00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
СПУТЊИК СПОРТ
07:00
30 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
16:00
30 мин
ДОК АНЂЕЛИ СПАВАЈУ
20:00
60 мин
СПУТЊИК СПОРТ
Крај агоније зване Лига нација
16:00
30 мин
ДОК АНЂЕЛИ СПАВАЈУ
Симонида Милојковић: Путовање ка Богу
17:00
60 мин
ЈучеДанас
На програму
Реемитери
Студио Б99,1 MHz, 100,8 MHz и 105,4 MHz
Радио Новости104,7 MHz FM
Остали реемитери
 - Sputnik Србија, 1920
РУСИЈА
Најновије вести, анализе и занимљивости из Русије и Заједнице независних држава

Путин обишао изложбу научних достигнућа руско-кинеског универзитета у Шенџену

© Sputnik / Sergey Bobylev / Уђи у базу фотографијаВладимир Путин
Владимир Путин - Sputnik Србија, 1920, 18.11.2026
Пратите нас
Председник Русије Владимир Путин обишао је изложбу достигнућа заједничког универзитета Московског државног универзитета „М. В. Ломоносов“ и Пекиншког политехничког института у Шенџену, где су му представљена научна и технолошка достигнућа, као и аутономни робот са уметнутом вештачком интелигенцијом намењен обављању практичних задатака.
Председничка лимузина „аурус“ стигла је испред главне зграде универзитета, чија архитектура подсећа на стил московског Московског државног универзитета. Путина су у главној згради дочекали министар образовања Народне Републике Кине Хуаи Ђинпенг и секретар партијског комитета заједничког универзитета МГУ-ППИ Ван Жуђин.
У пратњи потпредседника Владе Русије Татјане Голикове и Дмитрија Чернишенка, као и министра науке и високог образовања Валерија Фаљкова, руски председник обишао је изложбу достигнућа универзитета. У улози водича били су ректор универзитета МГУ-ППИ Денг Фанг и први проректор Сергеј Иванченко.
Председник Русије одржао је говор пред студентима и професорима, а неколико стотина студената и професора универзитета, као и учесника међународне конференције „Руски језик и књижевност у Кини“, присуствовало је овом кратком предавању.
Путин је честитао студентима и професорима заједничког универзитета Московског државног универзитета „М. В. Ломоносов“ и Пекиншког политехничког института десетогодишњицу оснивања ове образовне установе.
„Најважније је то што је заједнички универзитет већ постао прави предводник билатералне сарадње у области образовања, објединио најбоље традиције високог образовања Русије и Кине и с правом стекао широко међународно признање и велики углед“, рекао је Путин у обраћању студентима и професорима универзитета.
Више од 60.000 кинеских студената студира на руским универзитетима, док је 20.000 руских држављана одлучило да се школује у Кини, прецизирао је руски лидер.
Он је приметио да руски језик постаје све популарнији за учење у Кини. Број Руса који уче кинески језик расте из године у годину и сада премашује 100.000, додао је Путин.
„Научно-образовна сарадња заузима једно од приоритетних места у развоју целокупних руско-кинеских односа, свеобухватног партнерства и стратешке сарадње“, истакао је Путин.
Он је подсетио да је у октобру 2026. године у Санкт Петербургу, након састанка председника влада Русије и Кине, потписан споразум о оснивању Руско-кинеског института за минералне сировине.

„Са руске стране у овом пројекту учествоваће Санктпетербуршки рударски универзитет. Желим да вас уверим да је то потпуно објективна чињеница – Рударски универзитет у Санкт Петербургу једна је од најбољих високошколских установа те врсте, односно специјализованих универзитета у свету“, истакао је Путин.

О достигнућима

Факултет наука о материјалима и руско-кинеска заједничка лабораторија за наноструктуриране оптоелектронске функционалне материјале и уређаје представили су председнику пикселску ћелију дисплеја засновану на квантним тачкама, са управљањем бојом путем фреквенције. Реч је о новој технологији која омогућава континуирано и реверзибилно подешавање боје светлосног зрачења у зависности од фреквенције електричног сигнала.
Применом ове технологије створен је компактни систем пиксела за дисплеје у пуној боји. Теоријска густина пиксела повећана је за око 50 одсто, док је број управљачких кола смањен за око трећину. Ово отвара нове могућности за развој дисплеја ултрависоке резолуције и уређаја за проширену и виртуелну стварност (AR/VR). Ово достигнуће награђено је Признањем за иновативна достигнућа у научним истраживањима на 27. Кинеском међународном сајму високих технологија и научних достигнућа.
Још један пројекат представио је Факултет наука о материјалима. Како би решили проблеме захтевне обраде делова сложених облика од легура титана, ниског степена искоришћености материјала и високих трошкова производње, истраживачки тим је у сарадњи са компанијом „Шенџен Ајлиђија материјалс технолоџи“ развио кључну технологију бризгања металног праха.
Ова технологија омогућава контролу садржаја нечистоћа, димензијске прецизности, сабијања током синтеровања, као и микроструктуре и својстава материјала. Захваљујући њој могућа је серијска производња лаких, чврстих и прецизних делова од легура титана. Развој је већ примењен у индустријској производњи, а делови произведени овом технологијом користе се у паметним носивим уређајима компанија „Хуавеи“, „Сјаоми“ и других брендова.
Исти факултет представио је и још једно достигнуће – катодни материјал на бази композитног натријум-гвожђе-фосфата и натријум-јонску батерију са меканим кућиштем. Истраживачки тим развио је материјал НФПП, који се синтерује за свега неколико минута, чиме се значајно смањује потрошња енергије током тог процеса. Батерије са меканим кућиштем (pouch cells), произведене на бази овог материјала, имају век трајања дужи од 5.000 циклуса при брзини од 10C и велики комерцијални потенцијал за примену у електричним возилима, дроновима, роботици и сродним областима, укључујући рад у условима екстремно ниских температура.
Ректор универзитета Денг Фанг представио је и аутономног вишенаменског робота са уметнутом вештачком интелигенцијом. Студенти су активирали робота који је неспретним покретима почео да слаже мајицу. Творци су објаснили да је реч о платформи која може имати различите намене. Представљени модел замишљен је као својеврсни кућни помоћник, али његова интелигенција и покрети још нису довољно усавршени да би, на пример, могао да пронађе два иста пара чарапа у корпи са вешом.
Развој инфраструктуре универзитета и његово функционисање финансирају се из градског буџета и прихода остварених пружањем образовних и других услуга.
Универзитет има 10 факултета: биолошки, географски, инжењерски, рачунарске математике и кибернетике, наука о материјалима, менаџмента, физичко-математички, филолошки, хемијски и економски. Осим тога, у оквиру универзитета делује пет центара: за евроазијска истраживања, упоредно право, уметност, кинески језик и руски језик. Реализује се 58 образовних програма из широког спектра области, међу којима је 20 основних академских студија, 16 мастер програма и 22 докторска програма.
Почетком академске 2025/2026. године на универзитету МГУ-ППИ студирало је више од 4.500 студената, међу којима око 4.000 из Кине и 500 из Русије и других земаља. Око 88 одсто дипломираних студената основних академских студија запослило се или уписало мастер студије.
Наставно-научни кадар универзитета чини 674 запослених. Међу професорима, предавачима и научним сарадницима налазе се држављани Русије, Белорусије, Пакистана, Индије, Аустралије, Велике Британије, Канаде, Уганде, Руанде, Јужне Кореје, Малезије, Грчке, Словачке и Сједињених Америчких Држава. У саставу универзитета налази се и 15 академика Руске академије наука, четири канадска академика и један кинески академик.
Председник Управног одбора заједничког универзитета је потпредседник Руске академије наука, академик Степан Николајевич Калмиков.
Погледајте и:
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала