Иако се већ дуго времена шушка да унутар владајућег ДПС-а постоје озбиљни сукоби и несугласице, рекло би се да је од тога слаба вајда за црногорску опозицију. Штавише, чињеница је да су сукоби у самој опозицији много већи и озбиљнији, па је утисак да режим с лакоћом држи ствари под контролом.
Политички аналитичар Сергеј Секуловић за Спутњик каже да сукоби неспорно постоје и унутар владајућег ДПС-а и унутар опозиције, при чему је ДПС успио да, како каже, „своје унутрашње сукобе ипак каналише и као партија остане у цјелости“, док се, са друге стране, сукоби у опозицији само продубљују.
„Сукоби у опозицији су свакако видљивији и деструктивнији из перспективе опозиционог бирача, јер са једне стране опозиција хронично не успијева да побиједи на изборима, а са друге стране, начин те опозиционе борбе и унутрашњих свађа често зна да буде до те мјере дегутантан да се слободно може рећи да раде на своју штету. Опозицији се то просто враћа као бумеранг, и тако дозвољава да без обзира на бројне проблеме које ДПС има, када се подвуче црта — ДПС и даље води игру“, каже Секуловић.
Секуловић напомиње да подјеле и сукоби у црногорској опозицији нису ништа ново, али да нажалост, „на моменте добијају такав замах и динамику да се често стиче утисак да је ситуација нерешива“.
„Сигурно да опозициона сцена није монолитна. Ту у суштини постоје двије опозиционе идеје које су неспојиве. Међутим, мањак њихове способности за елементарну координацију по неким кључним политичким захватима их чини инфериорним у односу на власт, која ипак успијева уз бројне унутрашње турбуленције, мимоилажења и неспоразуме, како унутар себе, тако и са коалиционим партнерима, да читаву ствар доведе на један ниво који омогућава функционалност и добар изборни резултат“, каже наш саговорник.
Коментаришући чињеницу да су предсједнички избори у Црној Гори веома близу, Секуловић сматра да су бројне „опозиционе свађе и немогућност да се дође до заједничког предсједничког кандидата иза којег би искрено стала цјелокупна опозиција, значајно релаксирале позицију владајућег ДПС-а“.
Истовремено, наш саговорник нема дилему да је враћањем Демократског фронта у парламент завршена прича о суштинском бојкоту те институције, при чему, како каже, сам ДФ преузима огроман ризик који уједно значи и самосталан излазак ДФ-а на предстојеће предсједничке изборе.
„Враћање ДФ-а у скупштинске клупе јесте затварање једног маневра који је постајао протеклих годину дана, јесте вјетар у груди грађанској опозицији у дијелу бојкота парламента. Са друге стране, и сам ДФ преузима огроман ризик и огроман дио одговорности за своју политичку акцију, јер оваква једна акција требало би за последицу да има и предлагање свог предсједничког кандидата, па би се и неуспјех на предсједничким изборима могао њима вратити као бумеранг“, упозорава Секуловић.
„У овом тренутку реално је да опозиција има најмање два предсједничка кандидата, то јест, кандидата ДФ-а, а мени је лично реално да и Демократска Црна Гора изађе са својим предсједничким кандидатом, поготово при чињеници да постоји истраживање јавног мњења које демократама даје 23 одсто у бирачком тијелу, што их чини негдје лидером опозиције, и природно ће се наметнути потреба да ту своју лидерску позицију потврде. Међутим, остављам одређени ниво ограде да унутар ’грађанске опозиције‘ дође и до другачије одлуке, односно, да се сами предсједнички избори евентуално бојкотују“, каже Секуловић.
На крају, наш саговорник се осврнуо и на потенцијалног предсједничког кандидата од стране ДПС-а, за који каже да више није извјесно да ће то бити Ђукановић.
„Бројне индиције у смислу самог садржаја изборне кампање, медијског појављивања господина Ђукановића, скривеног или нескривеног позивања од стране коалиционих партнера, и од стране одређених утицајних људи у ДПС-у да се он кандидује, чиниле су извјесним његову предсједничку кандидатуру. Међутим, ДПС је претходно најавио да ће изаћи са својим предсједничким кандидатом до краја новембра мјесеца, што се није десило, па је то сада пролонгирано за крај године, што отвара могућност да предсједнички кандидат ДПС-а ипак не буде господин Ђукановић него нека нестраначка личност“, закључује Секуловић.
