаља у развоју, чланица АРБ.
У оквиру истраживања анализирани су метеоролошки подаци за 40 година. На основу њих процењене су промене температуре, количине падавина и стања криосфере, а израђене су и климатске пројекције за 2035, 2055, 2085. и 2100. годину.
Према процени, од 1981. до 2020. године температура ваздуха у посматраном региону расла је у просеку за око 0,4 степена Целзијуса по деценији. Тај тренд је статистички значајан, а најизраженије загревање забележено је у западним областима и на Кавказу.
До краја 21. века температура у четири испитивана слива могла би да порасте за око три до пет степени. То би убрзало повлачење ледника, смањивање снежног покривача и отапање трајно замрзнутог тла, а променило би и време топљења снега и период у којем реке достижу највећи проток. Више летње температуре повећаће ризик од суше и потребе за водом. Иако би у појединим областима зими могло бити више падавина, укупна доступност воде дугорочно ће опадати како се буде смањивао доток воде из ледника.
Посебна пажња у истраживању посвећена је сливу реке Панџ, који се налази у области Памира и обухвата делове Таџикистана, Авганистана и Туркменистана. Ледници у том сливу заузимају око 4.000 квадратних километара, а распрострањени су и трајно замрзнуто тло и камени ледници.
Према пројекцијама АРБ, до 2085. године зимска температура у сливу Панџа могла би да порасте за око пет степени, а пролећна и летња за четири до пет степени. Количина зимских падавина могла би да се повећа за до 50 одсто, док би се количина летњих смањила за око 30 одсто.
Очекиване климатске промене убрзаће топљење ледника и повећати ризик од суше, наглог изливања ледничких језера, бујица блата и камења и других опасних појава на падинама. Смањени доток воде из ледника могао би дугорочно да ограничи количину воде за наводњавање и утиче на стабилност производње електричне енергије у хидроелектранама.
Да би се повећала отпорност на климатске промене, АРБ препоручује изградњу нових и обнову постојећих акумулација, модернизацију мрежа за наводњавање, увођење система „кап по кап“ и наводњавања распрскивачима, као и употребу сорти пољопривредних култура отпорних на сушу.
Предлаже се и проширење мреже високопланинских хидрометеоролошких станица, унапређење праћења ледника и снежног покривача, развој система за рано упозоравање на поплаве, лавине и бујице блата и камења, као и боља размена хидролошких и климатских података међу земљама региона.
У АРБ истичу да прилагођавање климатским променама захтева комбиновање техничких мера и мера заштите природе, укључујући обнову шума и мочварних подручја, боље управљање пашњацима и смањење ерозије земљишта.
Истраживање је спроведено уз подршку Зеленог климатског фонда, који је АРБ пружио подршку преко Механизма за припрему пројеката (Project Preparation Facility).