Ово су у петак биле теме „Спутњик интервјуа“, чији су гости били Филип Родић, новинар недељника „Печат“, и стручњак за политички маркетинг Александар Протић.
Панамски папири су документа — њих 11 и по милиона, наводно — „процурела“ из адвокатске фирме „Мосак Фонсека“ у Панами, која приказују разгранату, глобалну мрежу „сивих“ токова новца и могуће утаје пореза, у чему су, како документи показују, учествовали и поједини светски политичари. До ових докумената је дошао немачки „Зидојче цајтунг“, који је — како гласи прича понуђена светској јавности — у помоћ за анализу докумената позвао америчку организацију Међународни конзорцијум истраживачких новинара, да би потом у презентовање њихових налаза били укључени и бројни медији широм света.
Документи, међутим, светској јавности нису откривени већ су од ње сакривени, истиче Филип Родић. „Од 11 и по милиона докумената, објављено их је свега 149“.
Штавише, аутори истраживања „панамских папира“ отворено су признали да највећи део докумената до којих су дошли никада и неће бити објављен. У овоме се види суштинска разлика у односу на открића организације „Викиликс“, која је сва документа до којих је успевала да дође — од америчких дипломатских депеша надаље — у потпуности, у оригиналном облику, стављала на увид светској јавности. Што ће рећи да, у случају „Панамских папира“, заинтересована светска јавност заправо зависи од онога што им, такорећи на кашичицу, пруже власници ове документације. То, наравно, отвара и простор за сумњу у њихову злоупотребу папира које поседују а не објављују.
„Интересантно је да, у случају ’Панамских папира‘, ми не видимо нелегалне и подземне токове новца америчких држављана и њихових компанија“, наводи Александар Протић, додајући да у досадашњем току афере, иначе громко најављене као „највеће цурење информација у историји“, заправо нисмо видели ништа спектакуларно, осим што је очигледно да она служи одређеним интересним групама. „И то је урађено прилично траљаво, што се нарочито види у британским медијима, који су у први план ставили Владимира Путина, иако се он у документима нигде не спомиње“.
Које би то интересне групе могле да буду? С тим у вези, нарочито је интересантан списак финансијера који стоје иза Међународног конзорцијума истраживачких новинара. Међу њима су, наводи Филип Родић позивајући се на податке са интернет сајта ове организације, фондације Рокфелер и Форд, Фонд за отворено друштво Џорџа Сороша, Ју-Ес ејд… Док је Сорошева улога у спровођењу циљева америчке политике углавном добро позната, јавности је мање познато, каже Родић, да је документовано и доказано да су фондације Рокфелер и Форд још од краја Другог светског рата коришћене као паравани за америчку Централну обавештајну агенцију (ЦИА), која је преко ове две фондације, поред других њима сличних, прикривено финансирала своје активности у Европи. Овоме треба додати и да деловањем америчке државне агенције за међународну помоћ, Ју-Ес ејда, сходно њеном статуту, управља амерички Национални савет за безбедност, у коме седе и руководиоци ЦИА и других безбедносних и обавештајних служби Сједињених Америчких Држава.
Имајући ове податке у виду, треба ли да чуди што је мета медијских напада у вези с „Панамским папирима“ пре свега био руски председник Владимир Путин? „Операције овог типа увек су вишеслојне“, каже Родић. „Мета пре свега јесте био Путин. Други слој ове операције састоји се у упозорењу неким другим људима да буду послушни. А трећи слој је уништавање конкуренције — Сједињене Америчке Државе већ десет година покушавају да униште сваки други порески рај, осим њиховог сопственог. То је почело од Швајцарске, наставило се преко Кипра и Луксембурга, Кајманских и Девичанских острва, Бахама, а сада је на ред дошла и Панама. А за све то време, у појединим америчким савезним државама, од Делавера до Неваде и Јужне Дакоте, настају нови порески рајеви. И новац почиње тамо да се сели“.
