00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
СПУТЊИК СПОРТ
16:00
30 мин
ДОК АНЂЕЛИ СПАВАЈУ
17:00
60 мин
НОВИ СПУТЊИК ПОРЕДАК
20:00
60 мин
ВЕСТИ
06:30
30 мин
ЕНЕРГИЈА СПУТЊИКА
Уместо буџета привремено финансирање државе, на шта новац неће моћи да буде трошен
16:00
30 мин
ВЕСТИ (реприза)
Путин, Трамп и Си: Нуклеарни рат никада не сме бити покренут
16:30
30 мин
НОВИ СПУТЊИК ПОРЕДАК
Брисел у потрази за суперхеројем
17:00
60 мин
On air
18:00
30 мин
On air
18:30
30 мин
ЈучеДанас
На програму
Реемитери
Студио Б99,1 MHz, 100,8 MHz и 105,4 MHz
Радио Новости104,7 MHz FM
Остали реемитери
 - Sputnik Србија, 1920, 26.08.2021
ДРУШТВО
Друштвене теме, занимљиве приче, репортаже, догађаји, фестивали и културна дешавања из Србије, и остатка света

Међународни дан мушкараца: У Србији више од половине доживело сагоревање на послу

CC0 / AI / Мушка фигура - силуета
Мушка фигура - силуета - Sputnik Србија, 1920, 19.11.2026
Пратите нас
Међународни дан мушкараца обележава се данас, а због традиционалне улоге "хранитеља породице" у Србији мушкарац чешће прихвата прековремени рад, скоро никада не користи одсуство због деце, док више од половине мушкараца признаје да ради темпом који води у сагоревање на послу.
По подацима Републичког завода за статистику, Националне службе за запошљавање и Инфостуда, просечни запослени мушкарац у Србији на тржиште рада улази рано, одмах после завршене средње школе, а радни век проводи на физички захтевним и ризичним пословима, углавном у грађевинарству, индустрији и транспорту.
У тексту на сајту Послови Инфостуд се наводи да, иако се успех мушкараца и даље често мери зарадом и друштвеним статусом, истраживање "Шта то ради запослене", у ком је учествовало 3.452 запослена из компанија које послују у Србији, од којих је 1.071 био мушкарац, открива да 55,5 одсто испитаних мушкараца сматра да садашњи темпо и интензитет рада не би могли да наставе још две године без последица по здравље, док 51,8 одсто каже да је већ доживело сагоревање на послу.
Додаје се да истраживање, које су спровели Инфостуд, ТИМ центар, Осигураник и Резилиент, открива да се о преоптерећености и стресу на послу и даље се ретко отворено говори.
Један од оснивача платформе Резилиент и консултантске куће ТИМ Центар Предраг Окановић нагласио је да 47,1 одсто мушкараца ради у окружењу где се преоптерећеност крије или доживљава као слабост.
"Запослени најчешће ћуте из страха од последица по каријеру или зато што се показивање стреса и тражење подршке у њиховим фирмама посматра као знак неспособности", поручио је Окановић.
Наглашено је да додатни притисак често долази од руководилаца јер 43,3 одсто мушкараца наводи да им шефови само повећавају стрес, док тек сваки седми има надређеног који му помаже да лакше поднесе терет посла, а чак и када отворено затраже помоћ, у трећини случајева све се заврши на лепим речима, без стварне прерасподеле задатака или померања рокова.
Како је анализа показала, све мање мушкараца пристаје на трку за каријером по сваку цену, па тако тек 13,6 одсто њих бира високу плату и брзо напредовање упркос стресу, док највећи део идеалан посао види у споју фер зараде, аутономије и флексибилности.
Погодности које мушкарци прижељкују јесу флексибилно радно време, рад од куће и четвородневна радна недеља.
Званични подаци РЗС показују да 85,5 одсто запослених у занатству и 73,8 одсто у сектору руковалаца машинама, монтера и возача чине мушкарци, а брзи улазак у свет тешког рада осликава и податак да млади мушкарци обухватају чак 63,9 одсто укупно запослених у узрасту од 15 до 24 године, улазећи у радни однос одмах по завршетку стручних школа.
Према подацима Инфостуда, када се посматрају послови са највећим родним разликама, мушкарци убедљиво доминирају у техничким и теренским занимањима, па се тако на оглас за електричара на једну женску пријаву стиже чак 46 пријава мушкараца, код електромонтера тај однос износи 44 према један у корист мушкараца, док је код руковалаца грађевинским машинама 38 према један.
С друге стране, мушкарци се у знатно мањој мери пријављују на послове у области неге, образовања и фармације, па на огласе за васпитаче жене шаљу осам пута више пријава од мушкараца, за фармацеутске техничаре пет пута више, док је на позицијама козметичара тај однос чак 13 према један у корист жена.
На сајту Послови Инфостуд највећи просечан број пријава на оглас од мушких кандидата стиже за послове излагача робе, комеријалисте и курира, али и ИТ подршке и специјалисте за друштвене мреже.
Последњи подаци РЗС из Анкете о радној снази и билтена Националне службе за запошљавање показују да је стопа запослености мушкараца у доби од 15 до 64 године, у другом кварталу износила 72,3 одсто, што је за 11 процентних поена више него код жена.
Статистика открива дубок парадокс на домаћем тржишту рада јер, с једне стране, мушкарци чине чак 64,1 одсто руководилаца, односно држе 71.000 од укупно 110.700 управљачких позиција у Србији, а са друге стране, удео високообразованих знатно је већи међу запосленим женама, где факултетску диплому има готово 40 одсто жена, док је међу запосленим мушкарцима тај удео свега 25,7 одсто.
Уз то, млади мушкарци улазе у свет рада знатно раније од својих вршњакиња јер у узрасту од 15 до 24 године ради чак 29,2 одсто младића у односу на 17,4 одсто девојака.
Коментаришући ове показатеље, професорка Економског факултета у Београду и научна сарадница Фондације за развој економских наука (ФРЕН) Јелена Жарковић, указала је на дубоку укорењеност родних предрасуда на тржишту рада, као и да је једна од њих подразумева да мушкарац мора да буде примарни хранитељ породице, док се од жена очекује рад у домаћинству и брига о деци.
"Сво време које мушкарци не проведу бавећи се неплаћеним пословима везаним за кућу и бригу о деци омогућава им да буду флексибилнији за захтеве виших функција у фирмама, да остану дуже на послу, иду на пословна путовања и присуствују неформалним дружењима", објаснила је Жарковићева.
Истакла је да се кроз неформалне односе развија механизам који додатно учвршћује моћ мушкараца на управљачким позицијама.
"Одрживост ових родних образаца осликава и податак да право на родитељско одсуство у Србији користи екстремно мали број мушкараца, свега око 300 годишње на нивоу целе земље", навела је Жарковић.
С друге стране, посматрајући позицију мушкараца који радни век проводе на физички захтевним пословима, економиста Вељко М. Мијушковић упозорио је да сама стопа запослености од 72,3 одсто не говори довољно о квалитету и ризичности радних места.
Говорећи о подацима да млади мушкарци рано улазе на тржиште рада, Мијушковић је указао и на дугорочне ризике уколико се уласком у радни однос прекине даљи процес образовања.
Мијушковић је истакао да ће највећи изазов бити задржати посао током дужег радног века, прилагођавање технологијама и очување здравља на физички захтевним пословима, при чему услед аутоматизације рутинских индустријских и транспортних задатака образовни систем и послодавци морају омогућити флексибилне обуке и стицање дигиталних вештина.
Погледајте и:
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала