Хрватска јача војску – какву то поруку шаље региону

© AP Photo / Darko Bandic
Пратите нас
Повећање буџета Хрватске за војску део су плана Загреба да се војно развија у више праваца и у томе се неће зауставити, што ствара извесну безбедносну претњу у њеном окружењу, сматра професор Митар Ковач.
Повећање буџета за одбрану Хрватске у предлогу за 2027. годину представља значајан скок од око 413 милиона евра, односно, са 1,64 на 2,05 милијарде евра, што је раст од приближно 25 до 27 одсто у односу на претходни ниво.
Јачање војске у више праваца
Професор др Митар Ковач, генерал -мајор у пензији, каже да можемо рећи да Хрватска предузима мере за јачање система одбране и војске у више праваца, како кроз јачање кадровске структуре и школовање кадрова у иностранству, тако и кроз повећање финансијских издвајања из буџета за потребе одбране.
„То значи да сукцесивно, из године у годину, повећавају проценат издвајања из бруто домаћег производа. Ово је нешто очекивано, што прати развој хрватских оружаних снага, и они се на томе неће зауставити. Они једноставно, на основу својих пројекција и виђења стања безбедности на Балкану, у југоисточној Европи, као и свих ових поремећаја који се генерално дешавају у Европи, желе да јачају систем и снаге одбране,“ оцењује Ковач.
Он додаје да такав њихов однос према одбрани и јачању војске јесте извесна безбедносна претња њиховом окружењу.
„Пре свега мислим на БиХ и Републику Српску. Иако су политички односи релативно добри и коректни, то не значи да се веома брзо не могу променити, као што се, нажалост, дешавало и пре и током грађанског рата на простору БиХ. Зато можемо такође рећи да је веома разумно с њихове стране што уводе служење војног рока, као чланице НАТО пакта. Такође видимо и неразумно понашање Србије, која након готово усаглашене одлуке да ће се 2027. године увести служење војног рока, сада шаље другачије поруке. Видимо да изјаве истакнутих људи који су победили на изборима не говоре у том правцу, већ, напротив, недвосмислено указују на то да се служење војног рока неће наставити. И то се изјављује без надлежних одлука власти, која још није ни конституисана у смислу извршне власти,“ каже он.
Опасност према региону
Он подсећа да је претходна власт је уложила много напора да се дође до тог корака, јер у свету нема војно неутралне државе која нема служење војног рока.
„Сада се та стратешка одлука и потреба народа доводе у питање. Истовремено се говори о томе да ће бити повећана издвајања за потребе одбране. Наравно, новац који се издваја за одбрану, опремање и куповину оружја не може да надомести број војника у систему одбране у миру, а посебно не у ратној војсци. Тако и ово повећање буџета у Хрватској могу слободно да оценим као нешто што раде доста промишљеније и организованије него многе друге државе на простору бивше СФРЈ,“ закључује наш саговорник.
Премијер Андреј Пленковић саопштио је да ће Хрватска овим повећањем, према критеријумима НАТО-а, за одбрану издвајати више од два одсто бруто домаћег производа, уз наставак вишегодишњег програма модернизације оружаних снага.
Главни део повећаних издатака биће усмерен на набавку савремених борбених система, јачање копнених снага, ратног ваздухопловства и морнарице, као и на унапређење способности за извођење војних операција.
А шта то Загреб купује
Један од најзначајнијих пројеката хрватске војске представља набавка немачких тенкова „леопард 2А8”, који би требало да замене тенкове М-84, од којих је део уступљен Украјини.
Планирана је набавка 44 тенка овог типа, у оквиру пројекта вредног приближно 1,1 милијарду евра.
Истовремено, Хрватска наставља модернизацију артиљеријских и ракетних јединица набавком америчких вишецевних ракетних система „хајмарс“, јужнокорејских система К239 „чунму” и француских самоходних хаубица „цезар”.
За набавку 18 француских хаубица предвиђено је око 328 милиона евра, док је за опремање логистичких јединица планирана куповина 420 тешких теретних возила чешког произвођача „татра”, вредна приближно 212 милиона евра.
Део ових пројеката финансираће се посредством европског одбрамбеног програма (SAFE), који државама чланицама Европске уније омогућава повољно кредитирање набавке војне опреме и наоружања.
Поред копнених снага, значајна улагања планирана су и у хрватско ратно ваздухопловство, које је завршило преузимање 12 француских вишенаменских борбених авиона „рафал” у верзији Ф3-Р.
Јачање ратне морнарице
Загреб планира њихову модернизацију на напреднији стандард Ф4, чиме би требало да буду унапређене борбене способности авиона, укључујући употребу савременог наоружања и електронских система.
Предвиђено је и даље опремање ратног ваздухопловства америчким вишенаменским хеликоптерима УХ-60М „блек хок”, као и модернизација осматрачких радара АН/ФПС-117.
У плановима развоја хрватске ратне морнарице налази се и набавка две корвете, чиме би требало да буду ојачане способности надзора и заштите поморског простора.
Пленковић је као један од циљева навео и повратак војске у Бели Манастир, уз улагања у војну инфраструктуру.
Повећање војног буџета део је ширег програма јачања одбрамбених капацитета Хрватске, који подразумева дугорочне уговоре о набавци наоружања и војне опреме, као и веће ослањање на европске финансијске механизме за модернизацију оружаних снага.





