https://sputnikportal.rs/20261116/skupstini-crne-gore-predata-peticija-za-izjednacavanje-srpskog-jezika-sa-crnogorskim-1205635618.html
Скупштини Црне Горе предата петиција за изједначавање српског језика са црногорским
Скупштини Црне Горе предата петиција за изједначавање српског језика са црногорским
Sputnik Србија
Скупштини Црне Горе поднета је петиција којом се тражи да се српски језик, као језик којим говори 43,18 одсто становниства и најзаступљенији језик у земљи... 16.11.2026, Sputnik Србија
2026-11-16T14:43+0100
2026-11-16T14:43+0100
2026-11-16T14:43+0100
регион
регион
регион – политика
црна гора
србија
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/04/10/1198187129_0:113:2252:1380_1920x0_80_0_0_cde3212819b802d10cd89928f0cda800.jpg
Петиција, чији је иницијатор Душан Крцуновић, предата је Уставном одбору Скупштине Црне Горе, а потписивање је отворено од данас до 15. јануара. До сада су је електронским путем потписала 245 грађанина, док је за испуњавање минималног прописаног прага потребно прикупити 6.000 потписа.Парламент одлучује да ли нека тема испуњава услове за подношење у форми петиције, а све које добију 6.000 потписа, надлежни скупштински одбор требало би да преточи у формалну иницијативу и поднесе Влади на мишљење.У образложењу петиције се наводи да је према члану 13 Устава Црне Горе, српски језик означен као језик у службеној употреби. Наводи се да ће Уговором о приступању Европској унији, између осталог, бити нормирано и уређено на којим ће језицима грађани Црне Горе бити уважени и заступљени у раду институција ЕУ. Подсећа се да о начину приступања Европској унији одлучује Скупштина Црне Горе, у складу са чланом 15 Устава."Петиција не доводи у питање уставни статус црногорског језика, већ вредносно јача процес приступања. Њен циљ је уважавање српског језика по угледу на чланице ЕУ попут Белгије, Финске, Ирске и Малте. Способност Црне Горе да уважи језичку једнакост највећег дела својих грађана потврдила би њену демократску и институционалну зрелост, чинећи је достојном чланицом Европске уније", наводи се у документу.У петицији се наводи да српски језик у Црној Гори има највише говорника и њиме се, осим Срба који чине 33 одсто укупне популације, служи велики број Црногораца (њих око 60.000), али и других националних заједница, попут Бошњака, Хрвата и Рома.Тиме , како се наводи, српски језик, осим лингвистичке, културне и друштвене чињенице, представља снажан кохезивни чинилац и фактор инклузије грађанског друштва."Иако већински заступљен у чак седамнаест од двадесет пет општина, укључујући и Главни град, Подгорицу, сходно Уставу Црне Горе, он, супротно бројним европским праксама и базичним демократским вредностима, у овој земљи не ужива статус службеног језика, због чега се велики број грађана осећа дискриминисаним", пише у петицији.Наводи се да се политика Европске уније базира и на идеји мултијезичности, а у складу са тим, од 2007. године функционише и орган европског комесара за мултијезичност."Број службених језика ЕУ тренутно је мањи од броја држава чланица овог савеза: одређени број ЕУ језика се, званично, користи у више земаља. Па је тако немачки, осим у Немачкој, службени још и у Аустрији, Белгији и у Луксембургу, енглески се, службено, користи у Ирској и на Малти …Док је у Финској, осим суоми, тј. финског језика, службени и шведски, којим говори тек око пет одсто популације", наводи се у петицији.Истиче се да се политика језичке равноправности спроводи и на локалним нивоима земаља чланица, па је тако, "у словачким општинама у којима проценат чешког становништва износи преко 20 одсто, службени језик, поред словачког, и чешки"."Нажалост, Црна Гора у том смислу представља демократско и лингвистичко одступање од пракси Европске уније. У њој статус службеног језика не ужива језик којим говори највећи проценат становника, што у појединим црногорским општинама износи чак и преко 80 одсто говорника", истиче се у петицији.У петицији се наводи да српски језик, осим што је данас најзаступљенији међу грађанима Црне Горе, има и дубоке историјске корене на њеном простору. Као потврда дугогодишњег континуитета српске језичке и ћириличке баштине истичу се Мирослављево јеванђеље из 12. века и цетињски Октоих из 1494. године, као и чињеница да су током постојања Књажевине и Краљевине Црне Горе државне установе, школе и институције користиле српски језик.У петицији се као историјски докази наводе Српски буквар из 1836. године, Српска читанка за црногорску младеж из 1838. године, Закон о народнијем школама у Краљевини Црној Гори из 1911. године, Земљопис Књажевине Црне Горе из 1899. године, као и бројне школске дипломе, правна акта и архивска документа.О поднетој петицији, како се наводи, биће упознат и председник државе Јаков Милатовић.
црна гора
србија
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/04/10/1198187129_131:0:2122:1493_1920x0_80_0_0_7013b7d8b94cb21ac74ff98d9a6b861a.jpgSputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
регион, регион – политика, црна гора, србија
регион, регион – политика, црна гора, србија
Скупштини Црне Горе предата петиција за изједначавање српског језика са црногорским
Скупштини Црне Горе поднета је петиција којом се тражи да се српски језик, као језик којим говори 43,18 одсто становниства и најзаступљенији језик у земљи, изједначи са другим по заступљености језиком - црногорским, како у унутрашњем правном поретку, тако и у контексту приступања Европској унији (ЕУ).
Петиција, чији је иницијатор Душан Крцуновић, предата је Уставном одбору Скупштине Црне Горе, а потписивање је отворено од данас до 15. јануара. До сада су је електронским путем потписала 245 грађанина, док је за испуњавање минималног прописаног прага потребно прикупити 6.000 потписа.
Парламент одлучује да ли нека тема испуњава услове за подношење у форми петиције, а све које добију 6.000 потписа, надлежни скупштински одбор требало би да преточи у формалну иницијативу и поднесе Влади на мишљење.
У образложењу петиције се наводи да је према члану 13 Устава Црне Горе, српски језик означен као језик у службеној употреби. Наводи се да ће Уговором о приступању Европској унији, између осталог, бити нормирано и уређено на којим ће језицима грађани Црне Горе бити уважени и заступљени у раду институција ЕУ. Подсећа се да о начину приступања Европској унији одлучује Скупштина Црне Горе, у складу са чланом 15 Устава.
"Петиција не доводи у питање уставни статус црногорског језика, већ вредносно јача процес приступања. Њен циљ је уважавање српског језика по угледу на чланице ЕУ попут Белгије, Финске, Ирске и Малте. Способност Црне Горе да уважи језичку једнакост највећег дела својих грађана потврдила би њену демократску и институционалну зрелост, чинећи је достојном чланицом Европске уније", наводи се у документу.
У петицији се наводи да српски језик у Црној Гори има највише говорника и њиме се, осим Срба који чине 33 одсто укупне популације, служи велики број Црногораца (њих око 60.000), али и других националних заједница, попут Бошњака, Хрвата и Рома.
Тиме , како се наводи, српски језик, осим лингвистичке, културне и друштвене чињенице, представља снажан кохезивни чинилац и фактор инклузије грађанског друштва.
"Иако већински заступљен у чак седамнаест од двадесет пет општина, укључујући и Главни град, Подгорицу, сходно Уставу Црне Горе, он, супротно бројним европским праксама и базичним демократским вредностима, у овој земљи не ужива статус службеног језика, због чега се велики број грађана осећа дискриминисаним", пише у петицији.
Наводи се да се политика Европске уније базира и на идеји мултијезичности, а у складу са тим, од 2007. године функционише и орган европског комесара за мултијезичност.
"Број службених језика ЕУ тренутно је мањи од броја држава чланица овог савеза: одређени број ЕУ језика се, званично, користи у више земаља. Па је тако немачки, осим у Немачкој, службени још и у Аустрији, Белгији и у Луксембургу, енглески се, службено, користи у Ирској и на Малти …Док је у Финској, осим суоми, тј. финског језика, службени и шведски, којим говори тек око пет одсто популације", наводи се у петицији.
Истиче се да се политика језичке равноправности спроводи и на локалним нивоима земаља чланица, па је тако, "у словачким општинама у којима проценат чешког становништва износи преко 20 одсто, службени језик, поред словачког, и чешки".
"Нажалост, Црна Гора у том смислу представља демократско и лингвистичко одступање од пракси Европске уније. У њој статус службеног језика не ужива језик којим говори највећи проценат становника, што у појединим црногорским општинама износи чак и преко 80 одсто говорника", истиче се у петицији.
У петицији се наводи да српски језик, осим што је данас најзаступљенији међу грађанима Црне Горе, има и дубоке историјске корене на њеном простору. Као потврда дугогодишњег континуитета српске језичке и ћириличке баштине истичу се Мирослављево јеванђеље из 12. века и цетињски Октоих из 1494. године, као и чињеница да су током постојања Књажевине и Краљевине Црне Горе државне установе, школе и институције користиле српски језик.
У петицији се као историјски докази наводе Српски буквар из 1836. године, Српска читанка за црногорску младеж из 1838. године, Закон о народнијем школама у Краљевини Црној Гори из 1911. године, Земљопис Књажевине Црне Горе из 1899. године, као и бројне школске дипломе, правна акта и архивска документа.
О поднетој петицији, како се наводи, биће упознат и председник државе Јаков Милатовић.