Говорећи о решењу између Београда и Приштине, амерички сенатор Рон Џонсон је после разговора са председником Србије Александром Вучићем поручио да сваки договор мора бити праведан за све стране и да мора узети у обзир будућност свих.
Две Америке, две правде
Кад амерички представници, са друге стране, кажу — праведно решење, шта под тиме подразумевају?
Америка је дубински подељена, истиче за Спутњик аналитичар Драгомир Анђелковић, и наглашава да фактички постоје две власти које имају другачије погледе на све.
„Из угла те две структуре вероватно се потпуно разликују схватања праведности шта је добро за Балкан, односно, шта је фер решење. За дубинску државу сигурно је фер решење у оквиру њихове матрице о српској вечитој кривици да ми прихватимо све што Албанци траже, да се сагласимо са тиме, а заузврат добијемо суочавање са прошлошћу и опроштај. Значи ради се о циничној перспективи где смо ми вечно криви и треба да дајемо уступке“, тврди Анђелковић.
Из угла врха америчке државе вероватно ствари не стоје тако, констатује тај аналитичар, али лоше је за Србију што су они незаинтересовани за Балкан.
„Значи, они сигурно нису ти који нас нешто превише притискају, али нису спремни ни да праве неке веће заокрете. Тако да мислим да је то више реторичка формула, да је можда лично сенатор Џонсон на позицији некаквог изналажења решења кроз неку поделу, али кад се ради о администрацији, мислим да ту постоји велика конфузија и уопште не постоји јасна представа о Балкану“, резонује Анђелковић.
Политиколог Александар Павић каже да посматра званичну америчку политику и подсећа да досад није било никаквог наговештаја да би они одступили од онога што су урадили, а то је, како каже, признање лажне државе Косово у садашњим границама и чврст став да су против даљег мењања граница у региону.
Остави како јесте и кажи „хвала“
„Све друго су само спекулације. Можда се неки разговори врше иза затворених врата, али амерички јавни став је потпуно јасан и они сматрају да је праведно управо ово што су они урадили. Да је праведно било бомбардовати суверену земљу, да је праведно било окупирати део њене територије, да је праведно било подстаћи сецесију од те суверене државе, да је праведно било подстицати земље широм света, па чак извртати њихове руке да би они признали нелегалну државолику творевину, и да је праведно да оштећена страна, односно Србија, то све прихвати“, категоричан је Павић.
Свакако, питање је шта би то требало да учини Приштина да би Београд рекао — направили су компромис?
Кад се говори о компромисима, према мишљењу Драгомира Анђелковића, мора се видети шта је фактичко стање.
„Фактичко стање је да је КиМ окупирано и да је окупатор контролу препустио Албанцима који потпуну контролу држе јужно од Ибра, а север стално угрожавају потенцијалном акцијом. Већ смо током двехиљадитих више пута имали упаде њихових специјалних јединица, сталне претње да ће доћи до неке офанзиве, неке ’Олује 2‘. Дакле, то је стање које имамо на терену. Из њиховог угла, они су засад потпуно непопустљиви, као да су они некаква стара држава са традицијом и да ми тражимо нешто што њима припада. И стално прете успостављањем своје власти и на северу“, подсећа Анђелковић.
Докле год код Албанаца не постоји свест да је потребан компромис, немогуће је говорити о томе шта би они требало да ураде, напомиње тај аналитичар, јер сад Запад допушта да се они понашају као хировито дете које све тражи и све му је обећано. Прво би Запад требало да изврши озбиљан притисак на њих и стави их на место које им припада, сугерише Анђелковић, па тек онда можемо да причамо о томе шта би они могли да ураде.
Ибар граница?
„Вероватно би из угла Србије, а сигуран сам да је и већинска јавност на тој позицији, прихватљива била подела Косова. Вероватно бисмо се договорили око линија подела. Подела свакако подразумева север Косова и екстериторијалност наших манастира и главних верских објеката. То сигурно многима делује мало, али кад погледате стање на терену, засад нам ни то нико не да“, указује Анђелковић.
С друге стране, политиколог Павић наглашава да из Београда последњих месеци стижу све јасније поруке да желе поделу.
„Чак је и министар војни Вулин пре неколико дана то поменуо, само је употребио реч разграничење на Косову и Метохији. Ивица Дачић одавно јавно заговара поделу Косова. Тако да на основу расположивих јавних изјава, најближе је да би пристанак на било какву поделу, а највероватније по реци Ибар, био неки компромис којим би Београд био задовољан“, сматра Павић.
Можда постоје и други модалитети, наводи Павић, а оптимално би било кад би тај компромис био да Приштина некако одједном пристане да постане аутономија унутар Србије и одрекне се државности, али је потпуно нереално да они то прихвате у овом тренутку.