Амбасадор НР Кине у Црној Гори Цуи Џивеи најавио је ове недеље изградњу нове Амбасаде Кине у центру Подгорице, која неће бити само дипломатско представништво, већ и репрезентативни објекат мултифункционалног карактера.
Кинески амбасадор је навео да је Подгорица као инвестициона дестинација „привлачна за кинеске привреднике“, као и да број кинеских туриста у Црној Гори расте сваке године.
„Број туриста из Кине који посјећује Подгорицу биљежи стабилан и константан раст, тако да тај тренд очекујемо и ове године“, казао је Џивеи.
Познато је да Кина као свјетска сила са нарастајућим глобалним утицајем, како би учврстила своју позицију у Европи, на премијерском нивоу редовно организује Самит у формату 16 + 1 са земаљама Централне и Источне Европе. Али оно чему се у јавности мање говори, јесте да се сличан форум сваке године одржава и када су у питању градоначелници Кине и 16 поменутих земаља, што само потврђује да Кина као велика свјетска сила своју политику брижљиво гради на више нивоа.
Управо један такав скуп градоначелника Пекинга и главних градова земаља Централне и Источне Европе одржан је прошле године у септембру у Подгорици, док је за организацију тог догађаја ове године задужен главни град Србије.
Такође, сама чињеница да НР Кина гради репрезентативну зграду амбасаде у главном граду Црне Горе, симболично поручује да је Кина као глобална сила данас снажно присутна свуда, па и када су у питању земље које у политичком смислу представљају периферију Европе.
Коментаришући за Спутњик ову чињеницу, као и околност да главни инфраструктурни пројекат, попут ауто-пута у Црној Гори, данас граде и финансирају кинеске компаније и банке, аналитичар Игор Дамјановић каже да је „добро што се Кина на велика врата враћа у Србију и Црну Гору“, одакле је, како каже „латентно отјерана након 5. октобра 2000. године“.
„Кина је за вријеме власти Слободана Милошевића представљала нашег главног спољнополитичког партнера. Визију предсједника Милошевића да Кина полако постаје највећа свјетска сила наша јавност је примала са подсмијехом. Подсјетићу да је у новембру 1997. године Милошевић у Кину одвео тридесеточлану делегацију. Одатле је донио веома повољне финансијске аранжмане, од којих је око једне милијарде долара позајмице добијено без икаквих камата, а кинески партнери показали су спремност да преузму власништво над више домаћих фабрика као што су ’ИМТ‘, ’Гоша‘, ’Змај‘, ’24. октобар‘, ’Вискоза‘…“, каже Дамјановић.
Дамјановић такође сматра и да „Кина полако постаје највећа свјетска сила“, уз оцјену да је добро што она за ширење свог утицаја не користи исте методе као Запад.
„Позитивно је што Кинези свој стратешки утицај шире кроз обострано корисну сарадњу, за разлику од Запада који то ради ратовима, војним превратима, обојеним револуцијама и неоколонизацијом. Послије близу двије деценије Кинези поново долазе на Балкан. Међутим, захваљујући ’мудрој‘ политици безусловних ЕУ интеграција, ми данас можемо да им понудимо неупоредиво мање. Фабрике за које су били заинтересовани у вријеме Милошевића одавно не постоје. Кинези нама у датом тренутку могу понудити инвестиције, прије свега, у путну инфраструктуру и финансијске аранжмане неупоредиво повољније од ММФ-а и Свјетске банке“, каже Дамјановић.
Наш саговорник ипак упозорава да поред бројних могућности које нуди сарадња са Кином, то априори не значи да ће Црна Гора од тога нужно имати користи, прије свега ако се узме у обзир способност црногорских власти да те прилике искористе, а о чему свједочи и кредитни аранжман за ауто-пут који је у много чему неповољан за Црну Гору.
„Када као Црна Гора имате потпуно неспособну власт, то не значи да ће друштво осјетити бенефите од партнерства са било ким, па ни са Кином. Узмимо примјер ауто-пута који се гради. Наша власт је прво осмислила ауто-пут Бар—Бољаре, чији је правац нејасан, па је онда без икакве потребе кредит, који се сервисира у еврима, везала за долар и тако кроз негативне курсне разлике трошкове пројекта увећала за преко 100 милиона евра“, каже Дамјановић.
Поред све већег присуства Кине у Црној Гори, ту су и руски туристи који су годинама традиционално најбројнија група на црногорском приморју, а да интересовање Руса за Црну Гору не јењава, свједоче и процјене руских туристичких посленика да ће ове године доћи до пораста броја путника на авио-линијама између Русије и Црне Горе, између 15 и 20 одсто због повећања интересовања руских туриста за љетовање на црногорском приморју.
Због ове чињенице је и руска лоу кост компанија „Победа“, иначе огранак државне авио-компаније „Аерофлот“, затражила дозволу за покретање свакодневне авио-линије између Москве и Подгорице током љета, па наш саговорник примјећује да иако Подгорица званично стреми ка НАТО-у и ЕУ, главне инвестиције и туристи Црној Гори ипак пристижу из Кине и Русије.
„Црна Гора већ више од двије деценије безглаво стреми ка ЕУ. Резултати такве политике су колапс привредног система, рекордан спољни дуг и незапосленост. Једини здрав новац који се слива у црногорску економију потиче из туристичке привреде. Туристи из Русије не само да су најбројнији, већ и по подацима Националне туристичке организације неприкосновени лидери у потрошњи. Пошто практично најозбиљнији инвеститори у нашој економији долазе из Кине, а најзначајнији приход остварујемо од руских туриста, намеће се потпуно легитимно питање да ли је до сада Црна Гора осјетила икакве реалне бенефите од безусловних евроатлантских интеграција“, закључује Дамјановић.