Мајмуни, затворени у мале коморе, у које се уводи гас: азот-диоксид. Људи који седе у просторијама изложени већој дози тог гаса. Све то организује једно удружење немачке ауто-индустрије. Наравно да то у главама многих људи буди ужасна сећања — на гасне коморе у Аушвицу и другде, на нацистичку акцију Т4 у којој је убијено 70.000 инвалида. Сећања на најмрачније поглавље немачке историје, сматра Хенрик Беме из „Дојче велеа“.
И стварно смо мислили да више не може бити горих вести о парадној бранши немачке привреде — произвођачима аутомобила. Оно што је почело као „дизелгејт“ са „Фолксвагеном“ у САД па сустигло и друге произвођаче, па се проширило када је прошлог лета часопис „Шпигл“ открио вишегодишње тајне договоре произвођача аутомобила („ауто-синдикат“) — па сада имамо нови степен ескалације.
Иако треба тачно проучити како је то експериментисано са људима и да ли је можда у питању надувавање једног у суштини безазленог експеримента (здрави људи три сата у канцеларији изложени издувним гасовима, и то количини која је много мања од оне којој је изложен онај ко живи у врло прометној улици), експерименти са животињама су пре свега једно: за осуду и напросто — глупи. Но, вероватно је у време серије експеримената са мајмунима (2015) произвођачима већ тако горело под ногама да су још само гледали како да извуку живе главе. А онда је у септембру 2015. експлодирала бомба и „дизелгејт“ је кренуо својим током.
Након што се сазнало за најновији скандал, видело се пре свега једно: увежбани ритуали произвођача аутомобила добро функционишу. У Дајмлеру су брзо изјавили да су „ужаснути оним што се радило у име немачке ауто-индустрије“, да се дистанцирају — и да аутомобили тог концерна нису били употребљени у низу огледа. И Бе-Ем-Ве се наравно дистанцирао и саопштио да је ионако против експеримената на животињама. Напослетку — то је мало дуже потрајало — иза ћошка се појавио и Фолксваген и извинио се, додуше, само за „погрешно поступање појединаца“. А сви заједно сада хоће да изнађу како је до овога могло да дође.
Како је до тога могло да дође? То је ретко глупо питање. Зар нису баш та три концерна заједно са фирмом Бош, 2007. године основали Европско истраживачко удружење за животну средину и здравље у транспортном сектору (ЕУГТ)? Та институција, ништа друго до лобистичка група са научним предзнаком која је радила за кампању „чистог дизела“ немачких произвођача аутомобила, наручила је низ експеримената. Она је финансирала и студију на људима у Ахену, која првобитно није требало да послужи за аутомобилску индустрију, али се добро уклапала у њене потребе, јер код тестираних особа „није могла да се докаже никаква реакција на инхалиран NO2“, како то пише у извештају ЕУГТ.
У управи овог истраживачког удружења — које је одавно престало да постоји — седели су наравно високи функционери аутомобилских концерна. Али, као и у „дизелгејту“, и сада би аргументација могла да изгледа овако: информације нису стигле до управе, о томе је био обавештен само мали круг људи и сл. Биће жртвовани неки „пешаци“, као што је то био случај са менаџером Фолксвагена Оливером Шмитом који је недавно осуђен у САД. И — готово… Остатак дружине ће чинити сама невинашца. Немачки аутомобилски концерни: прави хероји трикова, варки и камуфлаже.
Занимљиво је што купцима то као да уопште не смета. Прошла година је за „Фолксваген“ била рекордна, „Дајмлер“ је презадовољан продајом. А у немачким градовима људи живе међу улицама са загађењем каквом ни људи ни мајмуни никада нису били изложени у експериментима.