00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
СПУТЊИК СПОРТ
07:00
30 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
16:00
30 мин
ДОК АНЂЕЛИ СПАВАЈУ
20:00
60 мин
СПУТЊИК СПОРТ
16:00
30 мин
ДОК АНЂЕЛИ СПАВАЈУ
17:00
60 мин
НОВИ СПУТЊИК ПОРЕДАК
20:00
60 мин
ВЕСТИ (реприза)
руски и кинески лидери мењају светски поредак, исток преузима примат, Запад губи хегемонију, кажу стручњаци
21:30
30 мин
ЈучеДанас
На програму
Реемитери
Студио Б99,1 MHz, 100,8 MHz и 105,4 MHz
Радио Новости104,7 MHz FM
Остали реемитери
 - Sputnik Србија, 1920
СВЕТ
Најновије вести из света

Руковање за цео свет: Тежиште моћи помера се на исток - Европа остаје на маргини

© Sergey Bobylev / Уђи у базу фотографијаПредседник Русије Владимир Путин и кинески председник Си Ђинпинг
Председник Русије Владимир Путин и кинески председник Си Ђинпинг - Sputnik Србија, 1920, 18.11.2026
Пратите нас
Партнерство Русије и Кине постаје један од кључних стабилизатора међународних односа, а модел сарадње који су две земље развијале током претходних деценија могао би да се прошири на читав азијско-пацифички простор. Док се тежиште светске економске и политичке динамике помера ка Азији, Европа остаје на маргини.
Сусрет Владимира Путина и Си Ђинпинга у Шенџену показао је да Москва и Пекинг своје односе више не посматрају само кроз призму билатералне сарадње, већ и као основу ширег међународног повезивања. У средишту њихових порука били су мир, стабилност и заједнички развој, а значај састанка превазилази непосредне интересе две државе, јер се одвија у тренутку када се у азијско-пацифичком региону траже нови облици сарадње, оцењује дописник кинеских медија из Србије, Бранко Жујовић.
„Рекао бих да је најважнија порука оно што је заправо Владимир Путин рекао, а то је да су АПЕК-у, да су Кини и Русији потребни мир и стабилност, односно напредак. Дакле, сада партнерство Русије и Кине можемо да посматрамо и као један додатни, а у перспективи кључни стабилизатор односа унутар самог АПЕК-а“, истиче наш саговорник.

Руско-кинески модел као пример за Азију

Искуство Москве и Пекинга, сматра Жујовић, показује да је могуће градити дугорочну сарадњу и у условима великих међународних притисака. Током претходних двадесетак година две земље развијале су економску размену и политичке односе, истовремено доприносећи стабилности евроазијског простора. Сада би тај приступ могао да добије ширу димензију и послужи као пример другим државама азијско-пацифичког региона.
Посебно је значајно што се поруке о сарадњи не могу посматрати само кроз оно што су Путин и Си изговорили током сусрета. Жујовић указује и на текст кинеског председника објављен почетком недеље, у којем је, како каже, наглашена потреба да се азијско-пацифичка сарадња врати својим изворним вредностима.
„Оно кроз шта су прошли односи Русије и Кине током 20 година, један напредак економске сарадње, стабилност која је унета у евроазијски простор упркос великим изазовима, сада се пресликава на азијско-пацифичку сарадњу. Тај међусобни однос за две веома значајне земље напросто представља пример којим би читав АПЕК, читава азијско-пацифичка сарадња требало да иде“, објашњава Жујовић.
У том контексту, Сијева порука о враћању изворним вредностима АПЕК-а добија додатну тежину. Реч је о приступу у којем би економска повезаност, међусобно поштовање и стабилност имали предност у односу на политичка условљавања и сукобе.
Према Жујовићевом мишљењу, руско-кинеско партнерство је једна од осовина мултиполарног света, јер је, како каже, управо оно отворило простор за другачије односе међу државама.
„Управо је једно далековидо руско-кинеско партнерство, зачето у функционалном смислу практично пре четврт века, утрло је пут ка мултиполарном свету и утрло пут ка томе да се данас у Шенжену разговара о стабилности и сарадњи, а не о политичким сукобима, условљавањима, нападима, једној деструкцији. Мислим да је стратешко партнерство Русије и Кине заправо осовина таквог једног приступа“, каже он.

Европа посматра померање тежишта ка Азији

И док Москва и Пекинг развијају партнерство и настоје да свој приступ прошире на шири регион, Европа, према Жујовићевој оцени, нема упоредиву улогу у обликовању нових међународних односа. Економска, технолошка и политичка динамика све више се помера ка Азији, док Европска унија остаје изван главних процеса који одређују будућност тог простора.
„Ми живимо у Европи, не живимо у ЕУ, али претпостављам да је утисак исти, били у Београду, Суботици или у Бриселу или Паризу, а то је да је Европа, а са њом и ЕУ, заправо на зачељу, на потпуној маргини“, категоричан је Жујовић.
Он указује да Европа географски не припада азијско-пацифичком простору, али да би промене које се тамо одвијају могле дугорочно да утичу и на њен положај у свету. Према његовим речима, управо је то један од разлога због којих европске државе не би требало да занемаре процесе који се одвијају у Азији.
„Са позиције Европе можемо само немоћно да посматрамо како се економска, технолошка, па рекао бих, имајући у виду ово што су причали о партнерству Русије и Кине, и политичка динамика заправо сели на источни евроазијски простор, дакле подручје источне Азије, и пресликава се на читав азијско-пацифички регион. Мислим да ми у овом тренутку, посматрајући из Европе, на томе можемо само да завидимо“, каже саговорник.

Очекивања од сусрета Путина, Сија и Трампа

Састанак Путина и Сија одржава се уочи сусрета са Доналдом Трампом, од којег се у међународној јавности очекују значајни помаци. Ипак, Жујовић упозорава да не би требало занемарити дугорочнији значај процеса који се већ одвијају у азијско-пацифичком региону.
Према његовој оцени, важније од једног сусрета великих сила јесте то што се постепено афирмише приступ заснован на обострано корисној сарадњи, међусобном поштовању и очувању стабилности као предуслову развоја.
„Мислим да се тај тројни састанак заправо више ишчекује него било шта друго, а чини се да свет у овом тренутку мало и претерано очекује од тог састанка. Али чини ми се да кинески приступ обострано корисној сарадњи, међусобном поштовању и неопходности одржања стабилности ради развоја сасвим сигурно претеже и постаје универзални поглед“, закључује Жујовић.
Председник Русије Владимир Путин и кинески председник Си Ђинпинг - Sputnik Србија, 1920, 18.11.2026
РУСИЈА
Путин са Сијем: Москва и Пекинг се залажу за обликовање праведнијег, мултиполарног светског поретка
Кинески председник Си Ђинпинг  - Sputnik Србија, 1920, 18.11.2026
РУСИЈА
Си: Односи Кине и Русије стабилизују турбулентну ситуацију у свету
Погледајте и:
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала