00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
ВЕСТИ
06:30
30 мин
НОВИ СПУТЊИК ПОРЕДАК
17:00
60 мин
ВЕСТИ (реприза)
Да ли „европска елита“ срља у рат са Русијом?
21:30
30 мин
ЈучеДанас
На програму
Реемитери
Студио Б99,1 MHz, 100,8 MHz и 105,4 MHz
Радио Новости104,7 MHz FM
Остали реемитери
 - Sputnik Србија, 1920
СВЕТ
Најновије вести из света

Важан сигнал три светске силе у тренутку глобалне нестабилности /видео/

© Sputnik / Sergey Bobylev / Уђи у базу фотографијаЛидери Русије, Кине и САД, Владимир Путин, Си Ђинпин и Доналд Трамп
Лидери Русије, Кине и САД, Владимир Путин, Си Ђинпин и Доналд Трамп - Sputnik Србија, 1920, 20.11.2026
Пратите нас
Сусрет председника Владимира Путина, Си Ђинпинга и Доналда Трампа у кинеском Шенџену представља један од најзначајнијих дипломатских догађаја, који би могао да утиче на будуће односе највећих светских сила, оцењује дописник Информативне агенције БРИКС из Србије Драгољуб Боснић.
Разговори тројице лидера отворили су низ питања – од реформе Уједињених нација и енергетске стабилности, до контроле нуклеарног наоружања, међународног права и решавања регионалних сукоба. Иако конкретни договори тек треба да буду преточени у практичне потезе, сам сусрет оцењује се као важан сигнал у тренутку дубоке глобалне нестабилности.
Боснић сматра да је најважнија чињеница да су три државе, које имају највећу војну и економску моћ, показале спремност да разговарају о питањима од којих зависи безбедност читавог света.
„Фантастично је што су се они састали, јер три најмоћније земље света, и у војном и у економском смислу, морају да сарађују бар око најважнијих питања, пре свега безбедности“, оценио је Боснић у емисији радио Спутњика „Од четвртка до четвртка“.
Ипак, он упозорава да се од декларација не сме очекивати више него што оне реално могу да донесу, јер се у историји често дешавало да се чак ни потписани споразуми не поштују. Сусрет у Шенџену, додаје Боснић, не треба унапред да се проглашава новом Јалтом нити почетком потпуно новог међународног поретка, али је то први и неопходан корак ка смањењу међународних тензија“, рекао је он.

Најважнија вест – избегавање нуклеарног рата по свку цену

Посебну важност наш саговорник придаје порукама о спречавању нуклеарног сукоба, нарочито у околностима у којима су постојећи механизми контроле наоружања ослабљени, а стратешко надметање великих сила поново добија на интензитету.
„Одлично је што су рекли да нуклеарни рат не сме никада да се води. То је најважније за сваког нормалног човека на овој планети. Нико не жели такав сценарио“, истакао је он.
Боснић је подсетио да је престанак важења последњег значајног споразума о ограничењу стратешког наоружања додатно закомпликовао међународне безбедносне односе. Због тога сматра да је неопходно обновити дијалог и успоставити нова правила која би спречила неконтролисану трку у наоружању.

Препреке за постизање правно обавезујућег споразума

Ипак, упозорава да постоје озбиљне препреке за постизање правно обавезујућег споразума. Вашингтон, према његовим речима, жели да се Кина и Русија посматрају као јединствен стратешки блок, што Пекинг и Москва не прихватају.
„Русија и Кина јесу блиски партнери, али нису један војни блок. То су две суверене државе које воде независну спољну политику и желе да задрже сопствену аутономију. Није логично да их неко посматра као јединствену силу када је реч о нуклеарном наоружању“, објашњава Боснић.
Кина, како додаје, располаже знатно мањим нуклеарним арсеналом од Русије и САД, због чега не жели да прихвати исте обавезе без уважавања те разлике.
Једна од важних тема разговора била је и реформа Уједињених нација. Према оцени Боснића, ова међународна организација мора да поврати ауторитет и способност да делује као непристрасан механизам за очување мира.
„Реформа Уједињених нација потребна је свим сувереним државама. Та организација мора поново да постане релевантна и да буде способна да одговори на глобалне изазове“, рекао је он.

Американци покушавају да прилагоде стратегију новим околностима

Међу питањима која су добила значајно место нашла се и енергетска стабилност. Тројица лидера указала су на потребу сигурног снабдевања енергентима, али Боснић сматра да ће стварни значај тих порука зависити од конкретних потеза и односа великих сила према енергетским тржиштима.
„Американци сада покушавају да прилагоде своју стратегију новим околностима. Њима је све теже да се истовремено суочавају са Русијом у Европи, Кином у Азији и кризама на Блиском истоку“, оцењује саговорник.
Посебно проблематичним сматра коришћење енергетике као инструмента геополитичког притиска, јер последице такве политике осећају и државе које нису директно укључене у сукобе.

Украјина остаје препрека

Украјинско питање остаје једна од највећих препрека. Боснић оцењује да су интереси три силе различити, али да ниједна не жели да преузме пуну одговорност за компромис који би могао да изазове нове политичке последице.
„За Кину је важно да Русија не изгуби тај сукоб, јер би то имало озбиљне последице и по њену безбедност. Трамп, с друге стране, не може једноставно да одустане од Украјине, јер би то у америчкој унутрашњој политици могло да буде представљено као пораз“, наводи он.
Посебно је индикативно, према оцени Боснића, то што питање Украјине није нашло места у заједничкој декларацији након сусрета. Иако је реч о сукобу који непосредно утиче на безбедност европског континента, европски представници нису учествовали у разговорима три светске силе, нити је Европска унија имала прилику да утиче на формулисање заједничких ставова.
Боснић у томе види још једну потврду да се о најважнијим међународним питањима све више одлучује изван европских институција. Посебно је проблематично то што Европа сноси значајне политичке, економске и безбедносне последице украјинског сукоба, али истовремено нема одговарајућу улогу у најважнијим дипломатским процесима који се тичу његовог решавања.

Пекинг не жели војску САД на Тајвану

Осврћући се на положај Тајвана, Боснић истиче да је за Пекинг од пресудног значаја спречавање војног присуства САД на тој територији и очување могућности мирног решавања спора. Кину описује као државу која своју међународну позицију првенствено гради економским развојем и инвестицијама, док њену војну политику види пре свега кроз призму безбедносних изазова у азијско-пацифичком региону.
„Кина жели да се развија као земља и друштво. Она себе не види као хегемона на начин на који то чине Сједињене Америчке Државе, јер је њена основна снага економија“, оценио је Боснић.
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала