00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
СПУТЊИК СПОРТ
07:00
30 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
16:00
30 мин
ДОК АНЂЕЛИ СПАВАЈУ
20:00
60 мин
ЕНЕРГИЈА СПУТЊИКА
Уместо буџета привремено финансирање државе, на шта новац неће моћи да буде трошен
07:00
30 мин
СПУТЊИК СПОРТ
Крај агоније зване Лига нација
16:00
30 мин
ДОК АНЂЕЛИ СПАВАЈУ
Симонида Милојковић: Путовање ка Богу
17:00
60 мин
ЈучеДанас
На програму
Реемитери
Студио Б99,1 MHz, 100,8 MHz и 105,4 MHz
Радио Новости104,7 MHz FM
Остали реемитери
 - Sputnik Србија, 1920
НАУКА И ТЕХНОЛОГИЈА

Генетска варијанта наслеђена од неандерталаца носи мањи ризик од шизофреније

CC0 / Слика генерисана вештачком интелигенцијом / Неандерталац
Неандерталац - Sputnik Србија, 1920, 17.11.2026
Пратите нас
Генетска варијанта наслеђена од неандерталаца повезана је са мањим ризиком од развоја шизофреније код савремених људи, показало је ново истраживање научника са Института Макс Планк за еволуциону антропологију у Лајпцигу.
Према резултатима студије, особе које носе две копије ове генетске варијанте имају готово 10 одсто мању вероватноћу да оболе од шизофреније, наводе истраживачи Хуго Цеберг и Сванте Пебо у раду објављеном у часопису "Просидингс оф Нешнал Академи оф Сајенс".
Научници су, међутим, утврдили и да је код особа са овом варијантом нешто мањи потиљачни режањ мозга, један од четири велика мождана режња, који се налази у задњем делу мозга и обухвата визуелни кортекс, задужен за обраду визуелних информација.
Према њиховим проценама, запремина овог дела мозга у просеку је мања за 0,85 кубних центиметара по једној копији генетске варијанте, односно око 1,7 кубних центиметара код особа које имају две копије.
Истраживачи наглашавају да мање димензије ове мождане регије не значе и слабије когнитивне способности.
У студији су упоређени генетски подаци савремених људи, неандерталаца и денисоваца, изумрле групе из рода Хомо, која је живела широм Азије пре отприлике 300.000 до 30.000 година, а анализирани су и раније прикупљени снимци око 4.000 можданих регија.
Генетска варијанта пронађена је у свих пет анализираних генома неандерталаца, али не и код денисоваца. Налази се у близини гена ДААМ1, који, између осталог, учествује у раном развоју мозга.
Научници нису утврдили да ова варијанта утиче на друштвено понашање или когнитивне способности, нити су пронашли повезаност са другим психичким поремећајима, укључујући биполарни поремећај, депресију, поремећај пажње и хиперактивности (АДХД) и аутизам.
"Ови резултати упозоравају на потребу за опрезом приликом изједначавања величине појединих можданих регија са когнитивним способностима", навели су истраживачи.
Један од аутора студије, Сванте Пебо, добитник је Нобелове награде за медицину 2022. године за допринос истраживањима у области палеогенетике.
Његова истраживања показала су да су се савремени људи и неандерталци током еволуције више пута међусобно укрштали, због чега многи људи изван Африке данас у свом генетском материјалу носе око два одсто неандерталских гена.
Научници истичу да се утврђени ефекти односе искључиво на конкретну генетску варијанту, а не на неандерталске гене у целини.
Ранија истраживања показала су да поједини гени наслеђени од неандерталаца могу да повећају ризик од развоја Дипитренове контрактуре, познате и као викиншка болест, док друге генетске варијанте могу да смање вероватноћу тешког облика ковида 19 и пруже одређену заштиту од појединих заразних болести.
Неандерталски гени могу утицати и на особине коже и косе код савремених људи, наводи се у студији.
Погледајте и:
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала