https://sputnikportal.rs/20261115/kada-medalje-nisu-najvaznije-kako-sportista-da-pobedi-sebe-da-bi-pobedio---protivnika-video-1205595979.html
Када медаље нису најважније: Како спортиста да победи себе да би победио - противника /видео/
Када медаље нису најважније: Како спортиста да победи себе да би победио - противника /видео/
Sputnik Србија
Успех у спорту лако је измерити медаљама и победама, али често заборављамо да се иза добрих резултата крију притисак, страх од неуспеха и унутрашње борбе о... 15.11.2026, Sputnik Србија
2026-11-15T12:00+0100
2026-11-15T12:00+0100
2026-11-15T12:00+0100
друштво
друштво
србија – друштво
спорт
ментално здравље
спортисти
емоције
новак ђоковић
мајкл фелпс
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/0b/0f/1205595579_0:148:3117:1901_1920x0_80_0_0_de8694766dc34520795424e3e5929548.jpg
Тело и ум јесу један систем, не можемо тренирати тело, а да не тренирамо ум, категорична је др Марина Лукић, специјалисте психијатрије и психотерапије, иницијатор и организатор “MindUp 2026”, конференције посвећене менталном здрављу спортиста која је у сарадњи са Advertising Solution средином септембра одржана у Београду.Како каже, ова конференција била је прилика да се о свим аспектима спортске психијатрије говори из позиције тренера, спортских лекара, хирурга, психијатара, психолога, као и врхунских спортиста попут Дејана Савића, Филипа Филиповића, Живка Гоцића…Шта стоји иза спортских успехаНа питање колико се слика спортисте коју ми видимо разликује од онога што осећа, о чему размишља и кроз шта пролази на терену, др Лукић каже да је то индивидуално.Та цена може се манифестовати кроз физичко исцрпљивање, повреде, психолошки притисак и нарушавање менталног благостања. Кључно је да то препознамо, да им помогнемо и да их подржимо.“Наравно, у свакој професији, па и у спорту, постоје преталентовани људи који су просто рођени за то, предодређени су да буду врхунски и спектакуларни у ономе што раде. Али њих је мало. Неће сви бити Ђоковић, Јокић или Мајкл Фелпс, а чак и они раде на свом менталном здрављу или су се борили са изузетно тешким стањима. Мајкл Фелпс је особа која је заиста отворено причала о суицидалности, о депресији, један је од најпознатијих спортиста који има АДХД, па је у својим најгорим стањима постизао врхунске резултате. Они други, мислим на људе који чине већински део професионалног спорта, нису ти који су у том смислу посебни. Они су важни, али су можда у већем ризику од тога да поклекну под притиском, тремом, под неким личним недаћама, па зашто им не бисмо пружили помоћ како би остварили свој врхунски резултат”, оцењује психијатар.Психичко и емоционално благостањеКако додаје, имамо резилијенте и у животу и у спорту, људе који ће ићи даље без обзира на то шта им се дешава, али нисмо сви као они. Зато се брига о спортистима не сме ограничити искључиво на њихову физичку спремност, већ мора обухватити и њихово психичко и емоционално стање.“Емоције могу бити покретачи, али могу и да нас инхибишу. Имате људе којима је негативан коментар публике покретач, а некоме је инхибитор. Ту је и притисак резултата и колико то утиче на психичко здравље, па и корак више - резултатска култура, односно зашто се уопште бавимо спортом. Да ли се њиме бавимо због уживања у игри и перформанса или искључиво желимо да постигнемо резултат? Јер резултат чини нека статистика која није само го и кош и брзина, већ и нешто друго. Зато је питање како ми као родитељи или као друштво да променимо наратив, да се не бавимо резултатском културом. Верујем да резултат неминовно долази ако неко ужива у игри и концентрисан је на то да његов перформанс, са свим ресурсима које поседује, буде најбољи могући у датом тренутку”, истиче др Лукић.Посебно, каже, треба водити рачуна о деци, о млађим категоријама спортиста:“Мислим да наша деца до једног узраста треба да се играју и та рана специјализација, о којој се пуно говори, није добра. Поборник сам тога да деца измењају пар спортова, да виде шта им лежи, да биомеханичке вештине кроз различите базне и можда мање базне спортове развију на различите начине. На крају крајева - да ли ми шаљемо децу у одређени спорт са седам година да би они постали професионалци који од тога живе и зарађују или остварују неке наше личне циљеве?”Зато је, примећује, психичко благостање деце која се баве спортом изузетно важно, јер се она још увек налазе у процесу емоционалног и психолошког сазревања и немају у потпуности развијене капацитете за суочавање са притисцима и изазовима које спортско окружење носи.Потребан системски приступНема сумње да се данас све више ради на менталном здрављу спортиста, наглашава гошћа Спутњика, али потребан је један системски, мултидисциплинаран приступ, будући да они углавном не знају коме треба да се обрате када им се нешто деси.“Примера ради, позитиван тест на допинг није само позитиван тест, иза њега стоји нека особа са свим разлозима зашто се то десило, који су врло различити, али и са свим осудама и притиском који то носи. Такође, мислим да сваки теже повређени играч треба да добије могућност да бар једном разговара са неким. Дакле, ми морамо да знамо која су то то стања када морамо да укључимо сручњака из области менталног здравља. Морамо и да едукујемо кадар. Наравно да тренери нису ни психијатри ни психолози, али морају да знају који су то канали који се могу понудити спортистима којима је потребна помоћ”, закључује др Марина Лукић.Погледајте и:
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Сандра Черин
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112079/45/1120794565_586:-1:2634:2048_100x100_80_0_0_b8635c7d2739410eff5cd0e2bbea5d1f.jpg
Сандра Черин
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112079/45/1120794565_586:-1:2634:2048_100x100_80_0_0_b8635c7d2739410eff5cd0e2bbea5d1f.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Сандра Черин
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112079/45/1120794565_586:-1:2634:2048_100x100_80_0_0_b8635c7d2739410eff5cd0e2bbea5d1f.jpg
друштво, србија – друштво, спорт, ментално здравље, спортисти, емоције, новак ђоковић, мајкл фелпс
друштво, србија – друштво, спорт, ментално здравље, спортисти, емоције, новак ђоковић, мајкл фелпс
Када медаље нису најважније: Како спортиста да победи себе да би победио - противника /видео/
Успех у спорту лако је измерити медаљама и победама, али често заборављамо да се иза добрих резултата крију притисак, страх од неуспеха и унутрашње борбе о којима се ретко говори. Како препознати да је спортисти потребна помоћ и зашто је важно да његово или њено здравље, ментално и физичко, буду испред резултата?
Тело и ум јесу један систем, не можемо тренирати тело, а да не тренирамо ум, категорична је др Марина Лукић, специјалисте психијатрије и психотерапије, иницијатор и организатор “MindUp 2026”, конференције посвећене менталном здрављу спортиста која је у сарадњи са Advertising Solution средином септембра одржана у Београду.
Како каже, ова конференција била је прилика да се о свим аспектима спортске психијатрије говори из позиције тренера, спортских лекара, хирурга, психијатара, психолога, као и врхунских спортиста попут Дејана Савића, Филипа Филиповића, Живка Гоцића…
Шта стоји иза спортских успеха
На питање колико се слика спортисте коју ми видимо разликује од онога што осећа, о чему размишља и кроз шта пролази на терену, др Лукић каже да је то индивидуално.
“Ми не знамо ко се бори са неким личним или породичним проблемима, али свако то носи на свој, врло јединствен начин. Неко заиста одаје кроз шта пролази, док неко други то крије, глуми, неки спортисти су у ексцесивности, не знају ни зашто брзају, ни зашто су у модусу који је егзалтиран, а заправо то јесте негативна енергија, колико год нама као гледаоцима делује као позитивна. У том смислу је нека главна порука наше конференције управо да иза те медаље стоји један човек коме је то - професија. А професија спортиста има своје специфичности – они пуно путују, често су одсутни, то је професија која захтева једну спартанску дисциплину, много одрицања и све то има своју цену”, објашњава др Лукић у подкасту “Породично…са Сандром Черин”.
Та цена може се манифестовати кроз физичко исцрпљивање, повреде, психолошки притисак и нарушавање менталног благостања. Кључно је да то препознамо, да им помогнемо и да их подржимо.
“Наравно, у свакој професији, па и у спорту, постоје преталентовани људи који су просто рођени за то, предодређени су да буду врхунски и спектакуларни у ономе што раде. Али њих је мало. Неће сви бити Ђоковић, Јокић или Мајкл Фелпс, а чак и они раде на свом менталном здрављу или су се борили са изузетно тешким стањима. Мајкл Фелпс је особа која је заиста отворено причала о суицидалности, о депресији, један је од најпознатијих спортиста који има АДХД, па је у својим најгорим стањима постизао врхунске резултате. Они други, мислим на људе који чине већински део професионалног спорта, нису ти који су у том смислу посебни. Они су важни, али су можда у већем ризику од тога да поклекну под притиском, тремом, под неким личним недаћама, па зашто им не бисмо пружили помоћ како би остварили свој врхунски резултат”, оцењује психијатар.
Психичко и емоционално благостање
Како додаје, имамо резилијенте и у животу и у спорту, људе који ће ићи даље без обзира на то шта им се дешава, али нисмо сви као они. Зато се брига о спортистима не сме ограничити искључиво на њихову физичку спремност, већ мора обухватити и њихово психичко и емоционално стање.
“Емоције могу бити покретачи, али могу и да нас инхибишу. Имате људе којима је негативан коментар публике покретач, а некоме је инхибитор. Ту је и притисак резултата и колико то утиче на психичко здравље, па и корак више - резултатска култура, односно зашто се уопште бавимо спортом. Да ли се њиме бавимо због уживања у игри и перформанса или искључиво желимо да постигнемо резултат? Јер резултат чини нека статистика која није само го и кош и брзина, већ и нешто друго. Зато је питање како ми као родитељи или као друштво да променимо наратив, да се не бавимо резултатском културом. Верујем да резултат неминовно долази ако неко ужива у игри и концентрисан је на то да његов перформанс, са свим ресурсима које поседује, буде најбољи могући у датом тренутку”, истиче др Лукић.
Посебно, каже, треба водити рачуна о деци, о млађим категоријама спортиста:
“Мислим да наша деца до једног узраста треба да се играју и та рана специјализација, о којој се пуно говори, није добра. Поборник сам тога да деца измењају пар спортова, да виде шта им лежи, да биомеханичке вештине кроз различите базне и можда мање базне спортове развију на различите начине. На крају крајева - да ли ми шаљемо децу у одређени спорт са седам година да би они постали професионалци који од тога живе и зарађују или остварују неке наше личне циљеве?”
Зато је, примећује, психичко благостање деце која се баве спортом изузетно важно, јер се она још увек налазе у процесу емоционалног и психолошког сазревања и немају у потпуности развијене капацитете за суочавање са притисцима и изазовима које спортско окружење носи.
Потребан системски приступ
Нема сумње да се данас све више ради на менталном здрављу спортиста, наглашава гошћа Спутњика, али потребан је један системски, мултидисциплинаран приступ, будући да они углавном не знају коме треба да се обрате када им се нешто деси.
“Примера ради, позитиван тест на допинг није само позитиван тест, иза њега стоји нека особа са свим разлозима зашто се то десило, који су врло различити, али и са свим осудама и притиском који то носи. Такође, мислим да сваки теже повређени играч треба да добије могућност да бар једном разговара са неким. Дакле, ми морамо да знамо која су то то стања када морамо да укључимо сручњака из области менталног здравља. Морамо и да едукујемо кадар. Наравно да тренери нису ни психијатри ни психолози, али морају да знају који су то канали који се могу понудити спортистима којима је потребна помоћ”, закључује др Марина Лукић.
