https://sputnikportal.rs/20261118/americki-vojnici-i-agenti-cia-vise-nisu-pod-istragom-haskog-suda-za-zlocine-u-avganistanu-1205734953.html
Амерички војници и агенти ЦИА више нису под истрагом Хашког суда за злочине у Авганистану
Амерички војници и агенти ЦИА више нису под истрагом Хашког суда за злочине у Авганистану
Sputnik Србија
Међународни кривични суд (МКС) у Хагу донео је одлуку о затварању ранијег истражног поступка о ратним злочинима у Авганистану, који је обухватао и наводне... 18.11.2026, Sputnik Србија
2026-11-18T13:17+0100
2026-11-18T13:17+0100
2026-11-18T13:17+0100
свет
свет
свет – политика
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/04/03/1184310400_0:160:3073:1888_1920x0_80_0_0_5c6dd79e7da12dc5bc6bf53f25cea1aa.jpg
Одлуку је 12. новембра донело Претпретресно веће суда, образлажући је ограниченим могућностима за спровођење даљих истрага и прикупљање доказа. Она је уследила у време појачаног притиска Вашингтона на МКС, укључујући америчке санкције против судија и институције.Према писању медија, одлуком је затворена и истрага о деловању огранка Исламске државе у Авганистану, познатог као Исламска држава – Хорасан. Поступци који се односе на прогон жена, девојчица и других група после повратка талибана на власт у августу 2021. године издвојени су у посебан предмет.Судије су навеле да тужилаштво није показало да је у стању да делотворно настави истражне и процесне активности у првобитном предмету, посебно имајући у виду протек времена и тешкоће у обезбеђивању доказа.Међутим, тужилаштво МКС-а није прихватило такво образложење. Већ 13. новембра поднело је жалбу, оспоравајући законитост одлуке и овлашћење већа да затвори поступак. Затражено је и одлагање њеног спровођења до одлуке по жалби.Истрага обухватала мучење и тајне затворе ЦИАИстрага о Авганистану покренута је након вишегодишњег разматрања навода о ратним злочинима и злочинима против човечности почињеним током оружаног сукоба.Тужилаштво је 2017. године затражило дозволу да испита злочине почињене на територији Авганистана, као и злочине повезане са сукобом који су могли бити почињени у другим државама потписницама Римског статута.Међу наводима који су се односили на америчке снаге и ЦИА били су мучење затвореника, сурово и понижавајуће поступање, силовања и други облици сексуалног насиља.Посебна пажња била је посвећена програму тајног притварања осумњичених за тероризам и објектима повезаним са ЦИА у европским земљама, укључујући Пољску, Румунију и Литванију.Судије су 2019. године првобитно одбиле захтев за покретање истраге, али је Жалбено веће у марту 2020. поништило ту одлуку и одобрило истражни поступак.Годину дана касније тужилаштво је најавило да ће приоритет дати злочинима талибана и Исламске државе – Хорасан, док су истражне активности у вези са америчким снагама потиснуте у други план.Америчке санкције и критике одлукеВашингтон се годинама противи могућности да Међународни кривични суд истражује америчке држављане, позивајући се на чињеницу да Сједињене Државе нису чланица Римског статута.Прва администрација Доналда Трампа увела је 2020. године санкције појединим званичницима суда, укључујући тадашњу главну тужитељку Фату Бенсуду. Санкције су касније укинуте, али су нове мере уведене након Трамповог повратка у Белу кућу.Америчка администрација противи се и поступцима МКС-а против израелских званичника, а у октобру ове године објављене су додатне санкције усмерене на суд.Одлука о затварању авганистанског предмета изазвала је критике организација за заштиту људских права. Хјуман рајтс воч је 17. новембра упозорио да би она могла додатно да отежа приступ правди жртвама злочина које су наводно починиле америчке и авганистанске владине снаге.Директорка те организације за међународну правду Лиз Евенсон оценила је да одлука судија прети да продуби постојеће препреке за утврђивање одговорности за злочине почињене током дугогодишњег рата.На одлуку је реаговао и руски војни блогер Борис Рожин, познат под псеудонимом Пуковник Касад, који је 18. новембра на платформи Лајвџурнал критиковао затварање истраге и повезао га са америчким политичким и економским притиском на суд.Његова објава изазвала је и ироничне коментаре читалаца. Један од њих написао је да ће се сада истраживати „злочини Авганистанаца против америчких војника”, алудирајући на различит третман осумњичених у међународном правосуђу.Ипак, није утврђено да су судије одлуку донеле по налогу Вашингтона. Затварање поступка не значи ни да су амерички војници и припадници ЦИА ослобођени одговорности, пошто суд није одлучивао о њиховој кривици или невиности.Исход одлуке остаје предмет жалбеног поступка, док истраге у вези са злочинима талибана после августа 2021. године остају издвојене у посебном предмету.Погледајте и:
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/04/03/1184310400_170:0:2901:2048_1920x0_80_0_0_20854265bf4fd2cc17b2745301ecb895.jpgSputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
свет, свет – политика
Амерички војници и агенти ЦИА више нису под истрагом Хашког суда за злочине у Авганистану
Међународни кривични суд (МКС) у Хагу донео је одлуку о затварању ранијег истражног поступка о ратним злочинима у Авганистану, који је обухватао и наводне злочине припадника америчке војске и Централне обавештајне агенције (ЦИА), као и авганистанских владиних снага и других оружаних формација.
Одлуку је 12. новембра донело Претпретресно веће суда, образлажући је ограниченим могућностима за спровођење даљих истрага и прикупљање доказа. Она је уследила у време појачаног притиска Вашингтона на МКС, укључујући америчке санкције против судија и институције.
Према писању медија, одлуком је затворена и истрага о деловању огранка Исламске државе у Авганистану, познатог као Исламска држава – Хорасан. Поступци који се односе на прогон жена, девојчица и других група после повратка талибана на власт у августу 2021. године издвојени су у посебан предмет.
Судије су навеле да тужилаштво није показало да је у стању да делотворно настави истражне и процесне активности у првобитном предмету, посебно имајући у виду протек времена и тешкоће у обезбеђивању доказа.
Међутим, тужилаштво МКС-а није прихватило такво образложење. Већ 13. новембра поднело је жалбу, оспоравајући законитост одлуке и овлашћење већа да затвори поступак. Затражено је и одлагање њеног спровођења до одлуке по жалби.
Истрага обухватала мучење и тајне затворе ЦИА
Истрага о Авганистану покренута је након вишегодишњег разматрања навода о ратним злочинима и злочинима против човечности почињеним током оружаног сукоба.
Тужилаштво је 2017. године затражило дозволу да испита злочине почињене на територији Авганистана, као и злочине повезане са сукобом који су могли бити почињени у другим државама потписницама Римског статута.
Међу наводима који су се односили на америчке снаге и ЦИА били су мучење затвореника, сурово и понижавајуће поступање, силовања и други облици сексуалног насиља.
Посебна пажња била је посвећена програму тајног притварања осумњичених за тероризам и објектима повезаним са ЦИА у европским земљама, укључујући Пољску, Румунију и Литванију.
Судије су 2019. године првобитно одбиле захтев за покретање истраге, али је Жалбено веће у марту 2020. поништило ту одлуку и одобрило истражни поступак.
Годину дана касније тужилаштво је најавило да ће приоритет дати злочинима талибана и Исламске државе – Хорасан, док су истражне активности у вези са америчким снагама потиснуте у други план.
Америчке санкције и критике одлуке
Вашингтон се годинама противи могућности да Међународни кривични суд истражује америчке држављане, позивајући се на чињеницу да Сједињене Државе нису чланица Римског статута.
Прва администрација Доналда Трампа увела је 2020. године санкције појединим званичницима суда, укључујући тадашњу главну тужитељку Фату Бенсуду. Санкције су касније укинуте, али су нове мере уведене након Трамповог повратка у Белу кућу.
Америчка администрација противи се и поступцима МКС-а против израелских званичника, а у октобру ове године објављене су додатне санкције усмерене на суд.
Одлука о затварању авганистанског предмета изазвала је критике организација за заштиту људских права. Хјуман рајтс воч је 17. новембра упозорио да би она могла додатно да отежа приступ правди жртвама злочина које су наводно починиле америчке и авганистанске владине снаге.
Директорка те организације за међународну правду Лиз Евенсон оценила је да одлука судија прети да продуби постојеће препреке за утврђивање одговорности за злочине почињене током дугогодишњег рата.
На одлуку је реаговао и руски војни блогер Борис Рожин, познат под псеудонимом Пуковник Касад, који је 18. новембра на платформи Лајвџурнал критиковао затварање истраге и повезао га са америчким политичким и економским притиском на суд.
Његова објава изазвала је и ироничне коментаре читалаца. Један од њих написао је да ће се сада истраживати „злочини Авганистанаца против америчких војника”, алудирајући на различит третман осумњичених у међународном правосуђу.
Ипак, није утврђено да су судије одлуку донеле по налогу Вашингтона. Затварање поступка не значи ни да су амерички војници и припадници ЦИА ослобођени одговорности, пошто суд није одлучивао о њиховој кривици или невиности.
Исход одлуке остаје предмет жалбеног поступка, док истраге у вези са злочинима талибана после августа 2021. године остају издвојене у посебном предмету.