00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
ОРБИТА КУЛТУРЕ
16:00
120 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
21:00
30 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
07:00
30 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
„Дијалог о акту, тела која нешто значе“
16:00
30 мин
МИЉАНОВ КОРНЕР
Иван Голац: Очекујем промене у Партизану у децембру
17:00
60 мин
ЈучеДанас
На програму
Реемитери
Студио Б99,1 MHz, 100,8 MHz и 105,4 MHz
Радио Новости104,7 MHz FM
Остали реемитери
Застава Србије - Sputnik Србија, 1920
СРБИЈА
Најновије вести, анализе и занимљивости из Србије

Годишњица Колубарске битке – како је српска војска претворила повлачење у велику победу

© Sputnik / Лола ЂорђевићУ костурници цркве Светог Димитрија у Лазаревцу сахрањени су посмртни остаци око 20.000 ратника погинулих у Колубарској бици.
У костурници цркве Светог Димитрија у Лазаревцу сахрањени су посмртни остаци око 20.000 ратника погинулих у Колубарској бици. - Sputnik Србија, 1920, 16.11.2026
Пратите нас
Колубарска битка, велика победа Срба и прва велика победа савезника у Првом светском рату започела је офанзивом аустроугарске Балканске војске са приближно 200.000 војника, 16. новембра 1914. године.
Ратне операције које су претходно трајале месецима, од јула, када је Србија нападнута, чиме је започет Први светски рат, довеле су до тешког премора српских бранилаца, што је уз проблем снабдевености, посебно артиљеријском муницијом, допринело почетним успесима аустроугарских снага у Подрињу.
Пошто је генерал Петар Бојовић, заповедник Прве српске армије, избачен из строја рањавањем на Сави код Шапца 14. новембра, на командној позицији заменио га је генерал Живојин Мишић.
Паралелно, уз жилав отпор колико су околности допуштале, у току је било повлачење српских трупа из правца Мачве, са Соколске планине, Мокре горе, под кишом која данима није престајала, дубље у унутрашњост земље, пут Ваљева и јужније Ужица.
Уз премор, исцрпљеност, промрзлине, ограничене резерве и бројне друге невоље које су пратиле војску која се месецима није ваљано одморила, Србе је тада знатним делом захватила апатија.
После пада Ваљева, повлачење је настављено дубље у унутрашњост, пут десне обале Колубаре.
У мучним околностима, напуштен је и Београд, да би линија одбране била одређена на Космају.
Српска команда намеравала је да утврђивање уследи на потезу Повлен - Маљен - Сувобор.
Са друге стране, инвазионе аустроуграске трупе, такође суочене са лошим и додатно раскаљаним друмовима, неретко поплављеним услед набујалих вода, такође су се заглавиле.
Кише које данима нису престајале и од невелике Колубаре направиле су озбиљну препреку.
Врховна српска команда, смештена тада у Крагујевцу, наредила је затим да се изврши утврђивање на десној обали Колубаре, а да се мостови на Колубари униште, пошто је Лазаревац пао 18. новембра.
Процена генерала Мишића, с којом је иступио 26. новембра, била је да су прилике безизлазне, па је тражио сагласност да српске трупе буду повучене на Рудник, што је подразумевало напуштање Сувобора.
Након мучних објашњавања с претпостављенима, уз нуђење оставке, Мишић некако добија сагласност војводе Радомира Путника, који је руководио Штабом Врховне команде.
У складу с планом који је Мишић осмислио, одступање започиње у раним јутрањим сатима 29. новембра пут Рудника и Горњег Милановца. Делом, он је тада поступио самоиницијативно.
У аустроугарској команди то је довело до закључка да је српска војска коначно потучена, односно да је узмак последица краха.
Управо у то време српској команди постаје јасно, на основу сведочења заробљених, да је стање аустроугарских трупа такође очајно, уз општу деморализацију, премор, болести и промрзлине.
А исто тако, да су трупе агресора у конфузном стању и због својеврсног несналажења на терену, уз прекомерну развученост као последицу конфигурације, као и да је снабдевање неуредно и недовољно.
Српској војсци је управо тих дана најзад пристигла преправљена артиљеријска муниција, коју су у Војно-техничком заводу у Крагујевцу успели да скрате 2,5 милиметра, у складу с потребама српске артиљерије.
Упркос општој конфузији у ратним околностима делимично окупиране земље, Државна железница Краљевине Србије показала је тада изненађујућу ефикасност.
Преправљена муниција, око 20.000 граната, је тако српској војсци стигла на време, уз извесну попуну у људству, углавном са југа земље, поред других и легендарних 1.300 каплара. Била је то формација високошколаца из целе Србије претходно смештена у Скопљу. Попуна је окончана 2. децембра.
Замисао генерала Мишића да се српске трупе које су се повукле током неколико дана мировања одморе, наспавају, осуше, окрепе, снабдеју, променила је расположење.
Међу српске војнике тих дана долази и стари краљ Петар, с циљем подизања морала, успешно, показаће се.
Контранапад Срба, по наређењу генерала Живојина Мишића, уследиће 3. децембра, пут Сувобора, Маљена, ка Ваљеву, како би аустроугарске снаге биле пресечене.
Претходно, Мишићев план је најзад усвојила Врховна команда, па је тог 3. децембра уследила паралелна општа офанзива све три српске армије и Ужичке војске.
Уследио је крах аустроугарских трупа и бег преко Дрине и Саве.
По окончању борби на тлу Србије утврђено је да је чак две трећине људства Балканске армије Војске Аустроугарске избачено из строја.
Простор ондашње Краљевине Србије у потпуности је ослобођен 15. децембра.
Био је то потпуни пораз аустроугарске војске, на запрепашћење не само Беча или Берлина, него и савезничких земаља.
Регент Александар Карађорђевић доделио је за тријумф у Колубарској бици генералу Живојину Мишићу чин војводе.
Погледајте и:
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала