00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
ОРБИТА КУЛТУРЕ
16:00
120 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
21:00
30 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
07:00
30 мин
СПУТЊИК СПОРТ
21:00
30 мин
ЈучеДанас
На програму
Реемитери
Студио Б99,1 MHz, 100,8 MHz и 105,4 MHz
Радио Новости104,7 MHz FM
Остали реемитери
 - Sputnik Србија, 1920
РУСИЈА
Најновије вести, анализе и занимљивости из Русије и Заједнице независних држава

Доливање уља на ватру: Макрон гура Украјину у НАТО, а Европу у рат

© Sputnik / Stanislav Krasilnikov / Уђи у базу фотографијаБорбе у зони СВО
Борбе у зони СВО - Sputnik Србија, 1920, 16.11.2026
Пратите нас
Позив француског председника Емануела Макрона да Украјина буде примљена у НАТО, уз образложење да би се тиме обезбедио праведан и трајан мир, руски експерт Јуриј Светов види као покушај саботирања мировног процеса и наставак европске стратегије притиска на Русију, уместо тражења политичког решења за окончање сукоба.
Светов оцењује да Париз и остале европске престонице, уместо да траже компромис са Москвом, инсистирају на условима које Русија сматра неприхватљивим, укључујући ширење НАТО-а и могуће размештање европских трупа у Украјини. У том контексту, он упозорава да би европски планови могли додатно да удаље мировни договор и отворе простор за нову ескалацију сукоба.
Поред тога, Светов сматра да француски председник својим изјавама о Украјини покушава да задржи политички утицај, упркос незадовољству француске јавности због великих издвајања за Украјину.
„Прво, он то ради да би скренуо пажњу на себе, у тренутку када се Француска суочава са таласом протеста. Током протеклог викенда, протести различитих друштвених слојева одржани су у бројним француским градовима. Очигледно је да се људи не слажу са Макроновим идејама да Француска треба да троши новац на издржавање украјинске војске. Французи су упознати са захтевима Зеленског да Украјина и након завршетка рата треба да има војску од 800.000 припадника, коју треба да издржава Европска унија. Све то код Француза не изазива одушевљење и представља један од разлога за протесте. Зато Макронове изјаве немају никакву тежину, а одлука о томе да ли ће Украјина постати чланица НАТО-а или неће биће донета без његовог учешћа“, каже Светов.
Експерт подсећа да је Макрон још недавно заступао став да Украјина не може да постане чланица НАТО-а, што је, како истиче, у складу са порукама које долазе из Вашингтона и других западних престоница. Он сматра да изјаве актуелног француског председника о пријему Украјине у Алијансу немају дугорочну политичку тежину, јер ће се, уколико се то питање поново буде разматрало 2027. године, на челу Француске налазити ново руководство, чији ће ставови и приоритети можда бити потпуно другачији од ових које заступа Макрон.
„Друго, он жели да саботира мировне преговоре. Сви они сада говоре само о томе. Каја Калас каже да морамо да видимо уступке са руске стране, а пре свега да одмах дође до прекида борбених дејстава. Исто то говори и Макрон. И сада су, формирајући ову групу, коју називају Е5 + представници ЕУ, који ће наводно бити укључени у преговоре о Украјини, решили да на све могуће начине ометају постизање мировног споразума. Зато им је Владимир Путин директно поручио: ‘Дијалог нисмо прекинули ми, већ ви. Ми смо спремни за разговоре, али ви одлучите о чему желите да разговарате – о рату или о миру’. Ако се, како предлажу Макрон, Мерц и Барнам, одмах након успостављања мира у Украјину уведу трупе тзв. ‘коалиције вољних’, Путин је рекао да би то значило почетак новог рата. Макрон је, очигледно, спреман на то. Тачније, он тада више неће бити на власти, али нека други ратују“, објашњава Светов.

Европа жели стратешки пораз Русије

Светов указује и на то да Макронове изјаве треба посматрати у контексту овонедељног сусрета Владимира Путина, Доналда Трампа и Си Ђинпинга у Кини, који ће, према његовој оцени, привући далеко већу међународну пажњу и потиснути у други план поруке и дипломатске активности европских лидера. Он сматра да Француска тиме остаје изван круга трију највећих светских сила, због чега Макрон настоји да својим иступима задржи политичку видљивост и утицај на међународној сцени.
Светов тврди да европске државе имају заједничку стратегију према украјинском сукобу, чији је основни циљ наношење стратешког пораза Русији, без обзира на цену коју би таква политика могла да има.
„Kада је реч о миру у Украјини они имају своју визију – заустављају се борбена дејства, Русија се враћа на границе из 1991. године, исплаћује репарације за обнову Украјине, а западноевропске компаније ће на томе зарађивати. Украјина постаје чланица НАТО-а и Европске уније. То је њихов план, искрен и отворен. Не говоре увек отворено о томе, али управо то желе. Ми им поручујемо да се то неће догодити, aли они и даље настављају да се надају. Ево, сада треба да усвоје 22. пакет санкција. То је још један покушај да се Русија исцрпи“, истиче Светов.
Говорећи о избору који је пред европске земље ставио председник Путин, Светов оцењује да су се европске земље определиле за наставак конфронтације са Русијом, уместо за постизање мировног решења, чиме су, како тврди, изабрале пут рата уместо дијалога.
„Oни бирају рат, и није случајно што је Борис Џонсон, који је осујетио преговоре 2022. године у Истанбулу, одмах изашао са подршком Макроновом предлогу. Истог тренутка изјавио је да подржава идеју да Украјина буде одмах примљена у НАТО“, подсећа Светов.
Он је тако алудирао на преговоре у Истанбулу из 2022. године, када су Москва и Кијев били на корак од постизања мировног споразума. Међутим, долазак тадашњег британског премијера Џонсона у Кијев утицао је на промену курса украјинског руководства и одустајање од дипломатског решења, чиме је пропуштена једна од ретких прилика за рано окончање сукоба.
Говорећи о развоју догађаја, Светов истиче да Русија остаје спремна за дипломатско решење сукоба и постизање безбедносних гаранција, али да не прихвата ултиматуме које покушавају европске земље да јој наметну.
„Ми ћемо наставити да решавамо своје задатке. Стално изнова истичемо, укључујући и преко министра спољних послова Сергеја Лаврова, да бисмо желели да ситуацију у Украјини решимо и обезбедимо гаранције безбедности Руске Федерације путем преговора. Ако то не буде могуће, решаваћемо питање војним путем. Од нас траже да зауставимо борбена дејства, па да тек онда почнемо преговоре, a ми кажемо: ‘Не, борбена дејства и преговори одвијаће се истовремено’“, закључио је Светов.
Москва не прихвата прекид борбених дејстава као предуслов за преговоре, јер сматра да би Украјина то време могла да искористи за ново наоружавање, јачање војних капацитета и припрему за наставак сукоба, као што се дешавало и раније, рецимо приликом преговора у Минску.
Подсетимо, Макрон се заложио се за пријем Украјине у НАТО, истичући да је подршка Кијеву важна за безбедност Француске и целе Европе. Према његовим речима, Украјина, која, како је рекао, располаже највећом војском у Европи, требало би да има значајну улогу у Алијанси. Макрон сматра да су наставак финансијске и војне помоћи Кијеву, као и јачање европског безбедносног система, кључни за постизање праведног и трајног мира у Украјини.
Обука украјинских војника према НАТО стандардима - Sputnik Србија, 1920, 15.11.2026
РУСИЈА
ЕУ говори о миру, а издваја милијарде за рат
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала