То се наводи у тексту Наташе Срдоч са Адријатик института за јавне политике, објављеном у „Хафингтон посту“.
„Америчке власти имају одговорност да спроведу темељну истрагу око прања новца у случају ’Агрокора‘ и Хрватске, која је одавно томе изложена“, објавио је тај амерички лист уз нагласак да би истрагу требало да покрене америчко Министарство правосуђа.
Како се наводи, то би грађани Хрватске и Балкана поздравили, и тако би се вратила „нада у ову осиромашену регију“.
Скандал око „Агрокора“ описује се као „наслеђе безакоња, погодби и политичке корупције који бујају у Хрватској протеклих 26 година“. Наглашено је да је „Агрокор“ претходно био проглашаван „успехом ХДЗ-а“.
Лист наводи и да је то била визија Фрање Туђмана о 200 богатих породица, коју су онда у дело спроводили ХДЗ-ови премијери и министри од 1990-их.
Како се наводи, и Иво Санадер је као премијер опраштао пореске дугове „Агрокора“, а концерн Ивице Тодорића био је „највећи прималац државних субвенција“, а све је то био део „система рођачког капитализма“ у којем су профитирали одабрани тајкуни.
Наводи се и да је ревизија у међувремену открила велике промашаје у управљању „Агрокором“, што је „претходно превидела Пореска управа“.
Ауторка констатује велику кадровску повезаност „Агрокора“ и државних институција, односно податак да је бивши гувернер Хрватске народне банке био запослен у „Агрокору“, што је тек један од бројних примера.
„Породица Тодорић доминирала је медијима и у маркетиншком сектору и живела у дворцу који је пак био под хипотеком ’Хипо банке‘ преко зајмова“, пише „Хафингтон пост“.
Како се предвиђа, хрватско правосуђе неће бити у стању да рашчисти тај скандал јер је „под утицајем политике“, а ауторка закључује текст цитатом хрватске председнице Колинде Грабар Китаровић да ће истрага о „Агрокору“ довести до „ерозије поверења грађана у политичаре и институције“.
Танјуг
