Артјом Кољцов, председник експертског савета дигиталне економије и блокчејн технологија у руској Државној думи, одговарајући на питање како је могуће да многи не верују криптовалутама, а истовремено сматрају да је блокчејн технологија будућности, за Спутњик каже:
„Блокчејн и криптовалуте су целина. Не би требало делити ова два појма. Наравно, криптовалута је драјвер у развоју блокчејна. Неповерење које влада према технологијама будућности је у вези са тим што људи не разумеју о чему се ради“.
Наш саговорник објашњава да се овде не ради о чувеним „балонима од сапунице“ који су криви за бројне мале и велике финансијске кризе:
„Када ми говоре да је криптовалута заправо мехур, увек им наведем пример америчке електронске берзе деоница Насдак. Рецимо, ’Форд‘ прода прода пет милиона аутомобила дневно, а ’Тесла‘ седамдесет хиљада. Али, ’Тесла‘ је генерално фирма која је тридесет милијарди долара вреднија од ’Форда‘ у берзанском поимању. А ту се само ради о вери да је ’Тесла‘ аутомобил будућности. Исто је сада и са биткоином, а у њега верују јер му вредност расте. Ту нема панике, апсолутно ће све бити у реду. Да, могуће је да ће бити неких корекција вредности, али све је то нормално“.
Председник експертског савета дигиталне економије и блокчејн технологија у руској Државној думи објашњава да криптовалуте могу бити корисне у сфери државне управе.
„Данас 10 одсто БДП-а користе банке. Другим речима, све би могло бити бар за тих 10 одсто јефтиније. Имајући у виду да је капитал у свету неравномерно распоређен, важно је штедети и тај уштеђени део новца улагати, давати онима којима је тај новац потребнији. Појављују се нове криптовалуте. Мени се, рецимо, веома допада нова валута Павела Дурова (оснивача руске мреже ВКонтакте и месинџера Телеграм), која се зове ТОН, мислим да она може да понуди тржишту много новина“, истиче Кољцов.
Још један Рус, Степан Гершуни, партнер у компанији „Њу мајнинг“, говорећи за Спутњик о новим криптовалутама, каже да и даље биткоин има највеће шансе да замени стандардне валуте:
„Он је најбезбеднија валута, уз то је доста распрострањен и мислим да ће ове карактеристике и задржати, јер то је пројекат који нема власника и нико га не контролише, другим речима — нема приватних интереса. Са друге стране, постоји огроман број врсних програмера који подржавају овај систем“, објашњава Гершуни.
Наш саговорник који живи на релацији Русија—Америка додаје да се у вези са биткоином јавља специфичан ефекат мреже: ако има много људи који већ имају биткоин, онда ће бити све више продавница које ће примати биткоин, што ће опет водити ка већој потреби за биткоином уопште.
„Биткоин је уз помоћ криптографије лакше заштити, а злато је у том смислу теже сачувати. Са друге стране, биткоин је управо зато и популаран, јер га људи радо набављају како би путем њега дугорочно чували капитал“, објашњава Гершуни.
Биткоин, као и злато, није у вези са економијом било које државе. Ако долази до кризе, по правилу злато поскупљује. Зато, у овом случају баш супротно, ако буде финансијске кризе, према речима нашег саговорника, она ће се позитивно одразити на цену биткоина. Гершуни закључује да биткоин представља начин заштите од пада вредности националне валуте.