Предизборно престројавање: Ко ће изаћи Милу на црту

У години у којој Црну Гору очекује више важних изборних циклуса, већ сада је очигледно да највећа снага владајуће Демократске партије социјалиста парадоксално лежи управо у опозицији, односно у њеној све већој разједињености и неслози.
Sputnik
Мило сече „коров на политичкој сцени“ — опозицију, у Херцег Новом

Црногорски грађани били су свједоци да је читава 2017. година протекла у немогућности црногорске опозиције да сједне за исти сто и договори заједничку опозициону стратегију. Главна линија подјеле у опозицији званично се односила на Демократски фронт, са једне, и такозвану „грађанску опозицију“, са друге стране, који очигледно ни под којим условима нису били кадри да смогну снаге чак ни да покушају да разговарају.

Поред тога, оно што је посебно било обесхрабрујуће за опозиционе бираче, свакако је веома видљиво демонстрирана нетрпељивост између опозиционих партија, чији је међусобни анимозитет често превазилазио чак и онај у односу на владајући ДПС.

Ипак, колико је све од старта било неискрено вјероватно најбоље описују скорашњи догађаји који најављују додатне подјеле и фрагментацију црногорске опозиције сцене, и то овог пута превасходно у дијелу такозване „грађанске опозиције“.

Тако последњих дана црногорска јавност сазнаје да је дошао и коначан крај заједничком дјеловању партија тзв. грађанске опозиције, што имплицира да ће опозиција на наредним предсједничким изборима имати најмање три, а вјероватно и више кандидата, што би био поклон који ће у ДПС-у са задовољством прихватити.

До неслагања у „грађанским“ редовима је дошло након одлуке Демократа и Грађанског покрета „УРА“ да почну преговоре о коалицији мимо осталих колега из грађанског блока, након чега су из СДП-а одмах поручили да више „нема смисла“ организовати заједничке састанке.

Шта би било да је тада изгубио Мило

Такође, огласио се и члан Предсједништва СДП-а Иван Вујовић оптуживши Демократску Црну Гору и Грађански покрет УРА за крај заједничког дјеловања партија тзв. грађанске опозиције.

„Много пута се догодило да нечије нереалне амбиције, у овом случају предсједничке, буду препрека стварању продуктивне политичке понуде коју грађани прижељкују. Треба реално признати: у Црној Гори не постоје само политичка криза и криза власти, већ постоји и криза опозиције“, казао је Вујовић.

Да са последњим развојем догађаја највише разлога за радост имају у владајућем ДПС-у мишљења је и уредник портала „Борба“ Дражен Живковић, који за Спутњик каже да најава све већег броја опозиционих предсједничких кандидата прије свега представља „идеалан сценарио“ за режим у Црној Гори.

A шта ако се Мило не кандидује

„Последње трзавице у ’грађанској‘ опозицији, могућност разлаза политичких субјеката који чине ту групацију, као и најава већег броја опозиционих, партијских кандидата за предсједника Црне Горе је идеалан сценарио за ДПС. У овом моменту, само ДПС-у, који је у никад већим проблемима у последње двије деценије, одговара оваква ситуација на опозиционој сцени. Бојим се да су у оквиру грађанске опције, мада је тај термин доста дискутабилан, преовладале личне амбиције и сујете, што за резултат има даље сјецкање ионако усјецкане опозиционе политичке сцене“, каже Живковић.

Живковић такође упозорава да ако опозиција заиста жели да побиједи ДПС на предсједничким изборима, онда је једина реална опција окупљање цјелокупне опозиције око заједничког кандидата.

Амфилохије: Мило гори од Броза

„Вјерујем да ако је заједнички интерес опозиције смјена власти, а не унутрашња опозициона борба за прерасподјелу гласова, чега смо се све сити нагледали, онда је приоритет окупљање око једног кандидата који би био нестраначка личност, а који, реално, једино има шансе у изборној утакмици против било ког кандидата ДПС-а“, тврди Живковић.

Са друге стране, наш саговорник сматра да ДПС истовремено вјешто прикрива своје проблеме унутар странке тако што је лоптицу пребацио у грађанско опозиционо двориште, па с тога, ипак подјсећа да још није касно да се опозиција уразуми и удружи снаге у борби против режима.

„Очекујем да ће у наредним данима преовладати здрав разум и мудрост, да се са једним, заједничким кандидатом, који мора бити нестраначка личност, уђе у изборну трку, што би био наговјештај озбиљних промјена. Све остало, трка више страначких кандидата, ко ће бити број један у опозицији што сада наговјештавају из грађанске опције, иде на руку само ДПС-у, који бољи сценарио од тога не може да пожели“, закључује Живковић.

 

Коментар