Црногорски „задивљујући“ отпор Русији

У току су новогодишњи и божићни празници. Једни славе наглашеније, други тише али је празнична атмосфера добрано видљива. Стога и колумну треба посветити лаганијим, забавним темама. По могућности, шаљивим.
Sputnik

Тако се сама по себи наметнула прича о спољној (на „црногорском језику“ — вањској) политици актуелне Владе Црне Горе према Русији.

Шта би данас рекао књаз Никола: Tри века дипломатских односа Црне Горе и Русије

Недавно је америчка амбасадорка у Црној Гори похвалила политику државе у којој службује ријечима: „отпор који Црна Гора пружа Русији задивљује сав свијет“. Америчке дипломате су одавно и на свим крајевима планете избориле право да дају свакакве изјаве. Укључујући и овако небулозне. Стога, и ова једва да представља изненађење у свеприсутној (а ничим стварно изазваној) антируској хистерији у Америци и добром дијелу западног свијета.

Ипак, пажње је вриједан изостанак било какве реакције онога што воли да се назива „званична Подгорица“. Могли су, на примјер, да оспоре ову оцјену, или да се са њом сложе, па да је „продубе“ својим анализима, тражећи допунске похвале. Не, они су одлучили да се примире. Попут пудлице коју је власник помиловао што је залајала на пролазника и која је због тога срећна, а недовољно храбра да даље кидише на њега.

У односима Црне Горе и Русије не ради се само о малој и држави највећој на свијету. Величина је увијек важна, али овдје никада није била пресудна. Током историје Царска Русија је помагала и штитила Црну Гору и најнепосредније је допринијела да се ослободилачка борба „за крст часни и слободу златну“ крунише њеним међународним признањем као суверене државе.

Црна Гора, несумњиво, не би ни постојала без заштите, помоћи и подршке Русије. Никада и ни на који начин Русија није наштетила Црној Гори. Упркос томе, тренутно званична Црна Гора увела је санкције Русији, приступила НАТО-у који Русију третира као непријатеља и, коначно, инсценирала некакав „државни удар“ који је, како тврде, припреман од стране двојице руских обавјештајаца и уз благослов Кремља.

Тужилац Катнић признао: Русија није умјешана у „државни удар“

Умјесто коментара ваља подсјетити на староподгоричку шалу.

На вратима стана се појављује човјек и још са прага пита домаћина:

„Јесте ли Ви човјек који је јуче из набујале ријеке Мораче спасио мог сина?“

Скромно, али са поносом и задовољством, овај одговори: „Да, ја сам тај…“

„А, ђе му је капа?“, зајапурио се гост.

А та „капа“ може бити оних 125.500 евра које су наводно руски обавјештајци дали за извршење државног удара у Црној Гори. Насилнички преврат је требало да изврше времешни туристи из Србије под командом лидера Демократског фронта, најјаче црногорске опозиционе групације. Моћна и богата Русија је, дакле, за „државни удар“ намијенила новца којим се једва може купити луксузан аутомобил.

Супруга донедавног високог функционера Црне Горе, иначе правоснажно осуђеног шефа криминално-пљачкашке групе, већ десетак година на рачуну у швајцарској банци има готово четири милиона долара. Колико ли би се „државних удара“ могло извести са толиким новцем?

Или је, можда, то био прави удар на државу Црну Гору коју су њени главари опљачкали и изнијели новац на рачуне страних банака? А, да би се такав новац тамо сачувао, мора се бити против Русије. Макар и овако небулозно.

Коментар