00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
СПУТЊИК СПОРТ
07:00
30 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
16:00
30 мин
ДОК АНЂЕЛИ СПАВАЈУ
20:00
60 мин
СПУТЊИК СПОРТ
16:00
30 мин
ДОК АНЂЕЛИ СПАВАЈУ
17:00
60 мин
НОВИ СПУТЊИК ПОРЕДАК
20:00
60 мин
ЈучеДанас
На програму
Реемитери
Студио Б99,1 MHz, 100,8 MHz и 105,4 MHz
Радио Новости104,7 MHz FM
Остали реемитери
 - Sputnik Србија, 1920
РУСИЈА
Најновије вести, анализе и занимљивости из Русије и Заједнице независних држава

Историјски сусрет у тренутку глобалних тензија: Могу ли Путин, Трамп и Си да отворе пут ка миру

© AP Photo / Iori SagisawaДоналд Трамп, Си Ђинпинг, Владимир Путин
Доналд Трамп, Си Ђинпинг, Владимир Путин - Sputnik Србија, 1920, 18.11.2026
Пратите нас
Сусрет Владимира Путина, Си Ђинпинга и Доналда Трампа у Кини представља историјски догађај, будући да се лидери трију највећих светских сила на највишем нивоу нису окупили за истим столом још од завршетка Хладног рата, истиче Дмитриј Дробницки, руски политиколог и стручњак за Америку.
Упркос дубоким геополитичким супротностима и различитим погледима на будућност међународног поретка, сам сусрет шаље важну поруку да дијалог између великих сила остаје могућ и неопходан, посебно у тренутку када свет суочава са ризиком од даље ескалације. Иако конкретни договори нису извесни, Дробницки истиче да је већ сама спремност лидера да разговарају о најважнијим глобалним питањима значајна.
„Јасно је да је овај сусрет симболички без преседана, јер се лидери толико моћних држава нису окупљали на таквом нивоу барем од краја Другог светског рата. Отуда су, заправо, и почеле све оне приче о томе да је ово готово ‘друга Јалта’. И заиста, лидери Русије, САД и Кине састају се први пут, Jасно је да овај сусрет, ма колико га пажљиво припремале експертске групе и дипломате све три земље, нажалост, неће много тога решити. Немогуће је замислити ситуацију у којој би лидери три велике силе на овом састанку решили горућа питања са којима се суочава човечанство - окончали ратове, разграничили сфере утицаја, зауставили озбиљне сукобе или натерали свет да се макар мало удаљи од опасне границе од неконтролисане ескалације, која може довести и до нуклеарног рата“, каже експерт.
Према његовим речима, чак и када би Трамп имао неограничену политичку моћ и пуну контролу над америчком политиком, дубоке разлике између великих сила биле би превелики залогај да се кључна међународна питања могла решити током једног сусрета.
Разлог томе су дубоке геополитичке супротности између великих сила, пре свега око Украјине, Тајвана и Блиског истока. Саговорник сматра да Русија, Кина и Иран ова питања доживљавају као виталне националне и безбедносне интересе, док Сједињене Државе нису спремне да се одрекну свог утицаја у тим регионима.
Чак и ако би Путин, Си и Трамп постигли неки важан договор, његово спровођење било би неизвесно због отпора америчког политичког естаблишмента. Према оцени Дробницког, Конгрес, институције и политичке структуре у САД не би нужно подржали Трампове договоре са Русијом и Кином, па би њихов практични ефекат могао да изостане.
„Зато је овај сусрет симболички веома важан, јер он показује да земље могу имати различита гледишта и различите приступе вођењу међународних послова, а поготово различите приступе уређењу сопственог унутрашњег живота. Па ипак, полазећи од сопствене одговорности и геополитичких интереса лидери ових земаља могу да се састају и разговарају о заиста важним питањима са којима се свет суочава и која заиста могу да доведу до неконтролисане ескалације“, сматра експерт.

Трамп жели мир, Европа наставак сукоба

Очекује се да ће Владимир Путин, Доналд Трамп и Си Ђинпинг у четвртак током сусрета на маргинама самита АПЕК-а у Шенџену разговарати о актуелној међународној ситуацији, могућностима за смањење глобалних тензија и унапређењу односа између водећих светских сила. Посебан акценат биће на међународним сукобима који све више угрожавају глобалну стабилност, као и на могућностима да сарадња трију сила допринесе њиховом превазилажењу. Очекује се и усаглашавање заједничког трилатералног саопштења након разговора.
Експерт сматра да би за стварно решавање ових криза било неопходно да Запад преиспита своју геополитичку улогу и смањи присуство у та три кључна жаришта, међу којима је Источна Европа. Према његовој оцени, Запад би морао да прихвати да више не може да контролише ове регионе и да уважи безбедносне и стратешке интересе Русије, Кине и Ирана.
„Тајван не може бити ‘помало кинески’. Украјина не може бити ‘помало у НАТО-у’, а Сједињене Државе не могу ‘помало да бомбардују’ Иран. Такав компромис овде није могућ. Неко мора да се повуче, а неко да победи. Дакле, неко мора да се повуче, а тај неко је Запад. Запад на овим преговорима представљају Сједињене Државе. Зато ће, наравно, о свему томе разговарати и размена мишљења је у том смислу веома корисна…”, оцењује Дробницки.
Експерт истиче да је Трамп искрено желео да се наметне као миротворац и оконча рат у Украјини, настојећи да промени америчку политику према Русији и повуче САД из сукоба. Међутим, у остваривању те намере наишао је на отпор америчког политичког естаблишмента и државног апарата, док Европу види као главног заговорника наставка конфронтације са Москвом. Према његовој оцени, управо су ти политички отпори онемогућили Трампа да оствари своје миротворне амбиције.
„Трамп је несумњиво, чим је започео други мандат и поново се уселио у Овални кабинет Беле куће, изјавио да жели да Сједињене Државе не учествују у хибридном рату против Русије, а самим тим ни у посредном сукобу, односно прокси-рату у Украјини. Његов максимални циљ био је да се тај сукоб одмах оконча. Минимални циљ био је да САД повуче из сукоба и остави Европу саму са тим проблемом, као и да престане да помаже и Украјини и Европи. Трамп је искрено желео да то учини. Међутим, да би се то спровело у дело било је неопходно натерати амерички државни апарат и политичку класу, односно естаблишмент да буду лојални том циљу и да се повинују Трамповој вољи. Он то није успео да учини и управо из тог разлога није донео никакво помирење“, наводи експерт.
Дробницки закључује да је Европа, предвођена Бриселом и европским политичким лидерима, преузела улогу главног заговорника наставка конфронтације са Русијом – до послењег Украјинца. Према његовим речима, европске земље за сада нису спремне да одустану од подршке Украјини и наставка сукоба, иако ће, пре или касније, бити принуђене да промене такав курс. Он сматра да ће то повлачење имати високу економску и социјалну цену, пре свега кроз даље погоршање животног стандарда европских грађана.
Помоћник председника Русије Јуриј Ушаков - Sputnik Србија, 1920, 18.11.2026
РУСИЈА
Ушаков: У Шенџену се дешава оно главно, тројица лидера ће имати о чему да разговарају
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала