00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
07:00
30 мин
СПУТЊИК СПОРТ
21:00
30 мин
СПУТЊИК СПОРТ
07:00
30 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
16:00
30 мин
ДОК АНЂЕЛИ СПАВАЈУ
Симонида Милојковић: Путовање ка Богу
20:00
60 мин
ВЕСТИ (реприза)
Да ли ће српски језик добити равноправан третман у Бриселу.
21:30
30 мин
ЈучеДанас
На програму
Реемитери
Студио Б99,1 MHz, 100,8 MHz и 105,4 MHz
Радио Новости104,7 MHz FM
Остали реемитери
 - Sputnik Србија, 1920
РУСИЈА
Најновије вести, анализе и занимљивости из Русије и Заједнице независних држава

Нанети пораз нуклеарној сили?! Европа игра опасну игру /видео/

© Sputnik / Stanislav Krasilnikov / Уђи у базу фотографијаРуска војска у зони СВО
Руска војска у зони СВО - Sputnik Србија, 1920, 17.11.2026
Пратите нас
Учесници у европској причи о будућности Украјине могу да се поделе у најмање две групе од којих једна, малобројнија, стварно тежи неком договору, док је значајан број европских земаља подељен и историјским разлозима, и савременим интересима, али и управљачима из сенке, а то су разни центри финансијске и војне моћи.
Улогу европских земаља, које час хоће да се укључе у преговоре о украјинској кризи, час чине све да се она даље настави овако оцењује новинар Славољуб Качаревић.
“Резултат је да је политика европских земаља ем неусаглашена, ем у великој мери конфузна. Кад се хладне главе размишља о томе шта то европске земље које агитују за рат мисле да постигну - они кажу да нанесу стратешки пораз Русији - сваки нормалан човјек зна да је то немогуће. Они могу да угрожавају Русију, могу можда и да је нападну, али да нанесу пораз нуклеарној сили? Могу пре свега да нанесу себи пораз. Та политика је бесмислена”, каже наш саговорник.

Није им стало до мира

Качаревић једино објашњење зашто то раде види у томе да Европа стално покушава да сруши мировне напоре који су, како каже, са стране Америке о Русије изгледа баш озбиљни.
“А њима до мира очигледно није стало, не заступају политику мира него рата.”
Толики жар Европе за подшку Украјини и за рат с Русијом он види и у томе што главнина пара која иде у Кијев и кроз војну помоћ, и кроз финансије долази из фондова ЕУ и отуд и толико залагање Владимира Зеленског да се Европа укључи у преговоре.
„Он је природно упућен да се удружује с Европљанима јер имају исте ставове и интересе. Ту може да се дода много тога, као што је заједничко учешће у корупцији код тих војних набавки и давања пара за буџет у Украјини“, каже он.
Качаревић објашњава и зашто наводни покушаји Европе да се укључи у преговоре о Украјини немају много шанси на успех.
Европа, како каже, у преговорима са Русијом о украјинском питању треба да бар симболички покаже да није за рат него за мир и да се бар неким гестом квалификује за преговоре, а ако тога не буде неће стићи даље од неког хотелској лобија како је и досад било током трилатералних преговора у Абу Дабију.

Коалиција вољних за рат с Русијом

Филозоф др Марио Калик оцењује да се код већине европских земаља које се нуде за преговараче назире макар неки елемент кохезије, а то је милитантни, агресивни став према Русији.
“Управо то и јесте главна препрека да такав састав и са таквим начелима и са таквом политиком и претензијама буде прихваћен од стране Русије. Мора бар симболично да се покаже са европске стране нека спремност на мир а не да имамо опет најаве нових пакета санкција за 150 правих лица, 50 компанија, да Риши Сунак, бивши премијер, прети да треба Британија да нападне руску инфраструктуру на Арктику, да Естонија најављује затварање границе према Русији…”, примећује Калик
Такав низ милитантних потеза и планова, додаје он, апсолутно не доприноси миру, него само продубљују тензије и ескалира кризу која је већ дубока.
“У том саставу реч је о коалицији вољних, или боље рећи војних, јер ово звучи еуфемистички – зна се да је ово коалиција спремних на рат са Русијом. Међутим, проблем је како ће та политика проћи у широм саставу Европске уније, јер с друге стране искључени је из тог представничког састава ЕУ низ земаља које су отворено рекле да неће подржати даљу политику финансирања и наоружавања Украјине”, констатује Калик уз подсећање да су у тој групи Мађарска, Чешка, Словачка и Бугарска.
Претензијама на учешће у преговорима, скреће пажњу он, не доприноси ни отворени захтев немачког канцелара Фридриха Мерца да се доношење буџета ЕУ услови учешћем у финасирању украјинског рата, нити изјава француског председника Емануела Макрона да Украјина треба да постане чланица НАТО.
“И не само то, него штавише да постане кључни играч у Алијанси. А један од главних услова и безбедносних гаранција које Русија тражи за себе је демилитаризацију Украјине, ограничавање украјинске војске и апсолутан неулазак Украјине у НАТО. И нераспоређивање западних страних трупа на територију Украјине. То је директна колизија та два приступа.”

Европа засад само воајер

На питање зашто управо у Европи влада паника због предстојећег тројног састанка лидера Русије, Кине и САД на маргинама самите АПЕК-а у Шенџену, Калик наводи да су европске елите све свесније да су политички патуљак у будућој структури која полако добија обрисе новог глобалног поретка.
“Догађа се озбиљна промена, прерасподела снага на глобалном нивоу моћи. Центар моћи, после ових више од века колико је мање-више био на западу, сад се пресељава ка глобалном југу, глобалном истоку, ка оном што се зове нова светска већина, која је и по БДП-у и по другим показатељима у успону. БДП земаља Брикса је већи од Г7. Перспективе су да се та разлика све више повећа. Тенденције у том развоју глобалне и економично-глобалне политике се мењају, запад више није у том смислу центар света. САД су сачувале мање више неку своју позицију, али ни оне више нису толико моћне као пре. А да не причамо о Европској унији, таквој каква јесте. И сада је она у страху да више неће бити чак ни неки регионални играч, а камоли неки глобални.”
ЕУ се, напомиње Калик, осећа угрожено због опадања своје економске моћи и свог политичког значаја.
“И види одједном да нема више никакав значај на водећим самитима где се успоставља нека нова Јалта или нека нова архитектура, не само европска, него и светска, нова подела карата светске моћи. А она није ни позвана и мора онда некако да се самозвано негде појави и да са стране нешто посматра, воајерише, као што смо имали пример преговора око Украјине. У том страху се праве грешке и ствара агресија и ирационална политика коју видимо да они сада спроводе. А да ли ће се у неком тренутку призвати памети и постати свесни ове нове реалности остаје да се види”, оцењује Калик.
Погледајте и:
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала