https://sputnikportal.rs/20261116/analiza-vjt-u-beogradu-povodom-izvestaja-komisije-vrhovnog-tuzilastva-pravno-neutemeljen--1205629964.html
Анализа ВЈТ у Београду поводом Извештаја Комисије Врховног тужилаштва: Правно неутемељен
Анализа ВЈТ у Београду поводом Извештаја Комисије Врховног тужилаштва: Правно неутемељен
Sputnik Србија
Више јавно тужилаштво (ВЈТ) у Београду објавило је анализу Извештаја Комисије Врховног јавног тужилаштва, која поред оцене Извештаја садржи појединачна... 16.11.2026, Sputnik Србија
2026-11-16T11:40+0100
2026-11-16T11:40+0100
2026-11-16T11:40+0100
србија
србија
србија – политика
више јавно тужилаштво
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/07/12/1158716109_0:0:3088:1737_1920x0_80_0_0_82904aa663e4711a2ddb63dc29cdd1e7.jpg
Они додају да им је Комисија ускратила могућност изјашњења пре објављивања, како наводе из тужилаштва, тенденциозног, правно неутемељеног и злонамерног извештаја који директно вређа част, професионални углед и достојанство јавних тужилаца.Из тужилаштва наводе да су "скандалозним" Извештајем укинути основни постулати и гаранције самосталности јавних тужилаца, гарантовани Уставом и Законом о јавном тужилаштву.У изјашњењу јавних тужилаца, како истичу, оспорени су сви наводи из Извештаја комисије, а нарочито су као потпуно неутемељени и непримерени оцењени предлози Комисије за кривични и дисциплински прогон главног јавног тужиоца и појединих јавних тужилаца, уз пренебрегавање низа уставних гаранција и законских чињеница.Више јавно тужилаштво у Београду, поред главног јавног тужиоца, како подсећају, чини и 75 оперативних носилаца јавнотужилачке функције (не рачунајући тужиоце упућене у друга тужилаштва), који сви заједно и поред непопуњене систематизације, при датом обиму посла, у складу са законским прописима и етичким начелима дају свој максимум у циљу савесног и одговорног обављања своје јавнотужилачке функције.Из ВЈТ оцењују да је због тога недопустиво да се у Извештају највишег јавног тужилаштва употребљавају пежоративне квалификације, да се улази у "мотиве" и "мисаони ток" поступајућих обрађивача, да се дају "ванправна" мишљења о поступању, као и прегршт других неодговарајућих паушалних израза.Сматрају да је тај "стил" писања извештаја од стране Комисије коју чине хијерархијски највиши представници јавнотужилачке функције у Србији, поред тога што је супротан Етичком кодексу јавних тужилаца, недопустив јер они на бази својих субјективних тумачења садржине списа предмета и поступања у истима, улазе дубоко у ванправни оквир "наџора"."Уместо да је стручно, правно релевантно, у складу са законским оквирима, Комисија извршила дати наџор, иста је дозволила себи превелики број шпекулација, на основу неких утисака који чак у формалноправном смислу не могу представљати ни индиције, а камоли основ за сумњу, па је сугерисала да се Извештај треба доставити Јавном тужилаштву за организовани криминал, уз предлоге за кривични прогон појединих јавних тужилаца, што представља правни нонсенс", нагласили су из ВЈТ.У анализи ВЈТ је оцењено и да Извештај обилује паушалним и субјективним оценама, ванправничком аргументацијом, на бази неутемељених претпоставки о "мотивима".Комисија, како објашњавају, ни сама не каже да је нешто утврдила, већ да "сматра", али је то не спречава да као меру предложи кривично гоњење за кривично дело злоупотребу службеног положаја или вођење дисциплинског поступка, уз изрицање најтеже дисциплинске санкције - разрешење јавних тужилаца.Указују да би такав Извештај можда могао да се оправда да долази од стране лаичке јавности која има право на свој став и мишљење без обзира на чињенице, али не и када га потписују највиши представници јавнотужилачке професије који би свој став морали да базирају на непобитним чињеницама.Због тога се, како наводе, основано поставља питање одговорности за ненадокнадиву штету причињену целокупној јавнотужилачкој организацији (где је као показна вежба изабрано ВЈТ у Београду) изазивањем неповерења грађана оваквим селективним, тенденциозним и упитно заснованим логичким закључивањем.Поред тога, сматрају да је у најмању руку недопустиво да носиоци јавнотужилачких функција у Врховном јавном тужилаштву употребљавају терминологију према којој је главни јавни тужилац ВЈТ у Београду Ненад Стефановић успоставио "паратужилачки систем", јер је, како подсећају, он ступио на дужност 1. фебруара 2022. године, из чега произлази да Врховно јавно тужилаштво готово пуних пет година није вршило своја овлашћења на које је законом обавезано, као и да је у хијерархијски устројеном систему дозволило да и Врховно и Апелационо јавно тужилаштво у Београду буду у потпуности пасивни док се нешто тако "скандалозно" дешава у јавнотужилачкој институцији.Из ВЈТ истичу да је током мандата главног јавног тужиоца ВЈТ у Београду Ненада Стефановића, Врховни јавни тужилац издала једно обавезно упутство за поступање у појединачном предмету (предмет "ЕПС"), када је након хапшења осумњичених предмет одузет од ВЈТ у Београду и достављен на поступање ЈТОК, као и два решења о супституцији (оптужница у предмету "Надстрешница" и предмет против члана спорне Комисије Бранка Стаменковића), додајући да и те три одлуке могу бити предмет обимне засебне анализе.Врховни јавни тужилац, како указују, има могућност да приступа апликацији САПО (у којем се налазе сви предмети овог тужилаштва) и наводе да јој је на основу редовних саопштења о поступању ВЈТ у сваком тренутку било познато поступање овогтужилаштва, те је могла благовремено да реагује, али је очигледно, из непознатих разлога, до пре само пар недеља сматрала да за тим нема потребе.Поред тога, наводе да у Извештају Комисије као да је намерно пренебрегнута чињеница да је тужилаштво орган кривичног гоњења, те се на тај начин, како указују, покушава у јавности створити слика да ВЈТ у Београду има одговорност и за откривање кривичних дела и учинилаца (што је посао полиције и безбедносних служби), тако и за мериторне одлуке суда.Подсећају и на одредбу члана 57 Закона о јавном тужилаштву којом је прописано да носилац јавнотужилачке функције не може бити позван на одговорност за дато мишљење или одлуку донету у вези са вршењем јавно тужилачке функције, изузев ако учини кривично дело кршење закона од стране судије или јавног тужиоца из члана 360 Кривичног законика, које је леџ специалис за све носиоце правосудних функција.Поред наведеног, истичу да у ВЈТ оперативно ради 75 носилаца јавнотужилачке функције (од систематизованих 103), а који број је у претходним годинама, 2023. и 2024. години био и знатно мањи из општепознатих разлога, док је током 2025. године формиран 19.151 предмет, од којих је на крају године остало 4333 нерешено, а од почетка 2026. године 16.202 предмета.Имајући виду у све наведено, како наглашавају, упитно је како је Комисија, поред датог укупног броја предмета у Вишем јавном тужилаштву у Београду, на основу узорка од седам обрађених предмета уочила "системске обрасце у поступању главног јавног тужиоца и појединих јавних тужилаца Вишег јавног тужилаштва у Београду", па поврх тога препознала и дефинисала те облике деловања."Будући да је Врховно јавно тужилаштво на челу јавнотужилачке хијерархије, сматрамо да је важно указати да је овакво поступање неприхватљиво, а у најмању руку и опасно, с обзиром да се и на ВЈТ у Београду односе све Уставне и законске норме које се односе на остале носиоце јавнотужилачке функције", истиче се у аналаизи.На сајту ВЈТ објављена је комплетна анализа Извештаја Комисије написана на 24 стране.Погледајте и:
србија
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/07/12/1158716109_357:0:3088:2048_1920x0_80_0_0_fb79e0eb07375fc20ca6c5bb6870ce3c.jpgSputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
србија, србија – политика, више јавно тужилаштво
србија, србија – политика, више јавно тужилаштво
Анализа ВЈТ у Београду поводом Извештаја Комисије Врховног тужилаштва: Правно неутемељен
Више јавно тужилаштво (ВЈТ) у Београду објавило је анализу Извештаја Комисије Врховног јавног тужилаштва, која поред оцене Извештаја садржи појединачна изјашњења јавних тужилаца који су поступали у седам предмета поменутих у Извештају.
Они додају да им је Комисија ускратила могућност изјашњења пре објављивања, како наводе из тужилаштва, тенденциозног, правно неутемељеног и злонамерног извештаја који директно вређа част, професионални углед и достојанство јавних тужилаца.
Из тужилаштва наводе да су "скандалозним" Извештајем укинути основни постулати и гаранције самосталности јавних тужилаца, гарантовани Уставом и Законом о јавном тужилаштву.
У изјашњењу јавних тужилаца, како истичу, оспорени су сви наводи из Извештаја комисије, а нарочито су као потпуно неутемељени и непримерени оцењени предлози Комисије за кривични и дисциплински прогон главног јавног тужиоца и појединих јавних тужилаца, уз пренебрегавање низа уставних гаранција и законских чињеница.
Више јавно тужилаштво у Београду, поред главног јавног тужиоца, како подсећају, чини и 75 оперативних носилаца јавнотужилачке функције (не рачунајући тужиоце упућене у друга тужилаштва), који сви заједно и поред непопуњене систематизације, при датом обиму посла, у складу са законским прописима и етичким начелима дају свој максимум у циљу савесног и одговорног обављања своје јавнотужилачке функције.
Из ВЈТ оцењују да је због тога недопустиво да се у Извештају највишег јавног тужилаштва употребљавају пежоративне квалификације, да се улази у "мотиве" и "мисаони ток" поступајућих обрађивача, да се дају "ванправна" мишљења о поступању, као и прегршт других неодговарајућих паушалних израза.
Сматрају да је тај "стил" писања извештаја од стране Комисије коју чине хијерархијски највиши представници јавнотужилачке функције у Србији, поред тога што је супротан Етичком кодексу јавних тужилаца, недопустив јер они на бази својих субјективних тумачења садржине списа предмета и поступања у истима, улазе дубоко у ванправни оквир "наџора".
"Уместо да је стручно, правно релевантно, у складу са законским оквирима, Комисија извршила дати наџор, иста је дозволила себи превелики број шпекулација, на основу неких утисака који чак у формалноправном смислу не могу представљати ни индиције, а камоли основ за сумњу, па је сугерисала да се Извештај треба доставити Јавном тужилаштву за организовани криминал, уз предлоге за кривични прогон појединих јавних тужилаца, што представља правни нонсенс", нагласили су из ВЈТ.
У анализи ВЈТ је оцењено и да Извештај обилује паушалним и субјективним оценама, ванправничком аргументацијом, на бази неутемељених претпоставки о "мотивима".
Комисија, како објашњавају, ни сама не каже да је нешто утврдила, већ да "сматра", али је то не спречава да као меру предложи кривично гоњење за кривично дело злоупотребу службеног положаја или вођење дисциплинског поступка, уз изрицање најтеже дисциплинске санкције - разрешење јавних тужилаца.
Указују да би такав Извештај можда могао да се оправда да долази од стране лаичке јавности која има право на свој став и мишљење без обзира на чињенице, али не и када га потписују највиши представници јавнотужилачке професије који би свој став морали да базирају на непобитним чињеницама.
Због тога се, како наводе, основано поставља питање одговорности за ненадокнадиву штету причињену целокупној јавнотужилачкој организацији (где је као показна вежба изабрано ВЈТ у Београду) изазивањем неповерења грађана оваквим селективним, тенденциозним и упитно заснованим логичким закључивањем.
Поред тога, сматрају да је у најмању руку недопустиво да носиоци јавнотужилачких функција у Врховном јавном тужилаштву употребљавају терминологију према којој је главни јавни тужилац ВЈТ у Београду Ненад Стефановић успоставио "паратужилачки систем", јер је, како подсећају, он ступио на дужност 1. фебруара 2022. године, из чега произлази да Врховно јавно тужилаштво готово пуних пет година није вршило своја овлашћења на које је законом обавезано, као и да је у хијерархијски устројеном систему дозволило да и Врховно и Апелационо јавно тужилаштво у Београду буду у потпуности пасивни док се нешто тако "скандалозно" дешава у јавнотужилачкој институцији.
Из ВЈТ истичу да је током мандата главног јавног тужиоца ВЈТ у Београду Ненада Стефановића, Врховни јавни тужилац издала једно обавезно упутство за поступање у појединачном предмету (предмет "ЕПС"), када је након хапшења осумњичених предмет одузет од ВЈТ у Београду и достављен на поступање ЈТОК, као и два решења о супституцији (оптужница у предмету "Надстрешница" и предмет против члана спорне Комисије Бранка Стаменковића), додајући да и те три одлуке могу бити предмет обимне засебне анализе.
Врховни јавни тужилац, како указују, има могућност да приступа апликацији САПО (у којем се налазе сви предмети овог тужилаштва) и наводе да јој је на основу редовних саопштења о поступању ВЈТ у сваком тренутку било познато поступање овог
тужилаштва, те је могла благовремено да реагује, али је очигледно, из непознатих разлога, до пре само пар недеља сматрала да за тим нема потребе.
Поред тога, наводе да у Извештају Комисије као да је намерно пренебрегнута чињеница да је тужилаштво орган кривичног гоњења, те се на тај начин, како указују, покушава у јавности створити слика да ВЈТ у Београду има одговорност и за откривање кривичних дела и учинилаца (што је посао полиције и безбедносних служби), тако и за мериторне одлуке суда.
Подсећају и на одредбу члана 57 Закона о јавном тужилаштву којом је прописано да носилац јавнотужилачке функције не може бити позван на одговорност за дато мишљење или одлуку донету у вези са вршењем јавно тужилачке функције, изузев ако учини кривично дело кршење закона од стране судије или јавног тужиоца из члана 360 Кривичног законика, које је леџ специалис за све носиоце правосудних функција.
Поред наведеног, истичу да у ВЈТ оперативно ради 75 носилаца јавнотужилачке функције (од систематизованих 103), а који број је у претходним годинама, 2023. и 2024. години био и знатно мањи из општепознатих разлога, док је током 2025. године формиран 19.151 предмет, од којих је на крају године остало 4333 нерешено, а од почетка 2026. године 16.202 предмета.
Имајући виду у све наведено, како наглашавају, упитно је како је Комисија, поред датог укупног броја предмета у Вишем јавном тужилаштву у Београду, на основу узорка од седам обрађених предмета уочила "системске обрасце у поступању главног јавног тужиоца и појединих јавних тужилаца Вишег јавног тужилаштва у Београду", па поврх тога препознала и дефинисала те облике деловања.
"Будући да је Врховно јавно тужилаштво на челу јавнотужилачке хијерархије, сматрамо да је важно указати да је овакво поступање неприхватљиво, а у најмању руку и опасно, с обзиром да се и на ВЈТ у Београду односе све Уставне и законске норме које се односе на остале носиоце јавнотужилачке функције", истиче се у аналаизи.
На сајту ВЈТ објављена је комплетна анализа Извештаја Комисије написана на 24 стране.