00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
ОРБИТА КУЛТУРЕ
16:00
120 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
21:00
30 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
Руски – који се живи
07:00
30 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
„Дијалог о акту, тела која нешто значе“
16:00
30 мин
МИЉАНОВ КОРНЕР
Иван Голац: Очекујем промене у Партизану у децембру
17:00
60 мин
ЈучеДанас
На програму
Реемитери
Студио Б99,1 MHz, 100,8 MHz и 105,4 MHz
Радио Новости104,7 MHz FM
Остали реемитери
 - Sputnik Србија, 1920
НАУКА И ТЕХНОЛОГИЈА

Оно што доживљавамо мења наш мозак: Научници открили механизам

CC0 / Слика генерисана вештачком интелигенцијом / Мозак, илустрација
Мозак, илустрација - Sputnik Србија, 1920, 15.11.2026
Пратите нас
Искуство и промене у окружењу доводе до широко распрострањених измена у везама између можданих ћелија и тако утичу на мождану активност, показују истраживања.
Коришћењем нове технологије за мапирање и проучавање милијарди индивидуалних веза можданих ћелија, научници су открили да мишеви изложени обогаћеном окружењу доживљавају промене у различитим популацијама синапси, везама преко којих нервне ћелије комуницирају, саопштио је Универзитет у Единбургу, а пренео портал Нејчер комјуникејшнс.
Различити типови синапси реаговали су другачије на утицаје из окружења: док се број једних повећао или смањио, друге су остале непромењене. Разумевање ових образаца могло би помоћи да се прецизно утврди зашто поједини догађаји помажу мозгу да се прилагоди, док други могу допринети оштећењу функција, наводе стручњаци.
Промене на синапсама раније су повезиване са недостатком сна, повредама мозга и генетским варијантама које се доводе у везу са аутизмом, шизофренијом и другим поремећајима.
Промене у разноликим популацијама синапси у мозгу могле би бити заједнички механизам путем ког се он прилагођава како наследним, тако и утицајима из окружења, сугерише истраживачки тим. Разумевање начина на који искуства утичу на мождану активност могло би указати на потенцијалне интервенције за модификацију популација синапси које су можда нарушене факторима из окружења, генетским факторима или повредом, додају они.
Научницима је одавно познато да искуство мења мозак. Учење и сензорни надражаји могу променити јачину комуникације међу нервним ћелијама, а синапсе могу да настану, нестану или промене своју структуру. Раније студије су се фокусирале на релативно мали број синапси у локализованим областима, пружајући ограничен увид у то како искуство мења популације синапси широм мозга.
Истраживачки тим предвођен Универзитетом у Единбургу користио је мапирање синаптома – технологију која комбинује микроскопију високе резолуције са аутоматизованом анализом слике – како би испитао везе међу можданим ћелијама у читавом мишјем мозгу.
Тим је проучавао мишеве изложене обогаћеном окружењу – које је садржало точкове за трчање, променљиве лавиринте и више могућности за социјалну интеракцију – како током развоја, тако и у одраслом добу. Открили су да се укупна густина синапси у мозгу није повећала, што указује на то да су квалитет и тип синаптичких веза важнији од саме количине када су у питању промене у мозгу, кажу истраживачи.
Да би истражили утицај сензорних промена широм мозга, научници су проучавали мишеве којима је једно око било затворено недељу дана. Промена вида на једном оку довела је до синаптичких промена и изван делова мозга повезаних са видом, укључујући области задужене за друга чула и памћење.
Резултати указују на то да промене које утичу на једно чулно искуство могу довести до широко распрострањених молекуларних адаптација у мозгу, што наглашава сложену међусобну повезаност можданих функција, наводе стручњаци.
"Наши резултати указују на то да чулна искуства и искуства из окружења преобликују молекуларни пејзаж синапси широм мозга. Ова разноликост и способност прилагођавања могу пружити важну основу за разумевање отпорности и рањивости мозга на болести током читавог живота", рекла је др Ханан Вудс, прва ауторка студије са Универзитетског института за неуронауке и кардиоваскуларна истраживања.
"Када је реч о развоју и образовању, ови налази покрећу питања о томе како различите комбинације чулних, физичких, друштвених искустава и учења обликују молекуларну архитектуру мозга. Овај рад пружа основу за будућа питања о томе како наше окружење, друштвене интеракције и искуства попут продуженог коришћења телефона или таблета мењају мозак", рекао је Сет Грант, професор молекуларне неуронауке на Универзитету у Единбургу.
Погледајте и:
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала