Још један корак ка глобалном миру: Шта је показао сусрет Путина, Трампа и Сија

© AP Photo / Maxim Shemetov
Пратите нас
Сусрет Владимира Путина, Си Ђинпинга и Доналда Трампа могао би да буде почетак стварања новог светског поретка, заснованог на договору великих сила, уместо једностране доминације Запада. Састанак је важан корак ка успостављању глобалног мира, док би европска политика конфронтације са Русијом могла додатно да изолује Брисел на међународној сцени.
Овако политиколог Александар Павић и гостујући професор на Московском државном институту за међународне односе (МГИМО) Стеван Гајић оцењују састанак лидера три највеће светске силе на маргинама самита АПЕК-а у Шенџену.
Механизам за превазилажење криза
За превазилажење садашње међународне кризе неопходно jeуспоставити механизам у којем би највеће светске силе, упркос различитим интересима, постигле договор о границама међусобног супротстављања, оцењује Гајић.
„Већ годинама говорим да је једини начин да се превазиђе тренутна светска криза, односно практично глобални рат, који само можда тако није назван, јесте да се створи нешто налик на такозвани ’концерт великих сила’, по узору на Бечки конгрес 1814–1815. године, после победе европске коалиције над Наполеоном“, каже он.
Он подсећа да је тада успостављен систем односа међу великим силама чији је циљ био спречавање нових великих европских ратова и додаје да би сличан договор данас могао да допринесе обуздавању глобалних сукоба.
Павић, пак, сусрет у Шенџену види као почетак преформатирања међународних односа и упозорава да је нови светски поредак тек у настајању јер за њега, како каже, још увек не постоји глобални консензус. Оно што је најближе консензусу на глобалном нивоу је управо консензус између Русије, САД и Кине. Ипак, састанак има велики значај с обзиром да се први пут дешава да су се лидери три највеће светске силе окупили за истим столом.
„Ово је стварно преседан и ово јесу три водеће силе света. И сигуран сам да ће сва три лидера схватити да је и у њиховом личном интересу и у интересу њихових земаља да се настави у оваквом тону и да управо из овога произађе неки нови светски поредак, стабилнији од овога који је сада на сцени“, истиче Павић.
Једна од важних порука скупа била је и наглашавање потребе за реформом УН. Гајић сматра да је међународно право озбиљно нарушено и да је неопходно обновити легитимитет светске организације – добро је што су тројица лидера ову потребу препознали.
Говорећи о могућности да сусрет означи заокрет у америчкој политици према Русији и Кини, Гајић упозорава да не треба очекивати потпуно усаглашавање интереса три државе.
„Све те три силе имају своје интересе и ти интереси никада неће моћи да буду у потпуности међусобно усклађени. Али оно што могу јесте да оквирно направе такав договор да и њихови сукоби не излазе изван оквира контроле, односно да не задиру превише једни другима у интересе, како не би били угрожени свет и мир, као и глобална економија“, објашњава Гајић.
Сада је теже бити онај који не жели мир
Павић посебно значајним сматра то што је Путин јавно изразио уверење да је Доналд Трамп искрено посвећен постизању мира у Украјини. Према његовој оцени, амерички председник суочава се са снажним отпором унутар сопствене земље, али и са притисцима европских савезника.
Према његовом мишљењу, сусрет у Шенџену створио је атмосферу која отежава деловање политичких снага које се противе мировном решењу тренутних светских криза, посебно решењу украјинског конфликта.
„Очигледно је да је сада теже бити тај који не жели мир када лидери три најмоћније земље света кажу да желе мир и да су заинтересовани за мир. Тако да, ако се буде наставило у овом тону и ако се наставе састанци и ако се буде водио јавни дијалог у коме би се видело да су Москва, Пекинг и Вашингтон на истим таласним дужинама или да координирано раде на постизању мира у Украјини, ЕУ и Велика Британија наћи ће се изоловане на светској сцени, што отежава њихову ратнохушкачку политику и отежава свим снагама које су за наставак рата у Украјини. Сам овај догађај је већ прилично крупан допринос неком мировном решењу у Украјини“, каже Павић.
ЕУ у изолацији
Оба наша саговорника нарочито истичу чињеницу да ће самит тројице лидера посебно утицати на ЕУ као, како Гајић каже, тренутно најратоборнији део света. Носиоци такве политике су, додаје он, Немачка, Француска, балтичке државе, али и Велика Британија.
„Овај сусрет је сигнал Европи да се дозове памети. Мислим да се то неће догодити, да ће Европа наставити, односно да ће садашња европска елита наставити да срља ка рату, али се надам да ће сусрет изазвати додатни притисак унутар европских земаља, посебно унутар оних најратоборнијих попут Немачке и Велике Британије, да са тог пута скрене“, наводи он.
Павић сматра да се Европска унија сама удаљила од могућности да учествује у обликовању нових међународних односа, јер је својим односом према Русији и украјинском сукобу изгубила простор за конструктивну улогу. ЕУ је себе покушала да наметне као морални ауторитет и у томе није успела, а њена политика је доживела пораз.
„Мислим да је сада блага паника у коридорима Брисела, Лондона, Берлина и Париза и да ће сада они све више бити у дефанзиви ако се буде наставио овај темпо и тон који су постављени између Беле куће, Кремља и Пекинга. Али, опет је све то позитивно, зато што, што ЕУ буде деструктивније наставила да ради по питању Украјине, биће све изолованија, јер ће бити све јасније да је она главна препрека миру. У сваком случају, ово је нешто што никако није дочекано са задовољством у европским престоницама“, констатује Павић.
Такво стање је жалосно, али је тако, с обзиром да се ЕУ и даље представља као најуспешнији мировни пројекат у светској историји. Међутим, испоставља се да је управо формат из Шенџена нешто што може да донесе мир свету, закључује Павић.
Погледајте и:



