Србија и Хрватска немају сукобе око будућности, констатовао је председник Србије Александар Вучић и предложио мораторијум од шест месеци на расправе о темама из прошлости. Током предстојеће посете Загребу, напоменуо је Вучић, хрватској председници Колинди Грабар Китаровић ће поднети конкретне предлоге за побољшање српско-хрватских односа.
„Хајде да се договоримо да у наредних шест месеци — и да то кажемо — не говоримо о томе, томе и томе, или пре него што изађемо с било чиме, да се покушамо чути и да сваки пут спустимо тонус, и једни и други“, рекао је Вучић.
Тешко је побећи од прошлости
Таква идеја је, према мишљењу председника Документационо информационог центра Веритас Саве Штрбца, идеалистичка и вероватно би односи били бољи него сада, па чак ако би успели на шест месеци, успели би и на дужи период.
Међутим, напомиње Штрбац, од тог предлога неће бити ништа зато што је та историја присутна у нашим свакодневним животима и обичних грађана, а посебно политичара који на тој прошлости граде каријере. Не могу да замислим, истиче он, да би могао натерати неке функционе и партијске вође из десних странака у Хрватској да не таласају о усташама, о Павелићу, ко то може да забрани.
„Драго ми је да је оваква идеја зачета од председника Србије, али знајући како реагује хрватско друштво на историјске чињенице, а и да чак и хрватска председница Грабар Китаровић прихвати такав предлог, било би много отпора чак и у њеној странци ХДЗ-у. Хрватска се све време, и пре него што је постала чланица ЕУ, а посебно откад је постала, понаша према Србији као према мање вредној држави и све иницијативе које долазе из Србије дочекују на нож“, напомиње Штрбац за Спутњик.
С друге стране, коментатор Жељко Цвијановић напомиње за Спутњик да прво треба видети да ли је та идеја и дата да би била прихваћена.
„Треба имати у виду да је ту било доста притисака пре свега из Загреба, али и на неки начин из Београда на Вучића да не треба да иде у Загреб и мислим да је Вучић те притиске покушао да отклони једним потезом тако што је предложио тај мораторијум. Смисао тог мораторијума је моменат који је опште место наших односа, где он каже да немамо проблем са будућношћу већ са прошлошћу и да је заправо тај мораторијум могућ“, резонује Цвијановић.
Наравно, наглашава тај коментатор, тај мораторијум није могућ јер наша прошлост јако усмерава нашу будућност.
„И хајде да кажемо да се у Србији шест месеци неће помињати Јасеновац или да Хрвати неће поменути за шест месеци своју ’Олују‘. Чак и да се то догоди, наша прошлост толико условљава нашу будућност да ми имамо сувише конфликата које морамо да решимо, сувише отворених питања, да би дошли до неке опште нормализације ствари“, сугерише Цвијановић.
Превише спољних утицаја велика кочница
Француска и Немачка, пореди Цвијановић, иза себе су имале веома крвав, али завршен рат.
„Имале су рат у коме се знало ко је победник, рат у коме се знало ко плаћа репарације и ко прима репарације. Између Србије и Хрватске рат није завршен. Тужна је констатација да се заправо у том мировном процесу од 1995. па до данас, мир наметао као нека врста наставка рата мирним путем“, истиче Цвијановић.
Тешко данас може Србија да се уклопи у ону слику региона у којој су Американци дали превасходну улогу Хрватској не само у политичком него и у културном смислу, напомиње тај коментатор, и то је нешто што ми данас и те како осећамо, и то не од јуче. Као што тешко да Хрватска, наводи Цвијановић, може да се уклопи у некакву слику у којој би Србија остала снажна, деколонизована, наслоњена на Русију, Кину и силе у нарастању.
„Тај рат мора на неки начин да се заврши, он се може завршити тако што ће да се настави па да се заврши, или да се прекине. То су заправо дилеме које ми имамо уз још једну ствар — да Хрватска све више постаје нека врста прокси силе, дакле Хрватска постаје неко преко кога се Србија притиска и наравно да ће то исто увећати контроверзе и неке евентуалне сукобе“, сматра Цвијановић.
Други наш саговорник Саво Штрбац констатује да се Хрватска и Србија не слажу о свим стварима из историје, а оно о чему се могу договорити и што би имало реализацију јесте да се побољша положај националних мањина и у Хрватској и у Србији.
„Могуће је да се у оних око 80 српских села која су неелектрифицирана, која немају струју, а имали су је до рата 1995, поново уведе та струја. То су оне ствари које се могу решити, које зависе од улога, од пара, од финансирања. А ове идеолошке разлике, а имамо их такорећи у целој историји, а посебно у 20. веку, мислим да се то неће лако решити“, констатује Штрбац.
Председник Веритаса сматра да је мораторијум орочен на шест месеци због тога да се направи проба и да је жеља председника Вучића била да се за то време покаже како би обема државама било боље, па кад се то догоди, кад се унапреде односи, онда би сами могли да продужимо тај рок за годину, па за пет година. Кад би тај модел Србије и Хрватске заживео, добро би било га проширити и на цео Балкан.