00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
ВЕСТИ
06:30
30 мин
НОВИ СПУТЊИК ПОРЕДАК
17:00
60 мин
МИЉАНОВ КОРНЕР
Јанковић: Промене да почну са новим људима у Савезу, Звезди и Партизану
20:00
60 мин
ЈучеДанас
На програму
Реемитери
Студио Б99,1 MHz, 100,8 MHz и 105,4 MHz
Радио Новости104,7 MHz FM
Остали реемитери
 - Sputnik Србија, 1920, 24.01.2022
КУЛТУРА
Рубрика која прати културне феномене и догађаје, ствараоце и личности који својим делом креирају савремену културну сцену у земљи и у свету.

Ирфан Менсур о Софки која стиже у Београд: Бог ме погледао – ухватио сам експлозивни, јужњачки дерт

© Фото : Спутњику уступило Нишко позориште„Софка“ представа у режији Ирфана Менсура
„Софка“ представа у режији Ирфана Менсура - Sputnik Србија, 1920, 20.11.2026
Пратите нас
Лепота може бити дар, али и проклетство. Може да отвори сва врата, али и да постане терет који човек носи читавог живота.
Управо из тог угла редитељ Ирфан Менсур приступио је Бори Станковићу и његовом роману „Нечиста крв“, стварајући представу „Софка“, у којој је у средиште поставио жену, њену судбину, достојанство и борбу да, упркос свему што јој живот одузима, сачува себе.
Представа је 5. октобра отворила фестивал „Театар на раскршћу“, 9. и 10. новембра изведена је на сцени Народног позоришта у Нишу, а вечерас је у Београду у Југословенском драмском позоришту.
© Фото : Спутњику уступило Нишко позориште„Софка“ представа у режији Ирфана Менсура
„Софка“ представа у режији Ирфана Менсура - Sputnik Србија, 1920, 20.11.2026
„Софка“ представа у режији Ирфана Менсура
Менсур, који са нишким ансамблом сарађује већ три деценије и потписује девет представа, у разговору за Спутњик говори о својој Софки, Бори Станковићу, лепоти, женама, али и о позоришту које, како верује, мора да нас натера да после представе размишљамо о сопственом животу.
Менсурова веза са Нишем није настала случајно. Ту је матурирао и провео годину и по дана, а сусрет са јужњачким менталитетом оставио је дубок траг.

„Упознао сам једну потпуно другу културу, други систем размишљања, другу духовитост. Управо тај неки дерт, али дерт који излази и показује се. Босанци имају свој дерт и свој ћејф, али он је негде увучен у сваког човека и није тако експлозиван као тај јужњачки. Ја сам га прихватио, зато што ми је одговарао и добро сам се осећао. Мој повратак у Ниш је, на неки начин, повратак у место које ми одговара“, каже Менсур.

Почетак сарадње обележила је представа „Ја, Клаудије“, коју је и сам доживео као важну прекретницу.
© Фото : Спутњику уступило Нишко позориште„Софка“ представа у режији Ирфана Менсура
„Софка“ представа у режији Ирфана Менсура - Sputnik Србија, 1920, 20.11.2026
„Софка“ представа у режији Ирфана Менсура
„Бог ме погледао па сам направио одличну представу. Има представа које сам радио и по другим позориштима, а које нису биле одличне. Ја за њих кажем да су представе које иду у радни стаж. Али 'Клаудије' је била веома значајна и за нишки ансамбл, и за позориште, и за мене. Створио сам пријатеље у ансамблу који су и данас ту и који једва чекају да дођем. То је важно за рад – да вас прихвате као свога.“

Студија о стању душе

Иако је полазиште „Нечиста крв“, Менсур је насловом представе јасно назначио да га превасходно занима Софка. Није желео да реконструише читав роман, нити да се бави свим његовим друштвеним и историјским слојевима.
„Када узмете роман као што је 'Нечиста крв', можете да га читате из неколико углова – као критику друштвеног система, традиције, религиозног система. Али ја сам морао да одаберем оно што мене иритира у смислу лепоте и неке лирике коју сам пронашао у целом роману. Мислим да су Борини романи, приповетке, па и драме, у ствари добро написане песме. О стањима људске душе.“
Зато је одлучио да у први план извуче жену и њену судбину.
„Моја 'Нечиста крв' бави се искључиво Софком. Не бави се оним што је било пре и оним што је било касније, него сам желео да извучем жену у први план. Ако је то Софка, онда заслужује да буде у наслову, зато сам променио Борин наслов.“
У драматизацију је унео и делове других Станковићевих дела, међу њима „Ташане“ и „Коштане“, јер је осетио да поједини ликови и њихова стања природно припадају овој причи.
„Узео сам цео један лик из 'Ташане', јер су та два лика на неки начин слична. То су они мали, скрајнути људи, одани. Имао сам потребу да човеку који у 'Нечистој крви' готово да не проговара, осим што јечи, дам неки текст. Убацио сам и неколико реченица из 'Коштане' и приповедака, не да бих Бору приближио некоме, него зато што сам имао потребу да те реченице оживе. Када их читамо, оне су део неког стања. Али када се изговоре са сцене, једноставно оживе.“
У представи лепота није само физичка особина, већ судбина која одређује Софкин живот. Њена раскошна лепота постепено се гаси под теретом околности, очеве издаје и суровости патријархалног друштва. Ипак, Менсур инсистира на томе да она није поражена у оном најважнијем.

