00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
СПУТЊИК СПОРТ
16:00
30 мин
ДОК АНЂЕЛИ СПАВАЈУ
17:00
60 мин
НОВИ СПУТЊИК ПОРЕДАК
20:00
60 мин
ВЕСТИ
06:30
30 мин
НОВИ СПУТЊИК ПОРЕДАК
17:00
60 мин
ЈучеДанас
На програму
Реемитери
Студио Б99,1 MHz, 100,8 MHz и 105,4 MHz
Радио Новости104,7 MHz FM
Остали реемитери
 - Sputnik Србија, 1920
РУСИЈА
Најновије вести, анализе и занимљивости из Русије и Заједнице независних држава

Од Украјине до нуклеарног оружја: Шта су Путин, Трамп и Си наменили свету

© AP Photo / Doug MillsВладимир Путин, Си Ђинпинг, Доналд Трамп
Владимир Путин, Си Ђинпинг, Доналд Трамп - Sputnik Србија, 1920, 19.11.2026
Пратите нас
Потпуно уништење нуклеарног оружја за сада је недостижан циљ, а светске силе најпре морају да пронађу начин да спрече нуклеарни рат, упозорава руски експерт Јуриј Светов, истичући да би разоружање захтевало огромна финансијска улагања, посебну инфраструктуру и, пре свега, далеко веће поверење међу државама.
Коментаришући сусрет Владимира Путина, Доналда Трампа и Си Ђинпинга у Шенџену, он указује да је у садашњим међународним околностима очување мира важније од нереалних очекивања о потпуном укидању нуклеарних арсенала.
Осврћући се на позив кинеског председника на потпуну забрану и уништење нуклеарног оружја, Светов оцењује да Русија за сада има опрезнији приступ том питању
„Тај циљ је остварив ако се стране обавежу да ће поштовати одређене принципе и ако се буду придржавале тих обавеза. То је могуће. Међутим, уништење нуклеарног оружја у догледној будућности, a то могу да кажем као инжењер-физичар и нуклеарни физичар, није реално. Нуклеарно оружје је стварано 80 година, у то су уложена огромна средства и изграђена је гигантска индустрија. Приступити уништавању нуклеарног оружја значило би суочити се са огромним финансијским трошковима и технолошким проблемима. За то би морала да се граде посебна постројења. То за сада није реалан задатак за савремени свет и савремену економију. Можда ће то једног дана бити могуће, када поверење међу државама буде знатно веће него што је данас“, истакао је Светов.
Говорећи о будућим преговорима о Украјини и европској безбедности, Светов истиче да је Путин поручио да се о безбедности Европе не може одлучивати без учешћа европских држава. Међутим, сматра да Европа најпре мора јасно да дефинише своје циљеве и определи се за то да ли жели наставак сукоба или постизање мира.
„За сада, у суштини, видимо да они желе рат. Управо су објављени резултати још једног састанка комисије која се бави испорукама наоружања Украјини и ту се помињу огромне цифре - милијарде евра, стотине хиљада ракета, граната, авиона и свега осталог. Свака од тих земаља изражава спремност да снабдева Украјину и помаже јој у наставку рата. У таквим околностима тешко је градити дијалог. Друго, Путин је на конференцији за новинаре истакао да су Американци од нас тражили да размислимо о могућности прекида ватре на одређеним правцима. Конкретно, говорило се о Црном мору и још неким питањима, aли након тродневних напада на Кримски мост, одговор је следећи - неће бити никаквог прекида ватре и наставићемо да спроводимо Специјалну војну операцију“, истиче Светов.
Москва доводи у питање спремност Европе да конструктивно учествује у преговорима о Украјини, указујући на то да САД инсистирају на њеном укључивању, док Русија жели да зна какве би предлоге европске земље изнеле за преговарачки сто. Као пример наш саговорник наводи поруку немачког канцелара Фридриха Мерца упућену Трампу, којом је затражио да САД остану на страни Европе и Украјине.
Светов такав став тумачи као покушај утицаја на америчку политику и сматра да у таквим околностима нема разлога за учешће европских представника у преговорима о Украјини.
Он подсећа на руски став да преговори о Украјини треба да се воде непосредно између Москве и Кијева, уз могућност да САД учествују као посредник, док за Европу у овој фази нема места за преговарачким столом. Њено укључивање, сматра он, могло би да уследи тек након постизања договора о прекиду ватре и када започну разговори о новој структури европске безбедности.
Светов подсећа да је Путин одбацио тврдње о могућем руском рату против Европе 2030. године, истичући да се Русија не припрема за такав сукоб. Он сматра да се у европској јавности свакодневно подстиче страх од руске претње, а такву атмосферу илуструје ироничним освртом на принца Харија, који је, како наводи, спреман да поново седне у борбени авион како би, вероватно, бомбардовао Русију.

Шта чека Украјину

Говорећи о даљем развоју ситуације у Украјини, Светов преноси Путинов став да „Русија признаје право Украјине на безбедност, али не на штету сопствене безбедности“. Он истиче да Москва сматра бесмисленим настојање Кијева да задржи под својом контролом преосталих 10 одсто територије Донбаса и оцењује да се може очекивати наставак руске офанзиве и ослобођење те територије. Подсећа и на то да Зеленски одбацује могућност повлачења украјинских снага из Донбаса, чак и у замену за одређене безбедносне гаранције, уз образложење да би такав уступак био неприхватљив за украјинску јавност.
„Ми полазимо од досадашњег става - то је уставна територија Руске Федерације. Што се тиче снова Кијева да приступи НАТО-у и да се на територији Украјине распореде снаге такозване ‘коалиције вољних’ - од тога неће бити ништа… Ми на то никада нећемо пристати“, истакао је експерт.
Светов подсећа да је Путин истакао да Русија тежи постизању дугорочног мира у Украјини и да, према његовим речима, није започела сукоб, већ настоји да га оконча. Поред тога, руски председник је изразио уверење да Трамп искрено жели да допринесе решавању украјинске кризе и обнови сарадње Москве и Вашингтона, док је недоследност америчке политике објаснио сложеношћу политичког система САД.

Три силе за нови светски поредак

Први трилатерални сусрет Владимира Путина, Доналда Трампа и Си Ђинпинга у Шенџену, према оцени Светова, потврђује значај Русије, Кине и САД у обликовању будућег мултиполарног светског поретка. Истичући да ове три државе заузимају 38 одсто територије земље и да је сваки четврти становник света држављанин једне од њих, он сматра да те три земље имају капацитет и право да буду локомотиве формирања новог света, у којем ће, како је и Путин нагласио, „владати јединство, а не разједињеност, дијалог, а не ултиматуми“, као и искрено партнерство у којем свака држава мора бити сигурна да ће њени интереси бити узети у обзир и да неће бити потиснути у корист интереса других држава.
Светов издваја неколико кључних тема о којима су разговарали лидери "велике тројке" - реформу Уједињених нација, уз очување њене улоге водеће међународне организације, енергетску безбедност и стабилност снабдевања, као и смањење нуклеарних ризика и спречавање употребе нуклеарног оружја, уз поруку да у таквом рату не може бити победника.
Посебно указује на потребу преиспитивања улоге међународних институција које више не испуњавају своју првобитну функцију. Као пример наводи Међународни кривични суд, који „не делује на основу правних начела, већ у складу са политичким опредељењима“.
Говорећи о Путиновој конференцији за новинаре, која је одржана након трилатералног састанка, Светов оцењује да је председник потврдио доследност досадашњих руских ставова, уз посебан нагласак на значај дијалога, а спремност лидера трију сила да разговарају и међусобно саслушају ставове издваја као главну поруку њиховог сусрета.
Он истиче да су, упркос бројним прогнозама да од сусрета неће бити конкретних резултата, Путин, Трамп и Си успели да одрже разговоре и усвоје заједничку декларацију са јасно дефинисаним областима у којима желе да обједине напоре. Посебно критикује реакције појединих европских званичника, који су овај сусрет описивали као окупљање „два диктатора са лудим Американцем“, оцењујући такве изјаве као демонстрацију непоштовања према лидерима водећих светских сила. Према његовом мишљењу, европски лидери себи дају за право да вређају друге и намећу им сопствене ставове, што је један од разлога због којих Европе нема за преговарачким столом.
Говорећи о могућности нових сусрета тројице лидера, Светов указује на сложене унутрашњеполитичке прилике у САД и притиске са којима ће се Трамп суочити због сусрета са Путином и Си Ђинпингом. Очекује да ће амерички председник бити изложен критикама и оптужбама да је издао интересе САД, Европе и Украјине, уз додатни притисак Конгреса, у којем ће се суочити са противницима из Демократске странке. Светов истиче да је Трампова позиција утолико сложенија што, за разлику од Русије и Кине, где иза одлука председника стоји „цела земља“, у САД спровођење политичких договора зависи и од унутрашњих политичких односа. Због тога ће, према његовој оцени, даљи развој дијалога великих сила у великој мери зависити од тога како ће Трамп успети да се избори са унутрашњим политичким изазовима.
Владимир Путин, Си Ђинпинг и Доналд Трамп - Sputnik Србија, 1920, 19.11.2026
РУСИЈА
Путин, Трамп и Си усвојили декларацију о миру
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала