https://sputnikportal.rs/20261121/privremeno-finansiranje-umesto-budzeta---prvo-vracanje-dugova-pa-plate-i-penzije-video-1205823959.html
Привремено финансирање уместо буџета - прво враћање дугова, па плате и пензије /видео/
Привремено финансирање уместо буџета - прво враћање дугова, па плате и пензије /видео/
Sputnik Србија
Привремено финансирање због тога што буџет за 2027. годину, извесно је, неће бити донет до 20. децембра, не треба да брине. Са четвртином овогодишњег буџета и... 21.11.2026, Sputnik Србија
2026-11-21T12:06+0100
2026-11-21T12:06+0100
2026-11-21T12:06+0100
економија
економија
анализе и мишљења
енергија спутњика
србија – економија
буџет
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/0b/0f/1205609477_0:67:1280:787_1920x0_80_0_0_838b54144b56f4a9d75f04ce5117cc32.jpg
На то је у емисији Енергија Спутњика указао економски аналитичар Бојан Станић, заменик директора Сектора за стратешке анализе у Привредној комори Србије.Он је подсетио да је привремено финансирање предвиђено Законом о буџетском систему када није могуће да буџет за нареду годину буде усвојен до 20. децембра текуће године. Предвиђено је да то привремено финансирање траје три месеца, односно до краја марта, а у изузетним случајевима продужено за још три месеца, практично до краја јуна.Станић сматра да ти изузетни случајеви подразумевају нешто о чему, како каже, не би требало ни да размишљамо, имајући у виду да би то значило да имамо једну дубоку политичку кризу и, као резултат тога, немогућност да влада, која има скупштинску већину, не може да донесе тај буџет.Без лошег сценаријаОн је уверен да ће нова влада бити формирана у предвиђеном року, односно најдаље 90 дана од конституисања Скупштине Србије и да на усвајање буџета за 2027. нећемо чекати до краја марта, односно до истека времена предвиђеног за привремено финансирање.Овај економски аналитичар објашњава шта оно значи и шта подразумева:„Привремено финансирање не може прећи једну четвртину буџета из претходне године. Имајући у виду да је тај буџет на једном, да кажемо, високом нивоу планиран, за 2026. годину, на стопи раста од 3,5 одсто, то значи да дефинитивно ту има довољно средстава да се покрије тај први квартал наредне године и да се настави са реализацијом свих тих обавеза, по питању и ЕКСПА и других инфраструктурних пројеката. У том смислу, не видим да може да дође до проблема у функционисању државе“.Приоритет јавни дугСтанић, међутим, указује на приоритете у привременом финансирању, односно на ставке које апсолутно морају да се финансирају. Категорија која је међу њима на првом месту, пре плата и пензија, је, како истиче, јавни дуг.Стране повериоце, каже он, уопште не занима имамо ли владу или не, нити зашто нисмо усвојили буџет на време.„Једноставно, они сваког месеца очекују да им стигне отплата дуга и то мора да буде приоритет у односу на све друге државне расходе. Уколико, на пример, закасни једна исплата, они могу, оно што се каже, не баш да повуку менице, него да прогласе да је држава неспособна да финансира своје обавезе и онда држава улази у такозвани дефолт, односно то се зове привремена немогућност отплате кредита“, објашњава Станић.Одмах иза јавног дуга приоритет је исплата зарада у јавном сектору и пензија, напомиње он, али и додаје да ЕКСПО, на коме су послови већ 90 одсто завршени, мора да се доведе до краја. Све друго би, сматра, било бесмислено јер су у организовање те светске изложбе уложена велика средства.„Друго, а можда и прво по значају у овом случају, је колико би то била међународна бламажа. Да ви сада, на пример, пошаљете писмо у 140 престоница, да кажете: Извините, ми отказујемо ЕКСПО због немогућности да се сложимо око тога да ли да га организујемо или не. И трећа ствар, то би била велика пропуштена прилика за Србију да се додатно позиционира на тој међународној мапи инвестиција“, оцена је Станића.Добра привреда -и ЕУ потврдилаОн истиче да заиста не види проблем са привременим финансирањем јер је стање у нашим јавним финансијама добро. Напомиње да је пре неколико дана у Европској кући присуствовао презентацији извештаја Европске уније о напредовању Србије на путу евроинтеграција где је било речи и о економији. И, човек испред ЕУ делегације у Србији је био недвосмилен: Стање у привреди Србије је добро, пренео је саговорник Спутњика.Рекао је, напомиње Станић, оно што знамо сви који се овде бавимо дубинским анализама привреде и финансија. То што током трајања привременог финансирања држава неће моћи да се задужује, да узима нове зајмове, по његовој оцени, није проблем.„Оно што је битно, ми сада имамо на државном рачуну, у трезору, четири милијарде евра. Потребе за задуживањем су за целу годину, значи када се посматра и главница и када се посматра отплата камате, негде 7,5 милијарди. Значи, ви малтене више од половине године са те четири милијарде можете да покријете. То опет значи да нема потребе за задуживањем у том периоду, можете све да финансирате“, прецизирао је заменик директора Сектора за стратешке анализе ПКС.Станић, ипак, напомиње да је привремено финансирање аномалија и да би требало да траје што је краће могуће. Компликован посаоНаправити буџет за наредну годину није лак посао, за њега је задужен посебан сектор за буџет у оквиру министарства финансија које у редовним околностима, још у првој половини текуће године шаље упит свим министарствима, агенцијама, државним институцијама о њиховим плановима за наредну годину. Буџет се, додаје Станић, пројектује на основу макроекономских индикатора који се процењују за наредну годину и подсећа да је раст привреде у трећем кварталу ове године био 4,0 одсто, а да су предвиђања за целу наредну годину била 4,5 одсто, па су ревидирана на 4,0 процента.Он због свега тога сматра да би код тог компликованог посла сагледавања приходне и расходне стране државне касе нова влада и њено министарство финансија требало да консултују оперативце постојећег министарства око начина прављења буџета, како би посао био добро обављен и у што краћем року.Погледајте и:
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Мира Канкараш Тркља
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
Мира Канкараш Тркља
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/0b/0f/1205609477_72:0:1209:853_1920x0_80_0_0_474ba6d813ae5b785143605f7b8dba41.jpgSputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Мира Канкараш Тркља
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
економија, анализе и мишљења, енергија спутњика, србија – економија, буџет
економија, анализе и мишљења, енергија спутњика, србија – економија, буџет
Привремено финансирање уместо буџета - прво враћање дугова, па плате и пензије /видео/
Привремено финансирање због тога што буџет за 2027. годину, извесно је, неће бити донет до 20. децембра, не треба да брине. Са четвртином овогодишњег буџета и са 4 милијарде евра у трезору, држава ће до краја марта моћи да финансира своје обавезе.
На то је у емисији Енергија Спутњика указао економски аналитичар Бојан Станић, заменик директора Сектора за стратешке анализе у Привредној комори Србије.
Он је подсетио да је привремено финансирање предвиђено Законом о буџетском систему када није могуће да буџет за нареду годину буде усвојен до 20. децембра текуће године. Предвиђено је да то привремено финансирање траје три месеца, односно до краја марта, а у изузетним случајевима продужено за још три месеца, практично до краја јуна.
Станић сматра да ти изузетни случајеви подразумевају нешто о чему, како каже, не би требало ни да размишљамо, имајући у виду да би то значило да имамо једну дубоку политичку кризу и, као резултат тога, немогућност да влада, која има скупштинску већину, не може да донесе тај буџет.
Он је уверен да ће нова влада бити формирана у предвиђеном року, односно најдаље 90 дана од конституисања Скупштине Србије и да на усвајање буџета за 2027. нећемо чекати до краја марта, односно до истека времена предвиђеног за привремено финансирање.
Овај економски аналитичар објашњава шта оно значи и шта подразумева:
„Привремено финансирање не може прећи једну четвртину буџета из претходне године. Имајући у виду да је тај буџет на једном, да кажемо, високом нивоу планиран, за 2026. годину, на стопи раста од 3,5 одсто, то значи да дефинитивно ту има довољно средстава да се покрије тај први квартал наредне године и да се настави са реализацијом свих тих обавеза, по питању и ЕКСПА и других инфраструктурних пројеката. У том смислу, не видим да може да дође до проблема у функционисању државе“.
Станић, међутим, указује на приоритете у привременом финансирању, односно на ставке које апсолутно морају да се финансирају. Категорија која је међу њима на првом месту, пре плата и пензија, је, како истиче, јавни дуг.
Стране повериоце, каже он, уопште не занима имамо ли владу или не, нити зашто нисмо усвојили буџет на време.
„Једноставно, они сваког месеца очекују да им стигне отплата дуга и то мора да буде приоритет у односу на све друге државне расходе. Уколико, на пример, закасни једна исплата, они могу, оно што се каже, не баш да повуку менице, него да прогласе да је држава неспособна да финансира своје обавезе и онда држава улази у такозвани дефолт, односно то се зове привремена немогућност отплате кредита“, објашњава Станић.
Одмах иза јавног дуга приоритет је исплата зарада у јавном сектору и пензија, напомиње он, али и додаје да ЕКСПО, на коме су послови већ 90 одсто завршени, мора да се доведе до краја. Све друго би, сматра, било бесмислено јер су у организовање те светске изложбе уложена велика средства.
„Друго, а можда и прво по значају у овом случају, је колико би то била међународна бламажа. Да ви сада, на пример, пошаљете писмо у 140 престоница, да кажете: Извините, ми отказујемо ЕКСПО због немогућности да се сложимо око тога да ли да га организујемо или не. И трећа ствар, то би била велика пропуштена прилика за Србију да се додатно позиционира на тој међународној мапи инвестиција“, оцена је Станића.
Добра привреда -и ЕУ потврдила
Он истиче да заиста не види проблем са привременим финансирањем јер је стање у нашим јавним финансијама добро. Напомиње да је пре неколико дана у Европској кући присуствовао презентацији извештаја Европске уније о напредовању Србије на путу евроинтеграција где је било речи и о економији. И, човек испред ЕУ делегације у Србији је био недвосмилен: Стање у привреди Србије је добро, пренео је саговорник Спутњика.
Рекао је, напомиње Станић, оно што знамо сви који се овде бавимо дубинским анализама привреде и финансија. То што током трајања привременог финансирања држава неће моћи да се задужује, да узима нове зајмове, по његовој оцени, није проблем.
„Оно што је битно, ми сада имамо на државном рачуну, у трезору, четири милијарде евра. Потребе за задуживањем су за целу годину, значи када се посматра и главница и када се посматра отплата камате, негде 7,5 милијарди. Значи, ви малтене више од половине године са те четири милијарде можете да покријете. То опет значи да нема потребе за задуживањем у том периоду, можете све да финансирате“, прецизирао је заменик директора Сектора за стратешке анализе ПКС.
Станић, ипак, напомиње да је привремено финансирање аномалија и да би требало да траје што је краће могуће.
Направити буџет за наредну годину није лак посао, за њега је задужен посебан сектор за буџет у оквиру министарства финансија које у редовним околностима, још у првој половини текуће године шаље упит свим министарствима, агенцијама, државним институцијама о њиховим плановима за наредну годину. Буџет се, додаје Станић, пројектује на основу макроекономских индикатора који се процењују за наредну годину и подсећа да је раст привреде у трећем кварталу ове године био 4,0 одсто, а да су предвиђања за целу наредну годину била 4,5 одсто, па су ревидирана на 4,0 процента.
Он због свега тога сматра да би код тог компликованог посла сагледавања приходне и расходне стране државне касе нова влада и њено министарство финансија требало да консултују оперативце постојећег министарства око начина прављења буџета, како би посао био добро обављен и у што краћем року.