Оно што су медији већ крстили као царински рат Вашингтона и Пекинга, војничком терминологијом би ипак пре могло да се назове — ограниченим сукобом. Тешка артиљерија још није употребљена, али је и без ње Вол стрит одмах реаговао распродајом акција на кинеску контрамеру увођења тарифа на 128 америчких производа вредних три милијарде долара. Берзански индекси су пали од 1,9 одсто Дау Џонс до 2,7, колико је у црвено отишао Насдак.
Према образложењу званичног Пекинга, то је одговор на царину коју је администрација Доналда Трампа и званично увела 27. марта на увоз челика и алуминијума. На дневни ред, међутим, још није дошло реаговање Пекинга на то што је Трамп пре дест дана потписао документ којим се уводе нове тарифе за шездесет милијарди долара вредан увоз различитих производа из Кине.
Дакле, Кина није грунула из свих оружја. Пo оцени Тома Хенкока из „Фајненшел тајмса“ одговор Кине је „релативно одмерен“, јер на списку 128 америчких производа нема онога што је кључни амерички извоз у Кину, а то је соја чији је прошлогодишњи извоз био вредан 14 милијарди долара.
Уз соју, главни амерички извозни адути за кинеско тржиште су кукуруз, компјутерски чипови и авиони. На кинеском списку су се, међутим, нашли само воће и поврће и свињетина.
Најновијим кинеским контрамерама, које се односе на три милијарде долара увоза из САД, Пекинг је одговорио због штете од 690 милиона долара због царина на челик и алуминијум. Од тих царина су у међувремену изузети Канада, Мексико, Европска унија, Јужна Кореја, Аустралија, Бразил и Аргентина, управо највећи извозници у САД, али не и Кина на коју се односи тек мање од три одсто укупног америчког увоза челика и алуминијума.
Лист „Чајна дејли“, који одражава ставове званичног Пекинга, подсећа да је Кина позвала на решавање билатералних економских и трговинских спорова кроз дијалоге и преговоре, али и да неће одступити од контрамера да би заштитила своја права и интересе. Подсећа, такође, да је последњих дана и друга страна изразила спремност да преговара како би се пронашло решење. Позива, дакле, на решење до кога би се дошло преговорима.
По оцени консултанта за страна улагања Махмуда Бушатлије, трговински ратови никада ништа добро нису донели.
„На кратак рок једна и друга страна ће имати само муку. Тешко је рећи да је реч о губицима, али ће имати проблеме у циркулацији капитала. На дуги рок, Америка ће вероватно и даље губити своју позицију у економском свету, а то ће се у крајњем одразити и на њену политичку и војну позицију“, каже Бушатлија за Спутњик.
Он је, међутим, у овом случају сумњичав по питању евентуалних преговора, јер, каже, не види како би Америка дошла у позицију да преговара.
„Имате баналан пример који указује на америчку немоћ да води, како смо то некада говорили, политику мирољубиве коегзистенције. Америка је толико снажнија у сваком погледу у односу на Северну Кореју, па се не сналази чак ни са једном таквом земљом, јер покушава да разговара са позиције силе. То се с Кином не може и то се одавно не може“, истиче саговорник Спутњика.
Он сматра да ће Америка имати неконзистентну политику у сваком погледу, па и економску, све док не буде схватила да више није једини играч, да има још оних који не само да претендују на сам светски врх него су једном ногом већ ту.
Бивши кинески министар финансија Лоу Ђивеи сматра да су мере које је Пекин предузео благе и да би оне болне тек могле да уследе. Као Ђивеи и професор економије на Универзитету за међународни бизнис и економију у Пекингу Џон Гонг је мишљења да би на столу могли да се нађу соја, аутомобили, авиони, пренео је „Саут Чајна морнинг пост“.
„Сада је лопта у дворишту САД“, оценио је Гонг.
Даље у црној прогнози отишао је председник Петерсон Института за међународну економију у Вашингтону, Адам Посен. Он сматра да ће се трговински рат који је најновијим тарифама покренуо Трамп показати као његов „економски Авганистан — скуп, безуспешан и коме се не види крај“, пренео је „Чајна дејли“.
Трампу би се, дакле, могло десити да, спасавајући Америку од трговинског дефицита који има са Кином, који се процењује на између 375 милијарди и 504 милијарде долара, буде скупља дара него мера.
Бушатлија сматра да је ово почетак краја америчког економског империјализма.
„Посебно када се супротстављате и отварате свађу са неким ко ће сутра бити јачи од вас, а то се не може избећи, то је јасно свима на свету, онда је тешко проценити како ће се и у којим роковима ствари дешавати“, каже саговорник Спутњика.
САД су, како објашњава, заратиле са неким ко за њих јефтино ради њихове брендове.
„Када Кина произведе један ’ајфон‘, она у свој БДП укњижи 50 долара, а када тај исти ’ајфон‘ Америка прода а да ни не стигне у САД већ право оде купцу, она у БДП укалкулуише 1.000 долара. И то је велики проблем за Америку. Она ће сада почети полако да губи ту позицију да други раде за њу“, сликовит је Бушатлија.
Он напомиње да се Америка не бави производњом, већ финансијским шпекулацијама. У последњих 15 година финансијски сектор ствара више од 50 одсто, сада већ и 60 одсто профита у Америци у току године. Све се, каже, своди на берзанске економске шпекулације, а то не може вечно да траје. Поготово, што је кинески јуан већ прихваћен у корпу валута ММФ-а као легитимно средство за валутне трансакције. Тако сада имате ситуацију да Саудијска Арабија, највећи савезник САД, Кини продаје нафту за јуане којима потом купује кинеске производе, закључује Бушатлија за Спутњик.