00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
СПУТЊИК СПОРТ
07:00
30 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
16:00
30 мин
ДОК АНЂЕЛИ СПАВАЈУ
20:00
60 мин
СПУТЊИК СПОРТ
16:00
30 мин
ДОК АНЂЕЛИ СПАВАЈУ
17:00
60 мин
НОВИ СПУТЊИК ПОРЕДАК
20:00
60 мин
ЈучеДанас
На програму
Реемитери
Студио Б99,1 MHz, 100,8 MHz и 105,4 MHz
Радио Новости104,7 MHz FM
Остали реемитери
 - Sputnik Србија, 1920
СПОРТ
Вести и анализе са најзанимљивијих и најбитнијих спортских догађаја широм Србије и целог света.

Америка је одвукла још једног српског талента

© Фото : ФИБАМатија Лукић
Матија Лукић - Sputnik Србија, 1920, 18.11.2026
Пратите нас
Одлука младог српског кошаркаша Матије Лукића да каријеру настави на Универзитету Дјук још један је пример све већег утицаја америчке универзитетске кошарке на развој европских играча.
Захваљујући променама у систему финансирања студената спортиста, амерички универзитети постали су озбиљна конкуренција европским клубовима, који се суочавају са све већим потешкоћама да задрже таленте у чији су развој улагали.
Седамнаестогодишњи Лукић, који наступа за шпанску Сарагосу, одлучио је да од сезоне 2027/28 игра за Дјук, један од најуспешнијих програма америчке универзитетске кошарке. Српски кошаркаш привукао је пажњу наступима у млађим категоријама, посебно на Светском првенству за играче до 17 година, на којем је просечно бележио 16,1 поен, 4,4 скока и 2,4 асистенције.
Лукић је проглашен и за најкориснијег играча кампа „Basketball Without Borders Next Up“, а према проценама америчких скаута налази се међу најперспективнијим међународним кошаркашима своје генерације.
Његов избор Дјука део је ширег процеса у којем амерички универзитети све више пажње посвећују играчима који су кошаркашко образовање стекли у Европи. Програм који предводи Џон Шајер последњих година ангажовао је више талентованих кошаркаша из иностранства, међу којима су Каман Малуач, Даме Сар и Тајрис Проктор, док се међу новим међународним талентима налазе Лукић и Аустралијанац Лук Пол.
Таква стратегија представља промену у начину на који амерички универзитети формирају своје екипе. Иако су и раније ангажовали стране кошаркаше, финансијске могућности које данас имају омогућавају им да много успешније конкуришу европским професионалним клубовима.
Најзначајније промене повезане су са увођењем система који студентима спортистима омогућава зараду од коришћења сопственог имена, лика и комерцијалног идентитета, познатог као НИЛ. Додатно, нови прописи омогућили су америчким универзитетима да под одређеним условима директно издвајају део прихода за спортисте.
Тако је универзитетска кошарка, која је деценијама почивала на формално аматерском моделу, добила финансијске механизме који је све више приближавају професионалном спорту. Иако за стране студенте постоје одређена ограничења у погледу остваривања прихода, најбогатији универзитетски програми данас могу да понуде услове који су привлачни и кошаркашима из развијених европских система.
За европске клубове таква конкуренција представља озбиљан изазов, пре свега због начина на који је организован развој младих играча.
Клубови годинама улажу средства у тренере, инфраструктуру, такмичења млађих категорија и индивидуални рад са талентима, очекујући да ће најуспешнији међу њима временом постати чланови сениорских екипа. Међутим, све веће интересовање америчких универзитета отвара могућност да играчи напусте европске клубове управо у периоду када би требало да почну да добијају значајнију улогу у професионалној кошарци.
За разлику од класичних трансфера између професионалних клубова, прелазак у америчку универзитетску кошарку не обезбеђује увек одговарајућу накнаду за претходни развој играча. Последице зависе од његовог уговорног статуса и конкретних околности, али недостатак јединственог система обештећења представља један од главних проблема за европске клубове.
У таквим околностима долази до неравнотеже између оних који финансирају дугорочни развој младих кошаркаша и институција које добијају прилику да их ангажују у завршној фази њиховог преласка у сениорску конкуренцију.
Посебно је значајно што амерички универзитети више не привлаче искључиво играче који нису успели да пронађу одговарајућу улогу у европским професионалним клубовима. Све чешће интересовање показују за кошаркаше који се налазе међу најбољима у својим генерацијама и који би у наредним годинама могли да постану важни играчи европских такмичења.
Тако европски клубови ризикују да изгубе део најперспективнијих кошаркаша пре него што они уопште добију прилику да оставе значајнији траг у сениорској конкуренцији.
Овај процес могао би дугорочно да утиче и на квалитет европских националних првенстава, регионалних такмичења и Евролиге. Уколико већи број најталентованијих играча буде одлазио у Америку непосредно по завршетку јуниорског стажа, европски клубови мораће да проналазе нове начине за попуњавање својих састава и одржавање континуитета развоја.
Истовремено, не треба занемарити чињеницу да америчка универзитетска кошарка младим играчима може да понуди значајне предности. Квалитетни услови за тренинг, развијена инфраструктура, рад са стручњацима и могућност образовања представљају важне разлоге због којих се све више европских кошаркаша одлучује за такав пут.
Универзитети попут Дјука имају и значајну улогу у припреми играча за НБА лигу, што додатно утиче на одлуке младих кошаркаша и њихових породица.
Због тога проблем не треба посматрати кроз одлуке појединаца, већ кроз способност европског кошаркашког система да одговори на промењене услове.
Међународна кошаркашка федерација већ је препознала потребу да се уреди однос између америчке универзитетске кошарке и клубова који развијају младе играче. ФИБА је формирала стручну групу која се бави овим питањем, укључујући заштиту интереса развојних клубова, доступност кошаркаша националним репрезентацијама и могућности увођења одговарајућих механизама обештећења.
Међутим, проналажење решења није једноставно, јер подразумева усклађивање различитих спортских, економских и правних система, уз очување права играча да самостално одлучују о својој каријери.
За српску кошарку овај процес има посебан значај због традиционалног ослањања на рад са млађим категоријама. Домаћи клубови већ се суочавају са финансијски снажнијом конкуренцијом европских клубова, а амерички универзитети сада представљају додатну могућност за рани одлазак талентованих играча.
Лукићев случај није непосредан губитак за српску клупску кошарку, будући да се развија у Шпанији, али показује колико су се промениле могућности које стоје пред младим српским кошаркашима.
За репрезентацију Србије његов одлазак на Дјук не мора да представља негативну околност. Уколико настави да напредује и добије одговарајућу улогу, национални тим могао би да има користи од његовог развоја у америчкој универзитетској кошарци.
Међутим, интереси репрезентације и домаћих клубова нису увек исти. Док национални тим пре свега зависи од квалитета појединаца, без обзира на то где наступају, клубови морају да воде рачуна о економској одрживости развојних програма и могућности да задрже играче које су створили.
Управо због тога све веће присуство америчких универзитета на европском тржишту талената захтева озбиљнији одговор кошаркашких институција.
Одлазак Матије Лукића на Дјук може да буде важан корак у његовој каријери, али истовремено представља још један пример промене односа снага у развоју младих кошаркаша. Амерички универзитети добили су финансијске и организационе могућности да привлаче играче који су претходно пролазили кроз европске развојне системе, док европски клубови још немају јединствен и довољно ефикасан механизам заштите сопствених улагања.
Уколико се тај однос не уреди, европска кошарка могла би да се суочи са дугорочним слабљењем развојних програма и смањењем броја младих играча који из јуниорске конкуренције прелазе у њене професионалне лиге.
Због тога кључно питање више није зашто млади европски кошаркаши одлазе у Америку, већ како европски клубови могу да наставе да улажу у њихов развој у условима у којима све теже могу да их задрже.
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала