https://sputnikportal.rs/20261118/raspad-polarnog-vrtloga-sta-nas-ocekuje-ove-zime-1205741056.html
Распад поларног вртлога: Шта нас очекује ове зиме?
Распад поларног вртлога: Шта нас очекује ове зиме?
Sputnik Србија
Поларни вртлог је огроман систем хладног ваздуха и снажних ветрова који кружи око Северног пола, на висини од 10 до 50 километара. Док је стабилан, задржава... 18.11.2026, Sputnik Србија
2026-11-18T23:00+0100
2026-11-18T23:00+0100
2026-11-18T23:00+0100
наука и технологија
друштво
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/0b/12/1205741513_0:104:2048:1256_1920x0_80_0_0_1884fb90bf37c782db694dc3931419c4.png
Ове године догодио се изузетно рани поремећај. Западни ветрови који иначе круже око Арктика променили су смер, што је најранији такав случај од почетка мерења 1958. године. Слични догађаји забележени су 1968. и 2025. године.Научници овај догађај сматрају необичним, али још не могу поуздано да предвиде његове последице.Како долази до поремећаја?Један од главних узрока је нагло загревање стратосфере, при чему температура изнад Арктика порасте за само неколико дана. То слаби западне ветрове и може да помери, деформише или подели поларни вртлог.Последично се мења и млазна струја у атмосфери, која раздваја хладан арктички од топлијег јужног ваздуха. Такве промене могу омогућити продор хладног ваздуха према југу, а њихови ефекти на тлу понекад се осете тек после недељу или две.Овакви поремећаји најчешћи су у јануару и фебруару, због чега је овогодишњи рани почетак посебно занимљив.Могући фактори су снажан ел нињо, који мења атмосферске обрасце, као и неуобичајено топао океан северно од Скандинавије и западне Русије. Смањење морског леда на том подручју омогућава океану да ослобађа више топлоте у атмосферу и потенцијално утиче на стабилност вртлога.Да ли нас очекује изузетно хладна зима?Не нужно. Слабљење поларног вртлога повећава могућност продора хладног ваздуха према југу, али не гарантује оштру зиму у целој Европи.Истраживања показују да после приближно две трећине случајева наглог загревања стратосфере у северној и северозападној Европи следе хладнији и сувљи услови од уобичајених.Слични поремећаји допринели су чувеном европском хладном таласу „Звер са истока“ 2018. године, као и разорном леденом таласу у Тексасу 2021. године.Овогодишњи поремећај могао би повећати могућност снега и захлађења у наредним недељама. Ипак, будући да се догодио рано, арктички ваздух још није достигао најниже зимске температуре. Могуће је и ново загревање стратосфере током зиме, што би додатно променило временске прилике.Осим хладноће, поремећај може донети и сушније време у северним областима, што би отежало обнављање залиха воде после претходног сушног и врелог лета.За сада нема јасних доказа да су климатске промене директно утицале на овај поремећај. Иако нека истраживања указују на могућу везу између загревања Арктика и нестабилности поларног вртлога, научници још увек истражују ту повезаност.Погледајте и:
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/0b/12/1205741513_118:0:1931:1360_1920x0_80_0_0_1ad4c54e6aec201c26b9d12a66e0890f.pngSputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
друштво
Распад поларног вртлога: Шта нас очекује ове зиме?
Поларни вртлог је огроман систем хладног ваздуха и снажних ветрова који кружи око Северног пола, на висини од 10 до 50 километара. Док је стабилан, задржава хладан арктички ваздух на северу. Када ослаби или промени смер, хладноћа може продрети далеко на југ, до Европе, Северне Америке и Азије.
Ове године догодио се изузетно рани поремећај. Западни ветрови који иначе круже око Арктика променили су смер, што је најранији такав случај од почетка мерења 1958. године. Слични догађаји забележени су 1968. и 2025. године.
Научници овај догађај сматрају необичним, али још не могу поуздано да предвиде његове последице.
Како долази до поремећаја?
Један од главних узрока је нагло загревање стратосфере, при чему температура изнад Арктика порасте за само неколико дана. То слаби западне ветрове и може да помери, деформише или подели поларни вртлог.
Последично се мења и млазна струја у атмосфери, која раздваја хладан арктички од топлијег јужног ваздуха. Такве промене могу омогућити продор хладног ваздуха према југу, а њихови ефекти на тлу понекад се осете тек после недељу или две.
Овакви поремећаји најчешћи су у јануару и фебруару, због чега је овогодишњи рани почетак посебно занимљив.
Могући фактори су снажан ел нињо, који мења атмосферске обрасце, као и неуобичајено топао океан северно од Скандинавије и западне Русије. Смањење морског леда на том подручју омогућава океану да ослобађа више топлоте у атмосферу и потенцијално утиче на стабилност вртлога.
Да ли нас очекује изузетно хладна зима?
Не нужно. Слабљење поларног вртлога повећава могућност продора хладног ваздуха према југу, али не гарантује оштру зиму у целој Европи.
Истраживања показују да после приближно две трећине случајева наглог загревања стратосфере у северној и северозападној Европи следе хладнији и сувљи услови од уобичајених.
Слични поремећаји допринели су чувеном европском хладном таласу „Звер са истока“ 2018. године, као и разорном леденом таласу у Тексасу 2021. године.
Овогодишњи поремећај могао би повећати могућност снега и захлађења у наредним недељама. Ипак, будући да се догодио рано, арктички ваздух још није достигао најниже зимске температуре. Могуће је и ново загревање стратосфере током зиме, што би додатно променило временске прилике.
Осим хладноће, поремећај може донети и сушније време у северним областима, што би отежало обнављање залиха воде после претходног сушног и врелог лета.
За сада нема јасних доказа да су климатске промене директно утицале на овај поремећај. Иако нека истраживања указују на могућу везу између загревања Арктика и нестабилности поларног вртлога, научници још увек истражују ту повезаност.