https://sputnikportal.rs/20261118/putin-i-si-menjaju-svetski-poredak-istok-preuzima-primat-zapad-gubi-hegemoniju-rusija-olivera-ikodinovic-1205738460.html
Путин и Си мењају светски поредак: Исток преузима примат, Запад губи хегемонију
Путин и Си мењају светски поредак: Исток преузима примат, Запад губи хегемонију
Sputnik Србија
Сусрет Владимира Путина и Си Ђинпинга на самиту АПЕК-а у Шенџену, уз заједничко залагање за мир, стабилност и мултиполарни светски поредак, потврђује јачање... 18.11.2026, Sputnik Србија
2026-11-18T16:20+0100
2026-11-18T16:20+0100
2026-11-18T16:20+0100
русија
русија
русија – политика
анализе и мишљења
апек
владимир путин
си ђинпинг
кина
свет
русија – економија
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/0b/12/1205742221_0:0:3072:1728_1920x0_80_0_0_469fff9e907e6ef4f44268431cb69ec3.jpg
Он оцењује да се центар светске економске и политичке моћи неповратно помера ка Истоку, а да сарадња Москве и Пекинга, заснована на међусобном поверењу, расту трговинске размене и заједничким економским интересима, представља један од кључних ослонаца будућег мултиполарног поретка.Експерт наглашава да се Москва традиционално залаже за изградњу мултиполарног светског поретка, заснованог на равноправности држава и уважавању интереса свих учесника међународне заједнице, „без обзира на то да ли су они непријатељи Русије или не“.„Ти интереси морају бити формирани и изграђени не на рачун понижавања или колонизације других, као што је то био случај раније, због чега Запад данас покреће мноштво ратова, прибегава отмицама тамо где може, као што је био случај са председником Венецуеле Мадуром и све то са једним јединим циљем – да се ухвати за последњи вагон воза хегемоније Запада који одлази у прошлост“, наводи Кот.Саговорник Спутњика указује на тешкоће у вођењу дијалога са америчком администрацијом, оцењујући да Вашингтон и даље не прихвата промене у глобалним односима снага и успостављање новог светског поретка. Истиче несклад између америчких декларативних залагања за мир и њених конкретних поступака, који, према његовој оцени, не доприносе смиривању међународних тензија.Преко 200 милијарди долара трговинске разменеКот оцењује да је успостављање мултиполарног светског поретка неизбежан историјски процес, истичући да је „немогуће супротставити се изласку сунца“, односно зауставити промене у глобалним односима снага и додаје да правила новог међународног поретка још увек нису дефинисана. Као пример могућег модела будућих односа наводи сарадњу Русије и Кине, засновану на међусобном поштовању, уважавању националних интереса и проналажењу компромиса, уместо на сукобима и међусобном слабљењу. Изражава наду да би такав принцип сарадње могао да постане пример и другим државама широм света.„Јасно је да се кинеска привреда током последњих пола века развила у изузетно снажну и убедљиву економију и да од Кине има много тога да се научи. С друге стране, у Русији, која се обнавља након распада Совјетског Савеза, такође се формирају сопствени приоритети и сопствена привреда, са својим јаким странама. И међусобно не ратујемо, иако имамо огромну границу – чак би се могло рећи да је руско-кинеска граница једна од најдужих руских граница са суседним државама. Па ипак, то нас не спречава да сарађујемо и проналазимо заједничке интересе у различитим областима“, истакао је експерт.Кот истиче да је економска сарадња Русије и Кине, чија трговинска размена премашује 200 милијарди долара, од изузетног значаја за Москву, посебно у условима западних санкција и прекида бројних заједничких пројеката са западним земљама. Наглашава да је кинеска подршка Русији била веома важна у таквим околностима, али и да је сарадња обострана, будући да се и Кина суочава са притисцима Запада, док јој Русија пружа подршку кроз испоруке енергената и сарадњу у другим областима.Истиче да раст трговинске размене Русије и Кине има велики потенцијал за даље унапређење, чему доприносе и заједнички геополитички интереси, али и географска повезаност. Према његовим речима, државе које се суочавају са спољним притисцима морају јачати међусобну сарадњу, али и сачувати унутрашњу стабилност и национално јединство. Посебно наглашава да Русија и Кина морају избећи међусобне сукобе и унутрашње поделе, јер су управо јединство, отпорност и очување сопствених вредности кључни за њихов опстанак и даљи развој у измењеним међународним околностима.Путин и Си више од 40 пута за истим столомКот истиче да чињеница да су се Владимир Путин и Си Ђинпинг састали више од 40 пута сведочи о континуитету политичког дијалога и значају личног односа и поверења двојице лидера за развој руско-кинеских односа.Оцењује да ће њихови сусрети допринети даљем учвршћивању стратешког партнерства и покретању нових заједничких пројеката, пре свега у области енергетике, технологије и индустрије. Наглашава да се сарадња двеју земаља заснива на узајамном поштовању, доследном испуњавању договора и обостраним економским интересима, а не на безусловном савезништву. Истовремено, указује на значај очувања националног идентитета, унутрашње стабилности и самосталности, као предуслова за јачање позиција Русије и Кине у међународним односима.Истиче да Русија и Кина не треба да очекују да ће други решавати њихове проблеме, већ да морају самостално јачати своје капацитете, ослањајући се на сопствене ресурсе, национално јединство, традиционалне вредности и патриотизам. Према његовој оцени, очување идентитета и унутрашње снаге од кључног је значаја не само за даљи развој двеју држава већ и за очување њиховог међународног угледа и поверења партнера и савезника.
https://sputnikportal.rs/20261023/sastanak-putina-sija-i-tramp-treba-da-spreci-pakao-ali-nije-obavezno---jalta-rusija-olivera-ikodinovic-1204863701.html
кина
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Оливера Икодиновић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Оливера Икодиновић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/0b/12/1205742221_165:0:2896:2048_1920x0_80_0_0_48f04b22a4e9178f8c92862310eed768.jpgSputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Оливера Икодиновић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
русија, русија – политика, анализе и мишљења, апек, владимир путин, си ђинпинг, кина, свет, русија – економија, свет – политика, свет – економија, мултиполарни свет, запад
русија, русија – политика, анализе и мишљења, апек, владимир путин, си ђинпинг, кина, свет, русија – економија, свет – политика, свет – економија, мултиполарни свет, запад
Путин и Си мењају светски поредак: Исток преузима примат, Запад губи хегемонију
Сусрет Владимира Путина и Си Ђинпинга на самиту АПЕК-а у Шенџену, уз заједничко залагање за мир, стабилност и мултиполарни светски поредак, потврђује јачање руско-кинеског стратешког партнерства у тренутку великих геополитичких промена, каже руски експерт Јуриј Кот.
Он оцењује да се центар светске економске и политичке моћи неповратно помера ка Истоку, а да
сарадња Москве и Пекинга, заснована на међусобном поверењу, расту трговинске размене и заједничким економским интересима, представља један од кључних ослонаца будућег мултиполарног поретка.
„Пре свега, Владимир Путин, уз подршку домаћина Си Ђинпинга, својим деловањем демонстрира могућност просперитета и одрживог мултиполарног светског поретка, у којем се уважавају интереси и могућности свих страна. То представља алтернативу униполарном свету који промовише Запад. Путин је нагласио да се главнина данашњег експлозивног развоја привреда и држава преселила са Запада, из Европе, на Исток, у Азију. Овде су технологије, овде су ресурси, овде је жеља да се живи и напредује, а не да се тавори у положају колоније, како то Запад предлаже“, каже Кот.
Експерт наглашава да се Москва традиционално залаже за изградњу мултиполарног светског поретка, заснованог на равноправности држава и уважавању интереса свих учесника међународне заједнице, „без обзира на то да ли су они непријатељи Русије или не“.
„Ти интереси морају бити формирани и изграђени не на рачун понижавања или колонизације других, као што је то био случај раније, због чега Запад данас покреће мноштво ратова, прибегава отмицама тамо где може, као што је био случај са председником Венецуеле Мадуром и све то са једним јединим циљем – да се ухвати за последњи вагон воза хегемоније Запада који одлази у прошлост“, наводи Кот.
Саговорник Спутњика указује на тешкоће у вођењу дијалога са америчком администрацијом, оцењујући да Вашингтон и даље не прихвата промене у глобалним односима снага и успостављање новог светског поретка. Истиче несклад између америчких декларативних залагања за мир и њених конкретних поступака, који, према његовој оцени, не доприносе смиривању међународних тензија.
Преко 200 милијарди долара трговинске размене
Кот оцењује да је успостављање мултиполарног светског поретка неизбежан историјски процес, истичући да је „немогуће супротставити се изласку сунца“, односно зауставити промене у глобалним односима снага и додаје да
правила новог међународног поретка још увек нису дефинисана.
Као пример могућег модела будућих односа наводи сарадњу Русије и Кине, засновану на међусобном поштовању, уважавању националних интереса и проналажењу компромиса, уместо на сукобима и међусобном слабљењу. Изражава наду да би такав принцип сарадње могао да постане пример и другим државама широм света.
„Јасно је да се кинеска привреда током последњих пола века развила у изузетно снажну и убедљиву економију и да од Кине има много тога да се научи. С друге стране, у Русији, која се обнавља након распада Совјетског Савеза, такође се формирају сопствени приоритети и сопствена привреда, са својим јаким странама. И међусобно не ратујемо, иако имамо огромну границу – чак би се могло рећи да је руско-кинеска граница једна од најдужих руских граница са суседним државама. Па ипак, то нас не спречава да сарађујемо и проналазимо заједничке интересе у различитим областима“, истакао је експерт.
Кот истиче да је економска сарадња Русије и Кине, чија трговинска размена премашује 200 милијарди долара, од изузетног значаја за Москву, посебно у условима западних санкција и прекида бројних заједничких пројеката са западним земљама. Наглашава да је кинеска подршка Русији била веома важна у таквим околностима, али и да је сарадња обострана, будући да се и Кина суочава са притисцима Запада, док јој Русија пружа подршку кроз испоруке енергената и сарадњу у другим областима.
Истиче да раст трговинске размене Русије и Кине има велики потенцијал за даље унапређење, чему доприносе и заједнички геополитички интереси, али и географска повезаност. Према његовим речима, државе које се суочавају са спољним притисцима морају јачати међусобну сарадњу, али и сачувати унутрашњу стабилност и национално јединство. Посебно наглашава да Русија и Кина морају избећи међусобне сукобе и унутрашње поделе, јер су управо јединство, отпорност и очување сопствених вредности кључни за њихов опстанак и даљи развој у измењеним међународним околностима.
Путин и Си више од 40 пута за истим столом
Кот истиче да чињеница да су се Владимир Путин и Си Ђинпинг састали више од 40 пута сведочи о континуитету политичког дијалога и значају личног односа и поверења двојице лидера за развој руско-кинеских односа.
Оцењује да ће њихови сусрети допринети даљем учвршћивању стратешког партнерства и покретању нових заједничких пројеката, пре свега у области енергетике, технологије и индустрије. Наглашава да се
сарадња двеју земаља заснива на узајамном поштовању, доследном испуњавању договора и обостраним економским интересима, а не на безусловном савезништву. Истовремено, указује на
значај очувања националног идентитета, унутрашње стабилности и самосталности, као предуслова за јачање позиција Русије и Кине у међународним односима.
„Пролазимо кроз веома сложен период, којем треба приступити, можда, мање емоционално и треба разумети да ово искушење морамо да прођемо достојанствено. И Кина и Русија морају да прођу кроз овај период и из њега изађу јаче. Не ослабљене, како би Запад желео, већ напротив – ојачане“, каже Кот.
Истиче да Русија и Кина не треба да очекују да ће други решавати њихове проблеме, већ да морају самостално јачати своје капацитете, ослањајући се на сопствене ресурсе, национално јединство, традиционалне вредности и патриотизам. Према његовој оцени, очување идентитета и унутрашње снаге од кључног је значаја не само за даљи развој двеју држава већ и за очување њиховог међународног угледа и поверења партнера и савезника.