00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
ОРБИТА КУЛТУРЕ
16:00
120 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
21:00
30 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
07:00
30 мин
СПУТЊИК СПОРТ
21:00
30 мин
ВЕСТИ (реприза)
Зашто се Зеленски удаљава од сопственог народа?
21:30
30 мин
ЈучеДанас
На програму
Реемитери
Студио Б99,1 MHz, 100,8 MHz и 105,4 MHz
Радио Новости104,7 MHz FM
Остали реемитери
 - Sputnik Србија, 1920
СВЕТ
Најновије вести из света

Невидљива војска шири панику на Западу: Подиже се и НАТО – не зна се шта је следећа мета

© REUTERS Liesa JohannssenНАТО
НАТО - Sputnik Србија, 1920, 16.11.2026
Пратите нас
Након низа алармантних упозорења, сајбер напада, падова система и озбиљног угрожавања безбедности грађана, Европске енергетске компаније почеле су да ангажују бивше званичнике НАТО-а, дипломате и стручњаке за сајбер безбедност како би заштитиле инфраструктуру од саботажа и напада. Нико више није безбедан, а хаковање постаје нова реалност ратовања.
Финске компаније „Фортум“ и „Несте“ јачају своје тимове за геополитичка питања. „Фортум“ је ангажовао бившег високог званичника НАТО-а Самуа Паукунена, а „Несте“ некадашњег амбасадора Финске у Великој Британији, Данској и Јапану Јуку Сиукосарија. Према речима Пауккунена, инциденти са дроновима и други облици хибридног ратовања приморавају компаније да развијају сопствену стручност у области геополитике и улажу у припреме за сценарије „који су раније деловали немогуће“. Страх од хаковања, сада већ врло оправдан и са опипљивим последицама, постаје све учесталији.
Није више само реч о француским фрижидерима, иако то и даље остаје као један од најупечатљивијих примера хибридног ратовања. Недавно је највећа светска компјутерска компанија Мајкрософт престала да ради, а истовремено је уведена забрана полетања за авионе на читавој територији Сједињених Америчких Држава. Званично објашњење у оба случаја гласи да је реч о обичној грешци, али врло лако се у будућности може догодити да узрок не буде грешка у комуникацији, већ хакерски напад.

Ратови сутрашњице

Стручњак за информациону сигурност Зоран Живковић каже да ће будућност хибридних ратова и диверзија изгледати знатно другачије него до сада, а следствено томе, промениће се и одбрамбени системи државних апарата и великих компанија. Ко у будућности не буде имао сајбер сувереност, биће лака мета.
Ова тема је више него актуелна, међутим, није нова. Још од времена самих почетака нагле дигитализације имали смо сајбер-нападе на постројења за обогаћивање уранијума у Ирану, као и на енергетске мреже појединих земаља, укључујући и Америку. Та тема није нова и већ дуго озбиљне државе озбиљно раде на законским и регулаторним оквирима којима се уређује та област, али и на конкретним мерама заштите. Једна од мера јесте дефинисање и препознавање критичне инфраструктуре и примену заштитних мера баш на њој, каже Живковић за Спутњик.
Критична инфраструктура подразумева све оно што је од изузетног значаја за функционисање једне државе, попут мреже електропривреде. То су све делови дигиталног света који се морају посебно штитити. Богати, наравно, предњаче у томе, објашњава наш саговорник. Американци су направили чак и министарство посвећено управо том проблему још пре двадесетак година, а прилагодили су своје законе новој реалности. Велики новац се већ неко време инвестира у све заштитне мере, законе, људе и њихову едукацију.
Хакерски напади и ратовање на даљину су изузетно распрострањене појаве и изузетно је важно пронаћи начине и средства заштите, као и обучити људе који би бранили дигитални суверенитет својих земаља или компанија. Развој дигиталног суверенитета, односно дигиталне самосталности, мора бити приоритет број један у одбрани сваке државе. И ту нема дискусије. Не постоји нико ко је заштићен и не постоји нико ко може да нам каже да не треба да бринемо о томе. Самим бивствовањем у дигиталном свету, сви су на одређени начин угрожени, а највише они који мање инвестирају и мање воде рачуна о безбедности.
Хаковање данас представља аспект ратовања који је једнак класичном рату. Пример хаковања француских фрижидера није толико критичан, али представља страшно упозорење – уколико можемо да искључимо фрижидере из супермаркета на даљину, шта нас спречава да на исти или сличан начин искључимо и систем за контролу хлађења у нуклеарној електрани?

Мора постојати резервни план

Последице ових напада далекосежне су. Када је Мајкрософт престао да ради, нису трпеле само америчке корпорације које све своје састанке одржавају онлајн и које не могу да функциоишу без Тимса или Аутлука. Више од 70 земаља је било погођено овим „падом система“, а у Аустралији су многе болнице и школе престале са радом, или су га привремено обуставиле. Уколико фрижидер може на даљину да се угаси, онда постоји и опасност од хаковања апарата у болницама, или можда централне банке.
Оно што данас није добро јесте чињеница да велики део света зависи од неколико великих принципала, попут Мајкрософта. Читаве државе су практично везале своју судбину потписивањем дугогодишњих уговора са Мајкрософтом. Оне заснивају готово све облике дигитализације на решењима која функционишу у оквиру неког од Мајкрософтових производа. Најбаналнији пример је оперативни систем Виндоуз, па све до Клауд услуга, Азура и система заштите.
Доминација једног великог светског система сама по себи није добра, подвлачи Живковић. Он напомиње да се уопште не ради о политици, нити о томе да ли је реч о америчком, руском или кинеском систему. Када читава планета зависи од једног извора, а тај извор понекад погреши, као што су сада признали да се догодило, трпи цео свет. Државе морају да размишљају о алтернативама, о плановима Б и о системима за опоравак од катастрофа. То су системи који се укључују у тренутку када, на пример, падне Мајкрософт, Оракл или нека друга велика компанија.

Два корака испред

Живковић прича како је пре више од једне деценије учествовао на конференцији у Паризу, где су се нашли највећи европски произвођачи нафте и гаса. Међу учесницима су били Шел, Еврон, Лукоил, Гаспром, а тема је била информациона безбедност. Управо оно што се данас догађа се још тада разматрало, каже он. Разговарало се о томе шта радити у случају напада дроном на рафинерију, како се одбранити од хакерског напада на систем преноса енергије, као и шта учинити у случају напада на производне капацитете, односно електране, без обзира на то да ли су нуклеарне или гасне.
Дакле, тема није нова, али данас већ постаје алармантна, будући да је бум дигитализације у међувремену довео до тога да заборавимо алтернативне системе. Те алтернативе гурамо у страну, док се у потпуности посвећујемо новим софтверским решењима. Проблем је у томе што је софтвер рањив, није битно да ли напад долази споља или изнутра, или је можда у питању грешка. То је реалност данашњице.
Он каже да је код хаковања, баш као и код спорта, поента често у „обарању рекорда“. Уколико неко некад упадне у одређени добро чувани систем, свака наредна генерација хакера покушаће да се докаже новим нападом. Из тог разлога, сајбер сувереност и улагање у одбрану кључне државне инфраструктуре кључна су питања у разговору о будућности ратовања, закључује Живковић.
Погледајте и:
Контрола лета - Sputnik Србија, 1920, 14.11.2026
ДРУШТВО
Један ,,обичан" амерички дан који нам је показао да у секунди може да стане – све
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала