https://sputnikportal.rs/20261116/otkrivena-nova-vrsta-vodozemca-vlasinski-planinski-mrmoljak-foto-1205638759.html
Oткривена нова врста водоземца: власински планински мрмољак /фото/
Oткривена нова врста водоземца: власински планински мрмољак /фото/
Sputnik Србија
Досад непозната врста планинског мрмољка откривена је на Власинској висоравни, која је по називу станишта добила име власински планински мрмољак, а научни... 16.11.2026, Sputnik Србија
2026-11-16T23:00+0100
2026-11-16T23:00+0100
2026-11-16T23:00+0100
наука и технологија
живи свет и генетика
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/02/06/1150537472_0:104:552:415_1920x0_80_0_0_d9f405b26d0d0142981c63b1f5cc7a1a.jpg
Нова врста је најређи планински мрмољак у Европи, живи само на Власини и у њеној непосредној околини, у југоисточној Србији и западној Бугарској.Пронашао га је тим српских истраживача са Института за биолошка истраживања „Синиша Станковић“, заједно са колегама са Универзитета у Лајдену и центра Натуралис из Холандије, а откриће је објављено почетком новембра у научном часопису Zootaxa.Станиште и изглед нове врстеКако се наводи, мрмољак насељава станишта на висини од 800 до 1.630 метара, на укупно 657 квадратних километара, али се задржава само на погодним стаништима, која заузимају 116 квадратних километара. Планински мрмољци су ситни водоземци које одликује јарконаранџаст трбух без пега и бочно спљоштен реп, женке су обично смеђе или сиве, а мужјаци у сезони парења постају тамноплави, са светлоплавом пругом на боковима и црно-жутом леђном крестом. Све те особине има и власински мрмољак, чији су узорци прикупљени на локалитету Селиште, тресетишту крај Власинског језера и села Рупље на планини Чемерник.Један од аутора студије и професор са Универзитета у Лајдену биолог Бен Вилстра рекао је да се разлике међу врстама мрмољка, пошто сличан изглед може да превари и очи стручњака, откривају се једино анализом ДНК у лабораторији. „Од холандских мрмољака, он се генетички разликује барем онолико колико се ми разликујемо од шимпанзе“, рекао је Вилстра.Критичне врсте и претњеИстраживачи су одавно сумњали да постоји више врста планинских мрмољака које изгледају готово исто, а такве врсте се у биологији називају криптичним. Раније истраживање, објављено у марту, потврдило је да их има пет, од којих су четири већ имала име, док је само власински мрмољак остао неописан све до ове студије. Због малог простора на коме живи и малог броја јединки, нова врста је, оценили су аутори, осетљива на претње из околине, пре свега на уништавање станишта, порибљавање и загађење вода. Она већ испуњава услове да буде сврстана у угрожене врсте на Црвеној листи Међународне уније за очување природе, али ће за коначну одлуку бити потребна додатна истраживања.Вилстра указује и на још једну опасност: мрмољци, који нама изгледају идентично, паре се са сродним врстама, а такви мешанци имају, како каже, много мање шансе да преживе. Све је ово, оцењују истраживачи, добра вест за будућност нове врсте, јер ће од сада, пошто је званично призната, моћи да буде боље заштићена.Власинска висораван је у априлу ове године већ изненадила научнике када је тим са Института за повртарство у Смедеревској Паланци, предвођен Александром Ракоњац, на планинском извору Свети Никола изнад Власинског језера открио једну од најређих мрких алги на свету, врсту Bodanella lauterborni, за коју се веровало да је изумрла, јер скоро пет деценија није виђена у природи.Погледајте и:
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/02/06/1150537472_0:52:552:466_1920x0_80_0_0_765830971aad941732c600519d06ef1e.jpgSputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
живи свет и генетика
Oткривена нова врста водоземца: власински планински мрмољак /фото/
Досад непозната врста планинског мрмољка откривена је на Власинској висоравни, која је по називу станишта добила име власински планински мрмољак, а научни назив јој је Mesotriton similis, преноси Универзитет Лајден.
Нова врста је најређи планински мрмољак у Европи, живи само на Власини и у њеној непосредној околини, у југоисточној Србији и западној Бугарској.
Пронашао га је тим српских истраживача са Института за биолошка истраживања „Синиша Станковић“, заједно са колегама са Универзитета у Лајдену и центра Натуралис из Холандије, а откриће је објављено почетком новембра у научном часопису Zootaxa.
Станиште и изглед нове врсте
Како се наводи, мрмољак насељава станишта на висини од 800 до 1.630 метара, на укупно 657 квадратних километара, али се задржава само на погодним стаништима, која заузимају 116 квадратних километара. Планински мрмољци су ситни водоземци које одликује јарконаранџаст трбух без пега и бочно спљоштен реп, женке су обично смеђе или сиве, а мужјаци у сезони парења постају тамноплави, са светлоплавом пругом на боковима и црно-жутом леђном крестом. Све те особине има и власински мрмољак, чији су узорци прикупљени на локалитету Селиште, тресетишту крај Власинског језера и села Рупље на планини Чемерник.
Један од аутора студије и професор са Универзитета у Лајдену биолог Бен Вилстра рекао је да се разлике међу врстама мрмољка, пошто сличан изглед може да превари и очи стручњака, откривају се једино анализом ДНК у лабораторији. „Од холандских мрмољака, он се генетички разликује барем онолико колико се ми разликујемо од шимпанзе“, рекао је Вилстра.
Истраживачи су одавно сумњали да постоји више врста планинских мрмољака које изгледају готово исто, а такве врсте се у биологији називају криптичним. Раније истраживање, објављено у марту, потврдило је да их има пет, од којих су четири већ имала име, док је само власински мрмољак остао неописан све до ове студије. Због малог простора на коме живи и малог броја јединки, нова врста је, оценили су аутори, осетљива на претње из околине, пре свега на уништавање станишта, порибљавање и загађење вода. Она већ испуњава услове да буде сврстана у угрожене врсте на Црвеној листи Међународне уније за очување природе, али ће за коначну одлуку бити потребна додатна истраживања.
Вилстра указује и на још једну опасност: мрмољци, који нама изгледају идентично, паре се са сродним врстама, а такви мешанци имају, како каже, много мање шансе да преживе. Све је ово, оцењују истраживачи, добра вест за будућност нове врсте, јер ће од сада, пошто је званично призната, моћи да буде боље заштићена.
Власинска висораван је у априлу ове године већ изненадила научнике када је тим са Института за повртарство у Смедеревској Паланци, предвођен Александром Ракоњац, на планинском извору Свети Никола изнад Власинског језера открио једну од најређих мрких алги на свету, врсту Bodanella lauterborni, за коју се веровало да је изумрла, јер скоро пет деценија није виђена у природи.