Србији је успело оно што је мало коме. Готово у исто време, поново је напредовала на Дуинг бизнис листи Светске банке, која рангира земље по лакоћи пословања и доспела на „црну листу“ међународне организације за борбу против прања новца.
Како је наведено на сајту организације „Фајненшел екшен таск форс“ (ФАТФ), на листи земаља са „стратешким мањкавостима“ у борби против прања новца и финансирања тероризма, Србија се нашла у друштву Етиопије, Ирака, Шри Ланке, Сирије, Тринидада и Тобага, Туниса, Вануатуа и Јемена.
На таквој еквилибристици би, да може, вероватно позавидео и сам Ал Капоне, родоначелник озлоглашеног начина пословања, који је новац добијен од коцкања, проституције, рекетирања и продаје алкохола, у Америци двадесетих година прошлог века, „опрао“ приказујући га као приход од перионица са веш-машинама.
Да је вест изненадила и наше званичнике, показало је реаговање премијерке Ане Брнабић. Извештај ФАТФ-е не одражава стање ствари у нашој земљи која има систем за спречавање прања новца и финансирање тероризма, оценила је она у обраћању на затварању „Копаоник бизнис форума“. Објаснила је и шта је све Србија предузела по питању законодавства у тој области, али и да смо једина земља у региону која је процесуирала и осудила правоснажним пресудама и физичка и правна лица за кривично дело прање новца.
Уз то је навела је да је осим Европске комисије, још 15 чланица ФАТФ-а било недвосмислено против тога да се Србија стави на „црну листу“, „под присмотру“ и чак иступило са састанка тражећи аргументовано да се наша земља не ставља на ту листу. Међу њима и Светска банка, као посматрач.
„Нажалост, једна земља је инсистирала да се извештај ипак усвоји, а то су без сумње САД“, није оћутала премијерка.
„Политика је ту доминантна. Из њима знаног разлога, овај тренутак изабран је за притисак. То је суштина целе приче“, коментар је економисте, проф. др Божа Драшковића.
Све те међународне институције као конгломерати, нарочито оне невладине, под утицајем су одређених политичких структура, односно политичких интереса, каже саговорник Спутњика.
Велико питање је, каже, на бази којих метода, којих поступака и којих релевантних чињеница се долази до одређене структуре, односно места у оквиру градирања позиције у свету. То је сумњиво, најчешће нема никакве везе са једном стандардном методологијом и доста је арбитрарно, сматра овај економиста.
А чим су у питању арбитрарни елементи, односно вредносни, онда се оставља простор да вас неко ко има доминантан утицај јер има тренутни интерес, ставља на бољу или лошију позицију, објашњава Драшковић.
У условима када нема утемељене ни транспарентне методологије, остављате могућност да због неког политичког интереса притискате једну малу Србију, економски врло малу у односу на Европу, чак и у односу на неке велике светске компаније које праве пет-десет пута већи годишњи промет него што је БДП Србије, сликовито објашњава професор на Београдској банкарској академији.
„И ви изаберете Србију као јако релевантну за питање прања новца“, с дозом цинизма у гласу приметио је саговорник Спутњика, додајући да се притом не отвара кључно питање.
А кључно је, каже, да су заправо све офшор зоне у свету под контролом кључних моћних земаља, од Велике Британије, Холандије… до Америке. То су простори отворени за прање новца, за сиве трансакције, од пореских побегуља, до неких других. Али, како примећује, када је то у нечијем интересу, онда то није проблем.
Он не спори да прање новца, одређене пореске трансакције, трговина наркотицима и нелегална трговина погађају сваку земљу, али што је земља већа и већи њен економски и војни интерес, има и више простора за такве нелегалне радње.
Ставити у ту позицију Србију је крајње некоректно, сматра Драшковић, који напомиње да су читав модел прања новца управо измислиле најразвијеније земље света у последњих 20-30 година.
„И то је питање политичког и економског утицаја“, тврди он и објашњава како цео модел функционише. Ако неко извлачи новац из неке земље, он га негде склања, на нека Маршалска или слична острва, односно офшор зоне које су под контролом моћних држава. И онда они знају да је неко из Србије, Бразила, Аргентине, Русије… извукао новац и тамо га ставио и имају могућност да га уцењују“, каже Драшковић и подсећа на случај „панамских папира“. Седишта адвокатских канцеларија које су их „откриле“ управо су биле у САД.
„То комплексно питање прања новца је више везано за велике компаније и најразвијеније земље. У малим земљама оно је маргинално у односу на светска кретања“, подвлачи професор Београдске банкарске економије.
Опет је новац, чист или прљав, послужио за политичка поткусуривања.
А Америка, упркос противљењу других, зна зашто је изабрала овај тренутак да и тако политички притисне Србију. А да се не лажемо, зна и Србија, једина европска земља на тој црној листи за прање новца и финансирање тероризма. Или је можда Америка „грешком“ Косово рачунала као део Србије.