Софка није изгубила душу

„Софка је до краја остала свесна свог живота, своје лепоте и онога што је изгубила. Она није изгубила душу. Изгубила је физичку лепоту због лома који јој се догодио, али је остала свесна свега. Знала је да су околности које су се играле њеним животом направиле од ње крхотину личности. Али се није предала. Она није заборавила себе, није заборавила експлозију лепоте, мисли и жеље коју је имала. Живот ју је самлео, све јој одузео, а она није одустала од себе. Остала је Софка.“
© Фото : Спутњику уступило Нишко позориште„Софка“ представа у режији Ирфана Менсура
„Софка“ представа у режији Ирфана Менсура - Sputnik Србија, 1920, 20.11.2026
„Софка“ представа у режији Ирфана Менсура
Редитељ признаје да је проналажење глумице за главну улогу било један од најважнијих задатака. После разговора и аудиција са пет-шест младих глумица, избор је пао на Милицу Мајкић.
„Нисам знао шта ћу добити од глумице која игра Софку. Али мене је Бог погледао. Од Милице сам добио све оно што сам замишљао правећи драматизацију. Без великих напора добијао сам оно што сам захтевао и што мислим да је моја Софка. Ово што ћете гледати 20. новембра у Југословенском драмском позоришту јесте моја Софка. Они који не пристају на моју Софку, мене не интересују. Ја сам направио оно што сам желео и добио оно што сам желео.“
Менсур, који је две деценије радио као педагог на Факултету драмских уметности, лепоту сматра пролазном вредношћу, али и опасном замком ако човек на њој заснује сопствени идентитет.
„Припремао сам своје студенткиње, које су биле лепе, за тренутак када више неће бити лепе. Лепота је потрошна ствар, као дневне новине. Можете бити лепи неколико година, неколико месеци, али можете и једним гестом постати ружни. Човек мора бити свестан да у једном тренутку лепота више не може да буде функционална. Морају да почну да раде мисao, лична амбиција, нешто што ће га оплеменити.“

„Волим да плачем, јер се тада осећам моћно“

Да представа снажно делује на публику, потврдили су му и глумци после нишких извођења. Пренели су му да је позориште било препуно, да су гледаоци плакали, да је било аплауза током представе и позива на бис.
„Знате, ја волим да плачем јер се осећам моћно. Нисам човек који, када пусти сузу, помисли да је бедан, кукавица или да није јак. Напротив. Мислим да је моја суза у ствари моја победа. Зато што осећање пребацим на те сузе које ми теку. Нешто избацујем из себе – или лепоту, или нешто друго.“
За Менсура је управо то суштина уметности: да покрене осећање, доведе до катарзе и натера човека да се запита о сопственом животу.
Зато је и визуелни свет представе сведен на црно, сиво и бело, без раскошних костима, фолклора и сценографског спектакла.
„Док сам читао Бору и покушавао да направим драматизацију, стално сам видео црно, сиво и бело. Нисам желео да глумци изигравају неки период, неки југ, нека осећања. Желео сам да добијем људе који мисле, који су усвојили стања. Костим је само део нечега што им помаже да црнило из душа постане беље или сивље, или да оно бело из душе, као што је Софкина, до краја постане сиво и црно.“

Повратак „Стакленој менажерији“

Док се „Софка“ припрема за ново извођење у Југословенском драмском позоришту, Менсура очекује и нови позоришни изазов. Почетком децембра требало би да почне рад у Зајечару, где ће поставити „Стаклену менажерију“ Тенесија Вилијамса.
Тај комад за њега има посебну, готово судбинску везу. Са Жарком Лаушевићем и Љиљом Крстић радио је представу почетком деведесетих, која је била велики успех. Још занимљивије, управо је монолог Тома из тог дела изабрао са 17 година за пријемни испит на Факултету драмских уметности и са њим положио пријемни.
Годинама касније, његов најмлађи син изабрао је исти монолог за припрему пријемног испита.
„Када ми је син рекао да је изабрао 'Стаклену менажерију`, био сам потпуно у шоку. Мислио сам да прави неку шалу. Кажем му: 'Сине, ја сам са тим монологом прошао на Академији.' И сада долази 'Стаклена менажерија' коју треба да радим у Зајечару. Радићу, наравно, своју верзију. “
Погледајте и:
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала