Питање асимилације млађе популације Срба у Хрватској извесније је од очувања идентитета, сматра Милорад Пуповац, председник Српског националног већа, наглашавајући да су преслаби инструменти унутар српске заједнице у Хрватској, медијски, образовни и културни, који треба да спрече ту асимилацију.
Оно што је неопходно да би се променила садашња позиција Срба у Хрватској и неколико година и деценија у прошлости, према мишљењу Ратка Дмитровића, директора РАС телевизије, јесте дефиниција рата који је вођен током деведесетих година прошлог века.
Јединке немају за шта да се ухвате
„Из те дефиниције, а она је службена хрватска и гласи: ’Хрватска је била нападнута од стране Србије и локалних Срба‘, проистиче све оно што је Србе задесило и што им се још догађа у Хрватској након рата. Дакле, Срби су означени као агресори, као неко ко је напао сопствену државу уз помоћ друге државе. И из те поставке Хрвати црпе однос, а сад ћу рећи и мржњу и нетрпељивост према Србима“, категоричан је Дмитровић за Спутњик.
На скупу „Положај српске националне мањине у суседним земљама“, који је организовала Српска академија наука и уметности, Милорад Пуповац је истакао и да је Србима у Хрватској стало да Хрватска и Србија отпочну дијалог, јер је одсуство дијалога озбиљна препрека за очување права српске заједнице.
Највећи проблем очувања српског идентитета у Хрватској, сугерише тамошњи новинар Денис Куљиш, јесте што је преостао врло мали број њих и подељени су између града и неких руралних подручја, где су занемарљива и сиромашна мањина.
„Ови у граду су асимиловани према природи ствари. То је као у доба Југославије, кад Хрвати дођу у Београд и онда након неког времена сви навијају за Црвену звезду. У граду се природно асимилују и врло мало има тих активности које очувају“, сматра Куљиш.
Говорећи о најављеној Декларацији о опстанку и заштити Срба у региону која се спрема у Србији, председник СНВ-а рекао је да би, да се он пита да бира између декларације и стратегије, пре одабрао стратегију.
„Стратегија би садржавала много више од Декларације. Декларација не може садржати све што и стратегија, а може произвести неку врсту криве перцепције и кривог виђења“, појаснио је Пуповац.
Рекао бих, напомиње Куљиш за Спутњик, да би користило издаваштво, али издаваштва нема ни на хрватском, а камоли на српском.
„Имате цркву кроз коју се чува идентитет, али то захвата само мањи број људи. Напросто не иду сви у цркву. Ови у граду иду за Божић, на славе и благдане. Постоје и неке емисије, али су то све неке мањинске приче које врло слабо функционишу. Највећи проблем Срба јесте да их је напросто веома мало остало у Хрватској. И они су пре били већина у мањим градовима, па су имали локални карактер који је онда придоносио очувању“, подвлачи Куљиш.
Срби не смеју да укажу на свој положај, поручује Ратко Дмитровић, јер истог тренутка долази реченица: „Будите сретни да сте и такви и да сте ту, у тој позицији, јер ви сте агресори, ви сте напали своју државу, ви сте разорили Хрватску“, и тако даље.
„То није тачно. Све је обрнуто. И стално понављам, досадан сам и себи и другима, али морам, другачије не може. Први министар полиције Хрватске, Туђманов Јосип Бољковац написао је књигу у којој има реченица: ’Није Југославија напала Хрватску, него је Хрватска напала Југославију‘. И тако је дошло до грађанског рата. И то је све јасно“, посебно наглашава Дмитровић.
Дакле, Срби у Хрватској, саветује Дмитровић, морају да смогну снаге да промене наратив.
„Пре свега, Пуповац који сад ово говори мора да смогне снаге, ако се већ бави политиком, а прилично је капитализовао своју позицију у Хрватској, да каже ову реченицу. Дакле, нисмо ми господо уз помоћ Србије напали Хрватску, него сте ви напали нас, тако што сте нас избацили из Устава, тако што сте тражили изјаву о лојалности као Анте Павелић 1941. године“, подвлачи Дмитровић.
И то све, додаје он, мора службени Београд да подржи Декларацијом о разбијању Социјалистичке Федеративне Републике Југославије.
„Та декларација мора да буде усвојена у Скупштини Србије и у њој треба да се кажу те чињенице које иду у прилог и Србији и Србима. Док се то не уради, не видим на који начин Србима у Хрватској може да буде боље“, закључује Дмитровић.
Књижевност и позориште не помажу у правој мери мирнодопској атмосфери, сматра Денис Куљиш, колико популарне ствари попут музике, спорта или туризма.
