https://sputnikportal.rs/20261121/1205863359.html
Како је Његош видео кризу истине и моћ привида
Како је Његош видео кризу истине и моћ привида
Sputnik Србија
У данашњој емисији откривамо шта је Његош у „Лажном цару Шћепану Малом“ мислио о самозванцу и заједници која пристаје да поверује у лаж, као и зашто су после... 21.11.2026, Sputnik Србија
2026-11-21T10:00+0100
2026-11-21T10:00+0100
2026-11-21T10:13+0100
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/0b/15/1205863201_0:3:1036:586_1920x0_80_0_0_47834ff57b4eb1d3a8c21b53822ebc0f.jpg
Како је Његош видео кризу истине и моћ привида
Sputnik Србија
У данашњој емисији откривамо шта је Његош у „Лажном цару Шћепану Малом“ мислио о самозванцу и заједници која пристаје да поверује у лаж, као и зашто су после 60 година „Мостарске кише“ из поезије прешле у мит.
Да ли је те давне 1965. године знао – када је у једној септембарској ноћи за два сата написао песму – да ће она постати део свих споменара, да ће је младићи рецитовати удварајући се девојкама, да ће упркос опусу од 50 збирки песама и 20 антологија, сценаристичком и новинарском раду, његово име трајно везати за песму о Светлани, Мостару и модрим кишама – питамо легендарног песника Пера Зупца, који нас је угостио у свом новосадском дому, а поводом шест деценија од настанка најпревођеније српске љубавне песме – „Мостарских киша“.
Шта нам Његошев „Лажни цар Шћепан Мали“ говори о времену у којем живимо, о кризи истине и моћи привида? Аутор студије „О самозванцу“ Мило Ломпар, овогодишњи лауреат Велике награде „Иво Андрић“, открива нам зашто је прича о самозванцу заправо прича о заједници која пристаје да поверује у његову лаж и зашто је Његош у томе био изненађујуће модеран.
Како настаје песнички свет Злате Коцић, добитнице Велике награде „Иво Андрић“ за животно дело, у којем се преплићу звук и смисао речи, древни симболи, сећања и слутње о невидљивим везама између овог и оног света? У разговору за „Орбиту културе“ песникиња говори о свом стваралачком поступку, језичким открићима и месту поезије у времену вештачке интелигенције, уверена да ће је бити све док човек има душу.
А зашто је важно што је опера „Царска невеста“ први пут после сто година на сцени српског театра, новосадског СНП-а, како је протекао први сусрет српске публике са чувеним делом Римског Корсакова – за „Орбиту културе“ открива Сава Хастаев, солиста Маријинског театра, један од главних протагониста овог дела.
У данашњој емисији откривамо шта је Његош у „Лажном цару Шћепану Малом“ мислио о самозванцу и заједници која пристаје да поверује у лаж, као и зашто су после 60 година „Мостарске кише“ из поезије прешле у мит. Да ли је те давне 1965. године знао – када је у једној септембарској ноћи за два сата написао песму – да ће она постати део свих споменара, да ће је младићи рецитовати удварајући се девојкама, да ће упркос опусу од 50 збирки песама и 20 антологија, сценаристичком и новинарском раду, његово име трајно везати за песму о Светлани, Мостару и модрим кишама – питамо легендарног песника Пера Зупца, који нас је угостио у свом новосадском дому, а поводом шест деценија од настанка најпревођеније српске љубавне песме – „Мостарских киша“. Шта нам Његошев „Лажни цар Шћепан Мали“ говори о времену у којем живимо, о кризи истине и моћи привида? Аутор студије „О самозванцу“ Мило Ломпар, овогодишњи лауреат Велике награде „Иво Андрић“, открива нам зашто је прича о самозванцу заправо прича о заједници која пристаје да поверује у његову лаж и зашто је Његош у томе био изненађујуће модеран. Како настаје песнички свет Злате Коцић, добитнице Велике награде „Иво Андрић“ за животно дело, у којем се преплићу звук и смисао речи, древни симболи, сећања и слутње о невидљивим везама између овог и оног света? У разговору за „Орбиту културе“ песникиња говори о свом стваралачком поступку, језичким открићима и месту поезије у времену вештачке интелигенције, уверена да ће је бити све док човек има душу.А зашто је важно што је опера „Царска невеста“ први пут после сто година на сцени српског театра, новосадског СНП-а, како је протекао први сусрет српске публике са чувеним делом Римског Корсакова – за „Орбиту културе“ открива Сава Хастаев, солиста Маријинског театра, један од главних протагониста овог дела.
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/0b/15/1205863201_126:0:910:588_1920x0_80_0_0_84426417b55ef57fd0cb93bdc98a5388.jpgSputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
аудио
У данашњој емисији откривамо шта је Његош у „Лажном цару Шћепану Малом“ мислио о самозванцу и заједници која пристаје да поверује у лаж, као и зашто су после 60 година „Мостарске кише“ из поезије прешле у мит.
Да ли је те давне 1965. године знао – када је у једној септембарској ноћи за два сата написао песму – да ће она постати део свих споменара, да ће је младићи рецитовати удварајући се девојкама, да ће упркос опусу од 50 збирки песама и 20 антологија, сценаристичком и новинарском раду, његово име трајно везати за песму о Светлани, Мостару и модрим кишама – питамо легендарног песника Пера Зупца, који нас је угостио у свом новосадском дому, а поводом шест деценија од настанка најпревођеније српске љубавне песме – „Мостарских киша“.
Шта нам Његошев „Лажни цар Шћепан Мали“ говори о времену у којем живимо, о кризи истине и моћи привида? Аутор студије „О самозванцу“ Мило Ломпар, овогодишњи лауреат Велике награде „Иво Андрић“, открива нам зашто је прича о самозванцу заправо прича о заједници која пристаје да поверује у његову лаж и зашто је Његош у томе био изненађујуће модеран.
Како настаје песнички свет Злате Коцић, добитнице Велике награде „Иво Андрић“ за животно дело, у којем се преплићу звук и смисао речи, древни симболи, сећања и слутње о невидљивим везама између овог и оног света? У разговору за „Орбиту културе“ песникиња говори о свом стваралачком поступку, језичким открићима и месту поезије у времену вештачке интелигенције, уверена да ће је бити све док човек има душу.
А зашто је важно што је опера „Царска невеста“ први пут после сто година на сцени српског театра, новосадског СНП-а, како је протекао први сусрет српске публике са чувеним делом Римског Корсакова – за „Орбиту културе“ открива Сава Хастаев, солиста Маријинског театра, један од главних протагониста овог дела.